Zbog imenovanja nekvalifikovanih osoba na visokim pozicijama od strane kosovskih vlasti, uključujući i osobe osuđene za ratne zločine, kao i zbog brojnih nerešenih slučajeva korupcije i kriminala, često su proteklih nedelja reagovale ambasade SAD i Velike Britanije na Kosovu, koje poručuju da je tako nešto neprihvatljivo.
Novinar Živojin Rakočević smatra da je možda kasno za ovakvu vrstu reakcija, a Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo poručuje da vlast na Kosovu mora ozbiljno da shvati poruke ovih ambasada.
„Kakvu poruku Kosovo šalje svetu kada imenuje osuđenog ratnog zločinca za ambasadora?“, upitao američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet u objavi na Tviteru početkom maja.
On je ne navodeći o kom ratnom zločincu je reč napisao i „da li ovo pokazuje poštovanje vladavine prava? Mi se svakako snažno zalažemo protiv takvog poteza – čekamo da vidimo“.
Pojedini prištinski mediji objavili su tih dana pozivajući se na neimenovane izvore, da je Suljejman Seljimi koji je osuđen za zločine na Kosovu i koji se nalazi na uslovnom otpustu, ponovo postavljen za ambasadora u Tirani.
Zbog imenovanja pojedinih osoba na visokim pozicijama od strane kosovskih vlasti nedavno je reagovao i ambasador Velike britanije na Kosovu Rori O' Konel. On je podneo ostavku na mesto predsednika borda Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, nakon odluke kosovske skupštine da za predsednika sekretarijata ove agencije imenuje Nasera Šalju. U saopštenju Britanske ambasade tada je navedeno da je Skupština Kosova “ imenovala kandidata koji ne ispunjava kriterijume za ovu poziciju”.
Razočaranje tom odlukom kosovskog parlamenta izrazio je tada i američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet koji je kazao da su poslanici pokazali da “više cene nepotizam nego imovinska prava građana Kosova“.
Ambasada SAD na Kosovu oglasila se i zbog imenovanja, kako se navodi, “nekvalifikovanih osoba na visokim pozicijama u vladi od strane Vlade Kosova”.
U saopštenju ambasade se između ostalog navodi da “građani Kosova kao i njihovi lideri treba da razmisle o tome kakvo lice žele da Kosovo pokaže svetu”. Ova ambasada je pozvala kosovske lidere da ozbiljno shvate ovo pitanje i zaustave i preokrenu trend u imenovanjima pojedinaca, čiji izbor, kako se navodi, “izgleda unapređuje kratkoročne političke ciljeve, a ne legitimne potrebe građana Kosova ili kredibilitet države“.
Da li SAD i Velika Britanija kasno reaguju?
Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj smatra da je neprihvatljivo da ljudi koji su odgovarali za najteža krivična dela budu imenovani na javne funkcije.
„Mi smo imali u prošlosti reakcije sa kosovske strane za imenovanje haškog osuđenika za profesora na Vojnoj akademiji u Srbiji, radi se o Vladimiru Lazareviću, a onda s druge strane rade to isto na Kosovu. To je neprihvatljivo i zapravo to pokazuje neki odnos predstavnika institucija prema žrtvama ratnih zločina ili zločina prema čovečnosti'', rekao je Bljakaj za Glas Amerike.
Bljakaj očekuje da će kosovske vlasti ozbiljno razmotriti poruke ambasada Sjedinjenih američkih država i Velike Britanije na Kosovu i da će prekinuti praksu imenovanja nekvalifikovanih i osuđenih osoba na javne funkcije.
Međutim, novinar i pesnik Živojin Rakočević smatra da je tu praksu „međunarodna zajednica mogla da zaustavi još 1999. godine“. Tada je po njegovim rečima „trebalo formirati institucije bez ratnih komandanata“, ali da su stranci „dopustili da oni osnuju institucije i drže ih do danas“.
„U jednom trenutku oni su odlučili da ih osamostale i to je bila fatalna greška, jer morali su naći neku novu elitu koja će zameniti komandante, ljude rata, ljude poruka mržnje. Oni to nisu uradili i samim tim su, naravno, upropastili život Albanaca, naš su odavno obesmislili, a kako stvari stoje u vrlo nezgodan položaj će vrlo brzo dovesti i sebe'', kazao je za Glas Amerike Živojin Rakočević.
U svom najnovijem saopštenju od pre nedelju dana ambasada Sjedinjenih Američkih Država poručila je da će nastaviti da javno izražava zabrinutost što niko ne odgovara, uključujući i kosovske zvaničnike, za korupciju i organizovani kriminal koji su jasno prisutni u slučajevima 'Pronto', italijanska viza, bekstvo iz zatvora u Dubravi, 'Zemlja', i 'Apeks, kao i drugim sličnim slučajevima".
Kako se navodi u saopštenju, ambasada SAD u tom smislu "preduzima korake kako bi osigurala da pojedinci koji su uključeni u velike slučajeve korupcije ne dobijaju vize koje bi im omogućile da putuju u Sjedinjene Američke Države radi posla ili turizma".