Gotovo svakodnevno, Skot Kalinejn razgovara sa članovima Kongresa o ratu Rusije u Ukrajini. Kao lobista neprofitne organizacije Razom, deo njegovog posla je da ih ubedi u potrebu da SAD pruže Ukrajini veću pomoć, kako bi preživela.
Ali dok su zakonodavci raspravljali o paketu od 95 milijardi dolara koji uključuje oko 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini, Kalinejn je primetio porast narativa u kojima se navodi korupcija u Ukrajini. Ono što se ističe je da su to iste teme kao one koje se promovišu preko ruskih kanala dezinformisanja.
Kada je Vašington post objavio istraživanje o opsežnoj i koordinisanoj ruskoj kampanji uticaja na javno mnjenje SAD kako bi se uskratila pomoć Ukrajini, Kalinejn kaže da nije bio iznenađen.
"Ovaj problem se godinama gnoji i raste", rekao je on za Glas Amerike. "Verujem da najbolja šansa Rusije za pobedu nije na bojnom polju, već kroz informativne operacije usmerene na zapadne prestonice, uključujući Vašington".
Istraga Vašington posta se zasniva na više od 100 dokumenata koje je prikupila obaveštajna služba EU.
Dokumenti su razotkrili kampanju povezanu sa Kremljom u kojoj su "politički stratezi i trolovi napisali hiljade izmišljenih novinskih članaka, postova na društvenim mrežama i komentara koji promovišu američki izolacionizam, izazivaju strah od bezbednosti na granicama Sjedinjenih Država i pokušavaju da pojačaju američke ekonomske i rasne tenzije", navodi Post.
Društvene mreže
Jedan od glavnih metoda za širenje takvih dezinformacija su društvene mreže, smatra Roman Osadčuk, istraživač u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta i stručnjak za propagandu i kampanje uticaja.
"Proces počinje ruskom publikacijom na maloj veb stranici ili nalogu na društvenim mrežama. To zatim preuzima mali ruski Telegram kanal, što kasnije deli veći kanal sa više pretplatnika", rekao je Osadčuk.
Odatle će neko prevesti sadržaj na engleski i podeliti ga, na primer, na platformi Iks, bivšem Tviteru.
"Ovako se ruske dezinformacije mogu brzo proširiti unutar zajednice na engleskom jeziku na Iksu", rekao je Osadčuk.
U članku objavljenom 8. aprila, Vašington post je citirao Majkrosoft i obaveštajnu kompaniju za društvene medije Grafika da su neki članci kreirani u okviru ove operacije mogli prvo da budu objavljeni na sajtovima-dvojnicima.
Osadčuk je za Glas Amerike rekao da su to obmanjujuće kopije legitimnih medijskih sajtova. Oni sadrže lažne članke i često bivaju obarani, da bi onda bili zamenjeni novim sajtovima-klonovima sa malo drugačijim veb adresama.
"Niko ne bi znao za postojanje ovih sajtova osim ako se ne promovišu na platformama društvenih mreža. Međutim, čim ih otkriju, društvene mreže ih blokiraju. Zato, Rusi brzo zamenjuju zabranjene sajtove njihovim klonovima", rekao je on.
Globalni efekat
U intervjuima američkim medijima, dvojica uticajnih republikanaca rekli su da veruju da je propaganda uticala na njihovu bazu i neke od njihovih kolega.
"To je apsolutno tačno. Vidimo, direktno iz Rusije, pokušaje da se maskiraju komunikacije kroz antiukrajinske i proruske poruke, od kojih neke čak čujemo da se izgovaraju za govornicom Predstavničkog doma", rekao je predsednik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma Majk Tarner u intervjuu za CNN.
U intervjuu za američki novinski sajt Pak (Puck), Majkl Mekol, šef Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je: "Ruska propaganda je, nažalost, probila put u SAD i zarazila je dobar deo baze moje stranke".
Serhi Kudelia, politikolog sa Univerziteta Bejlor, kaže da je poruka Kremlja efikasna jer igra na postojeće strahove.
On kaže da dezinformacije nastoje da ojačaju već uspostavljena uverenja kao što je rasipništvo u pomoći Ukrajini, ili podstiču postojeći bes i podstiču protivljenje slanju pomoći.
"Kada dođe do takvog usklađivanja, lakše je progurati dezinformacije i izmišljene vesti koje bi veliki broj ljudi, uključujući i članove Kongresa, prihvatio kao verodostojne, jer jačaju njihova prethodna uverenja", rekao je Kudelia.
"Kada izmišljene priče uđu u glavne javne debate, postaje gotovo nemoguće razotkriti ih ili odvojiti istinu od laži", rekao je on.
Kampanja dezinformacija je slična onoj u Evropi. U obe se nastoji da se smanji podrška Ukrajini, potkopa poverenje javnosti u sopstvene institucije i polarizuje društvo, kaže Jakub Kalenski, viši analitičar Evropskog centra izvrsnosti za borbu protiv hibridnih pretnji sa sedištem u Helsinkiju.
Kalenski, koji je zamenik direktora tima Centra za hibridni uticaj, veruje da aktivnosti Kremlja na širenju dezinformacija imaju značajan uticaj na politiku širom sveta.
"Zato Rusija zapošljava hiljade ljudi za ovu aktivnost. Zbog toga svake godine troše milijarde, jer vide da to funkcioniše", rekao je on.
Ali Olga Belogolova, direktorka Inicijative za nove tehnologije na Univerzitetu Džon Hopkins, kaže da je teško znati koliko su ovi propagandni napori efikasni.
"Ruske operacije uticaja nisu uvek osmišljene tako da navedu ljude da veruju u bilo šta posebno, već da ih nateraju da uopšte ne veruju ni u šta", rekla je ona za Glas Amerike.
Potrebne kontramere
Prošlog meseca, Sekretarijat za finansije SAD je uveo sankcije za dve osobe i dve kompanije za koje navode da su povezane sa "kampanjem stranog zlonamernog uticaja". Među njima su moskovska Agencija za socijalni dizajn, njen osnivač Ilja Gambašidze, kao i ruska Grupa Struktura LLC i njen izvršni direktor Nikolaj Tupikin.
Veruje se da su Agencija za socijalni dizajn i Gambašidze uključeni u kampanju opisanu u članku Vašington posta od 8. aprila.
Kalenski savetuje vlade u vezi sa borbom protiv dezinformacija i kaže da su za njen uspeh potrebne kontramere.
To uključuje jačanje otkrivanja i dokumentovanja ruskih kampanja dezinformisanja, povećanje svesti i otpornosti publike na propagandni napore i sprečavanje agresora da iskoristi slabosti društvenih mreža i udruženja.
"Konačno, moramo nametnuti veće troškove informacijonim agresorima. Do sada su gotovo bez otpora u vršenju agresije", rekao je Kalenski.
Za Kalinejna, ruska kampanja dezinformacija otežava njegov posao. On kaže da se čini da se debata o ulozi koju bi SAD trebalo da igraju u svetu pomera i poziva na izolacionizam od pre Drugog svetskog rata.
Ali on ostaje odlučan. Deo njegovog posla je pronalaženje onoga što najviše 2odzvanja" kod svakog zakonodavca.
"Neke kancelarije se veoma fokusiraju na situaciju ljudskih prava u Ukrajini. Mnogi članovi su veoma dirnuti teškim položajem verskih zajednica na okupiranim teritorijama Ukrajine i progonom sa kojim se suočavaju od strane ruske vojske", rekao je Kalinejn. "Druge kancelarije su veoma zaintrigirane vojnom reformom i vojnim inovacijama koje je doneo aktivni rat u Ukrajini".
Predlog zakona o potrošnji za nacionalnu bezbednost trenutno čeka odobrenje u Predstavničkom domu.