Ruski parlament usvojio je zahtev predsednika Vladimira Putina da pošalje vojsku u ukrajinsku autonomnu oblast Krim, što će svakako dodatno pojačati tenzije između dva suseda. Današnjim glasanjem ozvaničeno je ono što nove ukrajinske vlasti opisuju kao tekuće razmeštanje ruskih snaga na crnomorskom poluostrvu Krim.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin izjavio je da dozvola koju je Putin dobio ne znači da će je on odmah i upotrebiti.
Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da predsednik Rusije još nije odlučio da li da pošalje trupe u Ukrajinu i da će odluku doneti na osnovu toga kako se situacija bude razvijala.
Peskov je takođe rekao da Putin tek treba da odluči da li će da opozove ambasadora u SAD, što mu je gornji dom ruskog parlamenta - Savet federacije - preporučio, posle jučerašnjeg obraćanja javnosti američkog predsednika Baraka Obame.
Predsednik SAD izrazio je zabrinutost zbog izveštaja o kretanju ruskih snaga unutar Krima i upozorio Moskvu da ne interveniše u Ukrajini, dodajući da će - u suprotnom - biti posledica.
U ovom trenutku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija drži hitan sastanak o Ukrajini, dok će se ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije sastati u Briselu u ponedeljak.
Portparol generalnog sekretara UN Ban Ki-muna izjavio je da je prvi čovek svetske organizacije "duboko zabrinut zbog pogoršanja situacije" na Krimu i da "ponavlja svoj poziv za potpuno poštovanje" ukrajinske nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta
Ranije danas, novopostavljeni premijer Krima Sergej Aksijonov, preuzeo je kontrolu nad vojskom i drugih snagama bezbednosti, istovremeno pozivajući predsednika Rusije Vladimira Putina da pomogne u očuvanju mira.
Neidentifikovani vojnici zauzeli su pozicije izvan zgrade parlamenta ukrajinske Autonomne Republike Krim, gde kriza eskalira velikom brzinom. Jedan od onih koji zastupa pro-ruske stavove jeste poslanika regionalne skupštine Sergej Cekov.
"Nadam se da će Rusija reagovati i da će druge zemlje reagovati i zaštititi Krim u ovoj situaciji".
Nova ukrajinska vlada koja je zbacila pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča saopštila je da neće reagovati silom na ono što je nazvala ruskim provokacijama na Krimu. Međutim, zvaničnici u Kijevu zahtevali su da Moskva prekine svako kretanje vojske unutar poluostrva, na kojem se nalazi baza ruske mornarice.
Naoružane osobe i vojna vozila, za koje se veruje da pripadaju Ruskoj Federaciji, zauzele su veliki broj ključnih instalacija, neke važne puteve i trenutno zatvorene aerodrome.
Premijer Krima takođe je naredio da se sve ukrajinske vojne i policijske snage stave pod njegovu kontrolu. Poslanik Cekov brani tu odluku.
"Mislim da oni koji žele red i mir na Krimu treba da shvate da je to vrlo razumno i da bi trebalo da slušaju ono što im vlada Krima govori".
Mnogi pripadnici većinske populacije etničkih Rusa na Krimu smazttraju novo ukrajinsko rukovodstvo nelegalnim i prihvataju podršku Rusije. Drugi građani Krima su zgroženi.
"Ne sviđa mi se ovo. Nismo se osećali zaštićenim od naših ra nijih vlasti, a sada su tu samo strah i panika. Ne razumem kako neko može da se probudi jednog jutra i živi pod ruskom zastavom? Nije mi to jasno", kaže Eminja.
Pripadnik tatarske manjine na Krimu Ali Uzenbaš takođe je protiv onoga što se dešava.
"Ovo nije razumno, ili inspirisano akcijama lokalnog stanovništva ili političkim događajima. Ovo je direktna okupacija, neko bi rekao puč".
Lokalni parlemant pomerio je referendum o statusu autonomne oblasti za kraj ovog meseca, ali kako se stvari odvijaju sada, budućnost Krima po svemu sudeći biće određena daleko odavde.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin izjavio je da dozvola koju je Putin dobio ne znači da će je on odmah i upotrebiti.
Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da predsednik Rusije još nije odlučio da li da pošalje trupe u Ukrajinu i da će odluku doneti na osnovu toga kako se situacija bude razvijala.
Peskov je takođe rekao da Putin tek treba da odluči da li će da opozove ambasadora u SAD, što mu je gornji dom ruskog parlamenta - Savet federacije - preporučio, posle jučerašnjeg obraćanja javnosti američkog predsednika Baraka Obame.
Predsednik SAD izrazio je zabrinutost zbog izveštaja o kretanju ruskih snaga unutar Krima i upozorio Moskvu da ne interveniše u Ukrajini, dodajući da će - u suprotnom - biti posledica.
Savet bezbednosti o Ukrajini
U ovom trenutku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija drži hitan sastanak o Ukrajini, dok će se ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije sastati u Briselu u ponedeljak.
Portparol generalnog sekretara UN Ban Ki-muna izjavio je da je prvi čovek svetske organizacije "duboko zabrinut zbog pogoršanja situacije" na Krimu i da "ponavlja svoj poziv za potpuno poštovanje" ukrajinske nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta
Novi premijer Krima preuzeo vojsku i policiju
Ranije danas, novopostavljeni premijer Krima Sergej Aksijonov, preuzeo je kontrolu nad vojskom i drugih snagama bezbednosti, istovremeno pozivajući predsednika Rusije Vladimira Putina da pomogne u očuvanju mira.
Neidentifikovani vojnici zauzeli su pozicije izvan zgrade parlamenta ukrajinske Autonomne Republike Krim, gde kriza eskalira velikom brzinom. Jedan od onih koji zastupa pro-ruske stavove jeste poslanika regionalne skupštine Sergej Cekov.
"Nadam se da će Rusija reagovati i da će druge zemlje reagovati i zaštititi Krim u ovoj situaciji".
Nova ukrajinska vlada koja je zbacila pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča saopštila je da neće reagovati silom na ono što je nazvala ruskim provokacijama na Krimu. Međutim, zvaničnici u Kijevu zahtevali su da Moskva prekine svako kretanje vojske unutar poluostrva, na kojem se nalazi baza ruske mornarice.
Naoružane osobe i vojna vozila, za koje se veruje da pripadaju Ruskoj Federaciji, zauzele su veliki broj ključnih instalacija, neke važne puteve i trenutno zatvorene aerodrome.
Premijer Krima takođe je naredio da se sve ukrajinske vojne i policijske snage stave pod njegovu kontrolu. Poslanik Cekov brani tu odluku.
"Mislim da oni koji žele red i mir na Krimu treba da shvate da je to vrlo razumno i da bi trebalo da slušaju ono što im vlada Krima govori".
Mnogi pripadnici većinske populacije etničkih Rusa na Krimu smazttraju novo ukrajinsko rukovodstvo nelegalnim i prihvataju podršku Rusije. Drugi građani Krima su zgroženi.
"Ne sviđa mi se ovo. Nismo se osećali zaštićenim od naših ra nijih vlasti, a sada su tu samo strah i panika. Ne razumem kako neko može da se probudi jednog jutra i živi pod ruskom zastavom? Nije mi to jasno", kaže Eminja.
Pripadnik tatarske manjine na Krimu Ali Uzenbaš takođe je protiv onoga što se dešava.
"Ovo nije razumno, ili inspirisano akcijama lokalnog stanovništva ili političkim događajima. Ovo je direktna okupacija, neko bi rekao puč".
Lokalni parlemant pomerio je referendum o statusu autonomne oblasti za kraj ovog meseca, ali kako se stvari odvijaju sada, budućnost Krima po svemu sudeći biće određena daleko odavde.
