Rusija je zauzela centralno mesto u američkom političkom diskursu posle smrti opozicionog lidera Alekseja Navalnog, a republikanci u Kongresu su izloženi jačem pritisku da podrže Ukrajinu.
Predsednik Džo Bajden u svojim novijim izjavama je nalgasio jednu od razlika između njega i njegovog rivala, bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Na nedavnom političkom mitingu, Tramp je izjavio da, ukoliko bude predsednik a neka članica NATO ne ispuni svoje finansijske obaveze prema bloku, ne bi štitio tog saveznika od napada. "Zapravo, ohrabrio bih ih", kazao je, misleći na Rusiju, "da rade šta god žele".
"Svaki predsednik od Trumana do danas bio je nepokolebljiv pristalica NATO saveza, osim Donalda Trampa", govori snažan muški glas u političkom spotu koji je ove nedelje objavila Bajdenova kampanja. "Tramp želi da napusti NATO, čak je Putinu i Rusiji dao zeleno svetlo da napadaju američke saveznike. Nijedan predsednik u istoriji to nikada nije rekao. To je sramno. To je slabo, opasno, neamerički."
Smrt opozicionog lidera Alekseja Navalnog u ruskom zatvoru prošle nedelje je dodatno istakla jaz između dvojice političara.
Bajden je brzo okrivio Putina i zapretio oštrim sankcijama zbog smrti Navalnog u kaznenoj koloniji na Artktiku, koju ruski zvaničnici pripisuju “sindromu iznenadne smrti”.
“Činjenica je da je Putin odgovoran. Bilo da je naredio ubistvo ili zato što je odgovoran za okolnosti u kojima se taj čovek nalazio. To je pokazatelj ko je on. To se ne može tolerisati i rekao sam – moraće da se plati cena.”
Kremlj je saopštio da su američke tvrdnje neosnovane i uvredljive.
Drugačija linija
Tramp i Republikanska partija su zauzeli drugačiji pristup. Bivši predsednik kaže da ne bi podržavao NATO tako snažno kao Bajden. Na nedavnom skupu u organizaciji Foks Njuza, sebe je prikazao kao žrtvu političkog progona, nalik na Navalnog.
“To je strašno, ali to se dešava I u našoj zemlji. Na mnogo načina se pretvaramo u komunističku zemlju. Ako pogledate – ja sam kandidat u vođstvu, i protiv mene su podignute četiri optužnice, nikad nisam čuo da je neko optužen ranije… Imam osam ili devet suđenja a sve zbog činjenice – a vi to znate – da se bavim politikom.”
Tramp je bio neodređen u pogledu toga kako bi okončao rat Rusije protiv Ukrajine, i umesto toga navodi da Putin nikada ne bi izvršio invaziju da je on bio predsednik.
Republikanci sve glasnije dovode u pitanje zašto treba da finansiraju konflikt. Ruska vojska nedavno je osvojila ključni grad Avdejevku, a Bela kuća kaže da je to dokaz da je ukrajinskim snagama hitno potrebna pomoć.
Apelujući na članove Kongresa da usvoje paket pomoći za Ukrajinu u iznosu od 60 milijardi dolara, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je poručio da je "u interesu naše nacionalne bezbednosti, potpuno racionalno gledano, da se pomogne Ukrajini da se suprotstavi Putinovoj brutalnoj invaziji".
"Znamo iz istorije da ako diktatori ne budu zaustavljeni, oni idu dalje i dalje", izjavio je Saliven na brifingu za novinare ove nedelje. "Cena za Ameriku raste, a posledice su sve ozbiljnije za naše NATO saveznike i druge zemlje sveta".
Neki republikanci su uvereni da će zakočeni paket pomoći u vrednosti od 96 milijardi dolara – biti usvojen. Veći deo te sume namenjen je Ukrajini.
“Mislim da sporo reagovanje Evrope I Sjedinjenih Držva nanosi štetu Ukrajini. I zato ne smemo da to dozvolimo”, navodi republikanski kongresmen Brajan Ficpatrik.
Simbolika rata
I dok se bliži druga godišnjica invazije, a američka pomoć visi u vazduhu, rat je dobio šire simbolično značenje.
“Ovde se sada radi o Americi", izjavio je za preko Skajpa novinar i saradnik univerzita Džons Hopkins Peter Pomerancev.
"Da li će Amerika nastaviti da igra ulogu sile koja ispunjava svoja obećanja, poštuje saveznike i može da projektuje snagu? Ili je ovo kraj Amerike kao ozbiljne svetske sile? To je sada pitanje. Više se ne radi o Rusiji ili Ukrajini. Sada su oči sveta uprte u Ameriku, i njena odlka će imati ogromne posledice."
