Vladajuća ruska stranka Jedinstvena Rusija, koja podržava predsednika Vladimira Putina, osvojila je ubedljivu većinu na parlamentarnim izborima, za koje kritičari kažu da su sprovedeni uz velike neregularnosti i krađu glasova.
Nakon što je prebrojano 98 odsto glasova, centralna izborna komisija saopštila je da je Jedinstvena Rusija osvojila skoro 50 odsto glasova, dok je druga Komunistička partija sa nešto manje od 20 procenata. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2016. godine Jedinstvena Rusija je osvojila 54% glasova.
Ubedljiva pobeda znači da će ova stranka imati više od dve trećine poslanika u donjem domu parlamenta - Državnoj dumi - koja ima 450 mesta. To će joj omogućiti da nastavi da samostalno donosi zakone a da ne mora da se oslanja na podršku drugih stranaka.
Kremlj je pozdravio rezultat, navodeći da je Jedinstvena Rusija, u čijem je osnivanju učestvovao Putin, potvrdila svoju ulogu vladajuće stranke. Kremlj je izbore opisao kao "otvorenu i poštenu kompeticiju."
"Komunisti su popravili svoj rezultat a dobro su prošle i neke nove stranke", saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je pozdravio način sprovođenja izbora.
Na izborima nije bilo značajnijeg prisustva opozicije pošto su organizacije povezane sa zatvorenim Aleksejem Navalnim, najsnažnijim kritičarem Kremlja, proglašene ekstremističkim, čime je praktično svakom povezanom s njegovom političkom mrežom zabranjeno da se kandiduje.
SAD i EU kritikovale izborni proces u Rusiji
Sjedinjene Države su saopštile da su zakoni protiv „ekstremizma“ u Moskvi sprečili opozicione stranke da imaju ravnopravne šanse na parlamentarnim izborima.
„Primenom zakona o „ekstremističkim organizacijama, „stranim agentima“ i „nepoželjnim organizacijama“, ruska vlada je ozbiljno ograničila politički pluralizam i sprečila građane Rusije da iskorite svoje građanska i politička prava“, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
“Uz to, ne priznajemo održavanje izbora za rusku Dumu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji i ponavljamo svoju snažnu podršku teritorijalnim integritetu i suverenitetu Ukrajine”, dodao je Prajs.
Britanija je takođe saopštila da sprečavanje opozicionih političara da se takmiče na izborima, i zastrašivanje birača nije u skladu sa ruskim međunarodnim obavezama na pravedne i poštene izbore.
"Mere koje je preduzela ruska vlada da marginalizuje građansko društvo, ućutka nezavisne medije i isključi prave opozicione kandidate iz izbornog procesa podrivaju politički pluralitet i nisu u skladu sa međunarodnim obavezama na koje se Rusija obavezala”, saopšteno je iz britanskog Forin ofisa.
Rezultati elektronskog glasanja preko interneta u Moskvi još nisu objavljeni.
Jedan od saradnika uhapšenog opozicionara Alekseja Navalnog, Leonid Volkov, sugerisao je da vlasti planiraju da manipulišu glasovima preko interneta, posebno u liberalnijim gradovima kao što su Moskva i Sankt Peterburg.
Polovina od 450 mesta se dodeljuje prema glasanju za partijske liste, dok se druga polovina bira po većinskom sistemu. Izborni zvaničnici su rekli da prvi rezultati sugerišu da kandidati Jedinstvene Rusije vode u 193 takvih pojedinačnih trka.
Jedinstvena Rusija, koja trenutno ima 334 od 450 poslanika u Dumi, nastoji da zadrži supervećinu koja omogućava promenu ustava. Ta stranka je, međutim, duboko nepopularna i istraživanja nezavisnih anketara pokazala su da je njen rejting najniži u poslednje dve decenije od kada je osnovana.
Apatija je još jedna velika briga za vlasti, pošto su ruski glasači sve ciničniji po pitanju slobodnih i fer izbora. Sredinom popodneva 19. septembra izlaznost na biračkim mestima širom zemlje bila je oko 43 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija.
Pored testa za Jedinstvenu Rusiju, trodnevno glasanje bilo je i veliki test za Navalnog, uhapšenog borca protiv korupcije čiji su saveznici mnogo uložili u strategiju "pametnog glasanja", s ciljem da se podrije kontrola Ujedinjene Rusije nad politikom u zemlji, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ove godine većina kandidata koja je dobila podršku "pametnog glasanja" dolazi iz Komunističke partije, iako ona s još dve stranke u Dumi retko glasa protiv inicijativa većine ili onih za koje je izričito lobirao Kremlj.
"Ako stranka Jedinstvena Rusija uspe, naša zemlja će se suočiti sa još pet godina siromaštva, pet godina svakodnevne represije i pet uzalud potrošenih godina", navedeno je na Navaljnovom Instagram nalogu uoči izbora.
Poslednjih meseci, vlasti su pokrenule sveobuhvatnu akciju protiv Navaljnove političke mreže, označivši je "ekstremističkom organizacijom" i zabranivši njegovim saveznicima da učestvuju na izborima.
Navalni u zatvoru izdržava kaznu od dve i po godine po optužbama za koje njegovi saveznici kažu da su politički motivisane.
Kada je glasanje počelo 17. septembra, Navalnova aplikacija Pametno glasanja nestala je iz Eplove (Apple) i Guglove (Google) prodavnice. Telegram, popularna aplikacija za razmenu poruka i ključni alat Navaljnovog tim za širenje svojih poruka, takođe je uklonio Pametno glasanje. Jutjub (YouTube), koji je u vlasništvu Gugla, takođe je uklonio video s imenima kandidata koji su podržani strategijom "pametnog glasanja".
Blokirano je i oko 50 sajtova koje vodi Navalni, uključujući i onaj koji je posvećen pametnom glasanju.
Dugi redovi
Glasanje, koje se održava uporedo s izborima za regionalne guvernere i lokalne skupštine, održano je uz rasprostranjene izveštaje o nepravilnostima, javlja Radio Slobodna Evropa.
Prvog dana glasanja na nekim biračkim mestima bilo je neuobičajeno dugih redova. Nezavisna organizacija za praćenje izbora Golos sugerisala je da je reč o radnicima u državnim kompanijama i službama, kao i pripadnicima vojske koje su Jedinstva Rusija i vlasti primorale da glasaju.
Glasači intervjuisani u jednom moskovskom okrugu izrazili su sumnje prema izbornim rezultatima i šansama opozicije da na njih utiče putem "pametnog glasanja".
"Možete videti šta se dešava na našim izborima. Ne verujem im", rekla je Tatjana Bočkova, novinarka koja je u 208. okrugu u Moskvi glasala za Sergeja Mitrohina, političara iz liberalne stranke Jabloko, koju je podržala na prethodnim izborima.
"Nisam koristila Pametno glasanje, jer ne verujem da to zaista može da funkcioniše", rekla je Bočkova za RSE.
Advokat Sergej Ros, koji je ranije branio opozicione aktiviste, rekao je da je sledio preporuku "pametnog glasanja" i glasao za Mitrohina.
On je rekao je da nema poverenja u izbore, ali da veruje da u Moskvi neće biti toliko nameštanja izbora kao u drugim delovima zemlje.
"Opozicija sada ima na raspolaganju više oruđa, poput pametnog glasanja", rekao je on. "Ali i država, i koristi to protiv medija i nezavisnih novinara".
Vadim, 63-godišnji pozorišni istoričar na jednoj moskovskoj akademiji, rekao je da je glasao za novoosnovanu partiju Novi ljudi, zbog njenog obećanja da će u politiku uvesti nova lica.
Vadim kaže da generalno veruje u izbore, pošto mala izlaznost otežava vlastima da ih lažiraju. On se nije složio s tvrdnjama da su Novi ljudi jedna od nekoliko partija osnovanih u saradnji s Kremljem radi stvaranja iluzije da postoji konkurencija.
Širom Rusije bilo je izveštaja o popunjavanju glasačkih kutija i "glasanju na vrtešsci", gde se glasači autobusom prevoze od biračkih mesta do biračkih mesta kao organizovana grupa. Nejasno je, međutim, u kojoj meri izveštaji o prevarama mogu uticali na konačan rezultat.
Navodi o punjenju glasačkih kutija
Navaljnov tim pozvao je birače da glasaju poslednjeg dana kako bi se smanjile šanse da njihovi glasovi ne budu odbačeni posle prva dva dana glasanja.
Vlasti su navele da su proširile izbore na tri dana kako bi se sprečile gužve zbog pandemije COVID-19. Kritičari, međutim, kažu da duži period glasanja nudi široke mogućnosti za manipulaciju i nameštanje rezultata.
U Sankt Peterburgu je nezavisna grupa za praćenje izbora izvestila da su jednog kandidata opozicione stranke Jabloko pretukli policajci na biračkom mestu 19. septembra nakon što je tvrdio da su nestale gomile neiskorišćenih glasačkih listića.
Video snimak koji su podelili aktivisti prikazuju najmanje tri policajca koji guraju Nikitu Sorokina, kandidata za lokalnu skupštinu. Viđeno je i kako je nekoliko drugih posmatrača nasilno uklonjeno s birališta.
Golos je ranije izvestio da je bilo oko 2.000 kršenja procedure, kao i kršenja mera za čuvanje glasačkih listića na biračkim mestima, da su neki glasali više puta, kao i desetine incidenata ubacivanja listića u glasačke kutije.
Genadi Zjuganov, koji je na čelu Komunističke partije, takođe je naveo široko rasprostranjena kršenja zakona i pozvao izborne zvaničnike da odgovore na izveštaje o "brojnim apsolutno nečuvenim činjenicama", uključujući punjenje glasačkih kutija.