Rohindža izbeglice u Bangladešu brinu za svoju bezbednost ako budu primorane da se vrate u Mjanmar, odakle su pobegle zbog nasilja i progona. Oko milion pripadnika te manjine, koji nisu priznati u pretežno budističkom Mjanmaru, beže u Bangladeš još od 1990-ih, dok je pola miliona stiglo prošle godine posle vojne odmazde protiv Rohindža pobunjenika u državi Rakajn. Bangladeš i Mjanmar su postigli sporazum da se sve Rohindže vrate u Mjanmar u roku od dve godine. Međujtim, izbeglice žele garancije da će biti tretirane kao i sve druge grupe u Mjanmaru.
Prošle godine vojska Mjanmara je napala sela u kojima žive Rohindže u zapadnoj državi Rakajn u znak odmazde zbog napada pobunjenika na lokalne vlasti. Nasilje protiv civila je primoralo više od milion ljudi da pobegnu kako bi se spasili. Većina njih žive u brojnim logorima preko granice u Bangladešu i nisu sigurni da li bi povratak u Burmu bio bezbedan.
“Mjanmar mora da pruži nadoknadu za muslimane koje je ubio, za pokradenu imovinu i uništena polja i stoku. Oni moraju da vrate naše kuće. Ako nam pokažu da su pravedni prema nama mi smo spremni da se vratimo, ali nam moraju pružiti naša prava”, kaže imam Nur Husein.
Mjanmar ne priznaje Rohindža manjinu kao svoje državljane što praktično znači da su oni bez države. Međunarodna zajednica je osudila vladu zbog nasilja nad Rohindža civilima dok su Ujedinjene nacije to nasilje okarakterisale kao “etničko čišćenje”.
“Zato je veoma teško ostati u ovom trenutku u Mjanmaru. Tražim od vlade u Bangladešu, Ujedinjenih nacija i organizacija za ljudska prava da tretiraju naš narod kao ljudska bića, jer Mjanmar nije srećna zemlja za nas”, kaže aktivista iz redova Rohindža Junus Arman.
Agencija za izbeglice UN je saopštila da Rohindže ne bi trebalo da budu primorane da se vrate u Mjanmar, ali je ponudila da olakša taj povratak.
“Zaista želimo da ponudimo našu tehničku podršku i naše kancelarije dvema vladama, kako bi obezbedili da se čuju glasovi izbeglica i njihove brige. Oni će biti u stanju da se vrate dobrovoljno, ukoliko budu bezbedni i ukoliko im se garantuje dostojanstvo”, objašanjava Kevin Alen iz UNHCR.
Predstavnik UN je rekao da su izbeglice naglasile tri uslova za njihov povratak:
“Prva stvar je da moraju da vide da je rešen njihov pravni status da im je odobreno državljanstvo. Drugo, mora davlada klima koja je bezbedna za njihov povratak. i treća stvar je da moraju da postoje nastojanja za rekonstrukciju i razvoj, kako bi postojalo okruženje za njihov povratak ukome bi mogli da uživaju svoja puna prava”.
Portpartol vlade Mjanmara izjavio je da će Rohindžama biti omogućeno da se prijave za državljanstvo ukoliko prođu kroz proces “verifikacije”. Vladini zvaničnici su priznali da su sela Rohindža muslimana bila napadnuta u potrazi za naoružanim pobunjenicima i da je vojska usmrtila neke civile, ali nisu dozvolili nezavisnu istragu na terenu.
