Hiljade ljudi prisustvovale su u nedelju protestnim šetnjama širom zemlje, na 50-tu godišnjicu sada poništene odluke Vrhovnog suda u slučaju "Rou protiv Vejda" kojom je uspostavljeno ustavno pravo na abortus.
Organizatori su pažnju usmerili na savezne države koje su, posle odluke Vrhovnog suda da ukine pravo na abortus na federalnom noivou, preuzele odlučivanje o tom pitanju. Posle odluke najviše sudske instance u zemlji, abortus je gotovo u potpunosti zabranjen u najmanje desetak američkih država, dok je u brojnim znatno ograničeno to pravo.
"Idemo tamo gde se vodi borba, a to je na državnom nivou", navodi se na internet stranici "Ženskog marša", organizatora ovogodišnjeg skupa.
Najveći skup održan je u Viskonsinu, gde bi predstojeći izbori za Vrhovni sud te savezne države mogli da odrede buduće pravo na abortus. Protesti su održani u desetinama gradova, uključujući i glavni grad Floride Talahasi, na kojem se učesnicima protesta obratila potpredsednica SAD Kamala Haris.
"Možemo li zaista da budemo slobodni ako porodice ne mogu da donose intimne odluke o svojim životima", upitala je Haris. "I možemo li zaista da budemo slobodni ako takozvani lideri tvrde da su zaštitnici slobode, dok se usuđuju da ograniče prava američkog naroda i napadnu same temelje slobode?"
U Medisonu, u Viskonsinu, hiljade pristalica prava na abortus marširale su na ledenoj temperaturi kroz centar grada do državnog Kapitola.
"To su osnovna ljudska prava", izjavila je Alaina Gato, stanovnica Viskonsina koja se pridružila svojoj majci Meg Viler na stepenicama državnog Kapitola.
One su rekle da planiraju da glasaju na aprilskim izborima za Vrhovni sud. Viler je takođe rekla da se nada da će volontirati u kampanji demokrata, uprkos tome što je prijavljena kao nezavisni birač.
"To je moja ćerka. Želim da obezbedim da ona ima pravo da bira da li želi da ima dete", rekla je Viler.
Organizacije "Medison za abortus" i "Koalicija za reproduktivna prava" bile su domaćini protestnog skupa uz podršku više od 30 drugih grupa za pravo na abortus, uključujući aktiviste iz susednog Ilinoisa.
Desetine autobusa stigle su u glavni grad Viskonsina iz Čikaga i Milvokija, sa demonstrantima koji su nosili zastave i transparente na kojima su pozivali članove lokalne skupštine da ukinu državnu zabranu prekida trudnoće.
Abortus je nedostupan u Viskonsinu zbog pravne neizvesnosti s kojom se suočavaju klinike oko toga da li je na snazi zakon iz 1849. godine kojim se zabranjuje prekid trudnoće. Zakon, koji zabranjuje abortus osim ako je u opasnosti život pacijenta, je osporen na sudu.
O tome će verovatno na kraju odlučivati Vrhovni sud Viskonsina, kojeg kontrolišu konzervativne sudije, koji decenijama donosi odluke u korist republikanaca.
Neki su takođe nosili oružje. Lilit K, koja je odbila da kaže svoje prezime, stajala je na trotoaru pored kolone demonstranata, držeći pušku, obučena u taktički prsluk s pištoljem u futroli.
"Sa svime što se dešava sa ženama i drugim ljudima koji gube svoja prava, i sa nedavnim pucnjavama u klubu Kju i drugim noćnim LGBTQ klubovima, to je samo poruka da nećemo sedeti skrštenih ruku", rekla je Lilit.
Marš je takođe privukao protivnike abortusa. "Ne želim da se mešam u politiku. Više me zanima šta kaže Božji zakon ", rekao je Džon Gek, stanovnik Viskonsina.
U međuvremenu, protivnici abortusa sve više okreću pažnju ka Kongresu da bi izvršili pritisak da se prekid trudnoće ograniči i na nacionalnom nivou. Desetine hiljada ljudi okupilo se u petak u Vašingtonu na godišnjem "Maršu za život", prvom od kako je ukinuta odluka u slučaju Rou protiv Vejda.
Najstarija ćerka Norme Mekorvi, čiji je slučaj pod pseudonimom "Džejn Rou" doveo do odluke o abortusu pre 50 godina, odlučila je da prisustvuje protestu u znak podrške pravu na prekid trudnoće u Long Biču, u Kaliforniji. Melisa Mils je rekla da joj je to prvi "Ženski marš".
"Neverovatno je da smo opet ovde, i da radimo istu stvar kao i moja majka", rekla je Mils za agenciju AP. "Izgubili smo 50 godina napornog rada."
"Ženski marš" je postao redovni događaj - iako je prekinut zbog pandemije koronavirusa - nakon što su su se milioni okupili u Sjedinjenim Državama i širom sveta dan posle inauguracije Donalda Trumpa u januaru 2017.
Troje konzervativnih sudija koje je Tramp imenovao u Vrhovni sud - Nil Gorsač, Bret Kavano i Ejmi Koni Beret - glasalo je za ukidanje prava na abortus.
