Ričard Ran: Grčka kriza za sada ne utiče na SAD

Predsednik Instituta za globalni ekonomski rast i kolumnista za ekonomska pitanja brojnih američkih listova, Ričard Ren, osvrnuo se u razgovoru za Glas Amerike na uticaj grčke dužničke krize na EU i SAD.

Ren: “Grčka kriza se za sada odražava uglavnom na Evropsku uniju. Medjutim, zemlje koje bi trebalo da obezbede sredstva za Grčku su i same u teškoj ekonomskoj situaciji i paket za izbavljenje Grčke iz dužničke krize još više doprinosi njihovim problemima, uz već postojeće problematične situcije u Španiji i Portugalu. Istovremeno, Nemačka i Francuska nisu u poziciji da konstantno pomažu drugim zemljama jer je to veliko opterećenje za njihove ekonomije, pošto time slabe svoju kreditnu sposobnost i doprinose smanjenju vrednosti evra. S druge strane, Grčka kriza ne utiče tako direktno na SAD, ali bismo, ukoliko ne budemo vodili računa o našem dugu mogli za nekoiliko godina da imamo iste probleme koje sada vidite u Evropi.“

Glas Amerike: Da li će Grčka biti u stanju da smanji svoj deficit i primeni mere štednje a da ne bude uvučena u dublju političku i ekonomsku krizu?

Ren: „U Grčkoj su izbile demonstracije povodom mera za smanjenje deficita. 30 odsto zaposlenih u Grčkoj su državni službenici, što znači da privatni sektor nije dovoljno jak da bi pomogao u snošenju državnih izdataka. Deo paketa mera štednje je povećanje poreza. Medjutim, problem je u tome što sadašnji nivo poreza nije dovoljan. Ako Grčka ne bude mogla da obezbedi dodatna sredstva, izdaci će morati da se smanje još vise. Takodje, ako Grčka ne bude imala dovoljno sredstava, neće moći da izmiri svoje finansijske obaveze i moraće da, na primer, otpusti radnike, ili da prestane da im isplaćuje plate. Dakle, glavni problem za Grčku je preveliki državni sektor za obim njene ekonomije.“

Glas Amerike: Kakve mere bi SAD mogle da preduzmu da bi predupredile ekonomska kretanja po grčkom modelu?

Ren: „SAD su suočene sa dva problema: Prvi se odnosi na izdatke za socijalno osiguranje, a drugi na zdravstvene programe „Medicare“ i „Medicaid“. Probleme sa socijalnim osiguranjem je relativno lako dovesti u red pošto nisu potrebne drastične mere. Trebalo bi produžiti radni vek i pravo na penzionisanje pomeriti sa 65-te na 68-u godinu života. Idealno rešenje bi bilo da dodje do delimične privatizacije socijanog osiguranja, kao što je slučaj u Čileu, Švedskoj i još tridesetak zemalja. Oblast zdravstvenog osiguranja je daleko teže pitanje pošto se usvajanjem novog zakoa o zdravstvu povećavaju zdravstveni izdaci. Naime, izdaci za zdravstvo su drugačije prirode of svih ostalih izdataka pošto se javlja velika potražnja za tim sektorom, posebno u svetlu rastućeg broja starijih gradjana i, sada, univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Ostaje da se vidi kako će sve to funkcionisati u budućnosti i da li će naša ekonomija i dalje biti vodeća u svetu.“