Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo je da je u periodu od 11. do 15. maja ove godine opozicioni Savez sa Srbiju imao 30-ak odsto više vremena u medijima od liste vladajuće Srpske napredne stranke. Medijski eksperti i predstavnici civilnog sektora kažu da je reč o izveštaju koji više skriva nego otkriva, kao i da je on deo opasne prakse političke regulatornog tela koja produbljuje krizu u društvu, dok opozicija saopštava da REM ne postoji i da je izveštaj još jedan razlog za bojkot.
Izborna lista “Aleksandar Vučić - Za našu decu” bila je zastupljena šest sati, tri minuta i 10 sekundi u predizbornom programu u medijima, dok je opozicioni Savez za Srbiju učestvovao sa devet sati, 40 minuta i 29 sekundi, saopštio je REM.
Od stranaka čije su liste potvrđene za učešće na izborima, najviše je zastupljena bila lista SNS sa šest sati, tri minuta i 10 sekundi, odnosno 9,33 odsto vremena, Ujedinjena demokratska Srbija tri sata, 48 minuta i 20 sekundi, odnosno 5,86 odsti vremena, lista “Ivica Dačić - SPS-JS - Dragan Marković Palma” tri odsto vremena i Metla 1,31.
Stranke čije izborne liste Republička izborna komisija nije proglasila do 15. maja i stranke koje bojkotuju izbore u medijima bile su zasatupljene 19 sati, 59 minuta i 12 sekundi, odnosno 30,79 odsto od ukupnog vremena, dok su ostali bili ispod jedan posto.
Na prvom mestu kao pružalac medijske usluge nalazi se regionalna kablovska televizija N1 sa 42,95 odsto od ukupno emitovanog predizbornog programa, slede RTV Pink sa 12,16 odsto, Nova S sa 11,09, Radio televizija Vojvodine sa 8,91 odsto, TV Hepi sa 7,39, TV B92 sa 6,28, Radio televiziji Srbije Prvi program sa 4,35, TV Prva sa 3,69, Radio Novi Sad sa 1,96, Radio Beograd sa 0,69 i RTV sa 0,53 odsto, saopštio je REM.
BIRODI: Monitoring REM-a mimo međunarodnih standarda
Savez za Srbiju reagovao je saopštenjem u kojem navodi da je izveštaj REM-a pokazatelj da REM zapravo ne postoji i da je to telo jedan od razloga zašto SZS bojkotuje izbore, dok Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštava da metodologija REM-a nije su skladu sa međunarodnim standardima (ODIHR, Venecijanska komisija i Direktorat za ljudska prava Evropske komisije), ali i praksama koje se poštuju u izborno-posmatačkim misijama, te podseća da je uzalud zahtevao da se navedeni međunarodni standardi poštuju.
Sociolog Zoran Gavrilović iz te organizacije ocenjuje za Glas Amerike da je sporno u metodologiji istraživanja REM-a to što se ne posmatra tonalitet izveštavanja. Nije problem što je neka televizija mnogo vremena posvetila izbornom procesu i određenom političkom akteru, kaže on - ključno kako je on predstavljen.
"Na primer, mi imamo da je na televiziji Pink opozicija najviše predstavljena, ali kada se pogledaju nalazi vidi se da je to visoko negativno predstavljanje", kaže Gavrlilović.
Druga komponenta jeste uloga predsednika Srbije i vladajuće SNS Aleksandra Vučića i izostanak merenja njegovog prisustva u medijima, kaže Gavrilović i podseća da je Vučić, kao predsednik države direktno biran od građana, zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije izuzet iz takozvane funkcionerske kampanje, odnosno da može legalno da se njome bavi. Gavrilović podseća da je to zakonsko rešenje doneto u vreme vlasti Demokratske stranke i predsednika Borisa Tadića.
"Vučić je u ovim izborima nije ni nosilac liste, već je neko ko je naslovni, odnosno marketinški akter", kaže Gavrilović i naglašava da je ono kako se Vučić ponaša kršenje zakona i odredbi Ustava koje regulišu sukob interesa: "On svojoj stranci pozajmljuje svoju popularnost, svoj rejting, da bi ona postigla što bolji izborni rezultat, a predsednik je svih građana. To sve zahteva da REM uključi i njega kao aktera koga će da meri".
REM posmatra samo predizborne blokove
"Prema onome što smo imali prilike da vidimo, REM posmatra jedan fragment rada medija, gde je mnogo toga upitno", kaže za Glas Amerike Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA, podsećajući da REM nije odgovorio na molbu tog udruženja da mu dostavi metodoligiju prema kojoj se radi istraživanje.
On pita kako su izabrani mediji koji se posmatraju - na primer, zbog čega se posmatraju određeni kablovski kanali, a ne neki drugi:
"Rekao bih da je ovaj monitoring upitan upravo sa metodološke strane. Koliko smo imali prilike da vidimo, REM posmatra isključivo predizborne blokove u pojedinim medijima i to one koje televizije ili mediji označe kao predizborni blokovi. Posmatra se različiti broj emisija na različitim televizijama, a onda se izveštava ukupno o njima. Porede se kablovski mediji koji imaju vrlo ograničen 'rič' u publici, radijski kanali i televizije sa nacionalnom i regionalnom pokrivenošću. Dakle, to su poptuno raznorodne stvari koje se stavljaju u isti koš, a porediti to na takav način je izuzetno upitno".
"Prilično sam u čudu kada čitam njihove nalaze, pre svega u odnosu na to da je organizacija CRTA uradila analizu izvštavanja televizija sa nacionalnom pokrivenošću u kojoj se pokazalo da je tokom vanrednog stanja - u proširenom prajm tajmu, kada govorimo o politički akterima - 91 odsto slučajeva bio rezervisan za one stranke koje su u vlasti, dok kada se se izveštavalo o onim partijama koje su u bojkotu, pored toga što je taj program bio u svega dva procenta, o njima se isključivo izveštavalo negativno, dok se o predstavnicima stranka na vlasti izveštavalo ili neutralno, ili pozivitno", kaže Nedeljkov.
Sporno je, nastavlja, i to ako - kada posmatrate emisiju Dnevnik - uzmete samo blok koji se direktno tiče izbora, a da ignorišete sve druge vesti koje su u istoj emisiji i koje upravo promovišu druge aktere koji učestvuju u vlasti i koji sa pozicije vlasti itekako utiču na javno mnjenje.
"Ja bih rekao da je ovaj izveštaj monitoringa toliko osakaćen da se, na kraju krajeva, ne može tumačiti kao kredibilan izveštaj analize medija", kaže Nedeljkov i zaključuje da se ovaj izveštaj REM-a može posmatrati kao "jedan politički izveštaj sa političkom agendom nezavisnog tela koje ima izuzetno upitan kredibilitet".
