Migrantska kriza, u srpskoj javnosti pomalo zaboravljena, primicanjem jeseni i zime lagano ponovo dobija na intenzitetu. Hrvatska i Mađarska najavljuju podizanje dodatnih fizičkih barijera na granici sa Srbijom, a kriza sa migrantima biće jedna od tema susreta premijera Mađarske i Srbije, Viktora Orbana i Aleksandra Vučića, u ponedeljak u Beogradu.
Nakon što je migrantska kriza u protekloj godini izazivala i ozbiljne tenzije među zemljama Balkana, pa i potpuno, doduše kratkotrajno, zatvaranje granica poput one između Hrvatske i Srbije, zatvaranje „Balkanske rute“ krajem marta ove godine nije potpuno pekinulo priliv migranata, niti ublažilo njihove težnje da se domognu bogatih zemalja zapadne Evrope.
Iako je iz Zagreba prethodno stigla izjava odlazećeg šefa diplomatije Mire Kovača, da će Hrvatska podići ogradu na granici sa Srbijom, ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić izjavio je da te ograde ipak neće biti iako „Hrvatska sada brani granice EU”. On je rekao da Hrvatska izuzetno dobro u ovoj krizi sarađuje sa susedima.
I dok je Hrvatska svoje najave podizanja ograde na granici sa Srbijom ipak ublažila, Mađarska, koja je svoje granice već opasala bodljikavom žicom i čija se vlada u prethodnom periodu hvalila hermetičkim zatvaranjem granice prema Srbije, najavila je poslednjih dana podizanje nove žice na granici sa južnim susedom.
Naime, premijer te države, Viktor Orban, rekao je da je u planu izgradnje još jedne ograde na južnoj granici sa Srbijom, kako bi se sprečio ulazak migranata. Nova ograda, koja će biti izgrađena pored već postojeće, ojačaće odbranu kako bi se sprečio eventualni priliv na stotine hiljada ljudi ukoliko se turska politika prema migrantskom pitanju promeni.
„U toku su tehničke pripreme za podizanje obimnijeg odbrambenog sistema pored već postojeće linije odbrane koja je (prošle godine) brzo izgrađena“, naveo je Orban.
Iako je Mađarska zbog svoje politike prema izbeglicama bila na udaru kritika iz EU, dosadašnja ograda, značajno je smanjila priliv migranata.
„Ako ne bude išlo lepim rečima, moraćemo da ih zaustavimo silom i to ćemo i uraditi“ poručio je Orban govoreći o migrantima.
Orban je dodao da će Mađarska pojačati i prisustvo policije sa 44.000 na 47.000, od kojih će 3.000 stalno biti raspoređeno na južnoj granici.
U senci ovih najava, premijer Viktor Orban će u ponedeljak, 5. septembra, boraviti u poseti Srbiji, a do kraja godine, verovatno na jesen, biće održana zajednička sednica dve vlade, najavili su u Budimpešti nakon sastanka ministri dve vlade Peter Sijarto i Jadranka Joksimović.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za štampu sa svojim kolegom Sijartom, ministarka Joksimović je kratko rekla da će Srbija nastaviti politiku humanitarnog pristupa migrantskoj krizi, ali i da razume Mađarsku i slaže se da je potrebna sveobuhvatna politika EU koja će rasteretiti takozvanu „Balkansku rutu”.
"Srbija je učinila mnogo od početka migrantske krize, a sa Mađarskom imamo veoma dobru saradnju. Biće izazova i zato je redovna komunikacija značajna", rekla je ministarka Joksimović.
Sa druge strane, šef diplomatije Srbije, Ivica Dačić, rekao je na neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a u četvrtak da bi OEBS trebalo da bude u stanju da usvoji dokument zasnovan na konsenzusu, koji bi poslao jasnu poruku o važnosti izazova migracionih i izbegličkih tokova.
"Podržavamo jačanje dijaloga i saradnje u oblasti upravljanja migracijama u regionu OEBS-a, kao i sa partnerima za saradnju. Takođe, aktivno nastojimo da ostvarimo napredak u jačanju instrumenta OEBS-a za rešavanje izazova u vezi sa migracijama", rekao je Dačić na sastanku u Potsdamu, a saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Izazovi migracionih i izbegličkih tokova ostaju prioritet, a nijedna zemlja nije u stanju da sama prevaziđe brojne bezbednosne izazove koji prete da ugroze zajedničku bezbednost i ti izazovi zahtevaju zajedničke odgovore, rekao je on. Ti izazovi stvaraju potrebu za hitnim, odlučnim i koordiniranim odgovorima svih, ocenio je Dačić.
U Srbiji 4.000 migranata, očekuje se još 2.000 tokom zime
U Srbiji se trenutno nalazi 4.000 migranata, a tokom zime taj broj ne bi trebalo da predje 6.000, izjavila je pomoćnica komesara za izbeglice i migracije Srbije Danijela Popović Roko.
Srbija obezbeđuje prihvat migranata, njihovo zbrinjavanje, prvu pomoć i smeštaj, rekla je ona. Migranti se smeštaju centre, a mnogi od njih borave veoma kratko, jer im je namera da odu dalje u zemlje EU, objasnila je.
Takođe, nisu svi migranti u istoj situaciji, jer za migrante iz Sirije postoji osnov da im se da izbegliči status, dok za veliki broj migranata iz koji dolaze iz nekih drugih zemalja nije takav slučaj.
I prema rečima ministra u Vladi Srbije, Aleksandra Vulina, migrantska ruta preko Srbije i dalje je aktuelna, no priliv migranata je mnogo manji nego ranije.
Ulazak u Srbiju dozvoljen je svim migrantima koji zatraže azil, ali ne i onima koji nastoje da uđu ilegalnim putem, rekao je Vulin i podsetio da je Srbija dobila pohvale zbog svog odnosa prema migrantima i migranstkoj krizi.
On je objasnio da na smanjeni priliv migranata utiče i efikasan rad združenih snaga Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje se nalaze na granicama sa Bugarskom i Makedonijom.
I državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević potvrdio je da balkanska ruta za migrante nije zatvorena i da u Srbiji trenutno boravi 4.000 migranata, a da ih je na graničnom prelazu sa Mađarskom, Horgošu, trenutno oko dve stotine. On je naveo da je obezbeđeno 6.000 mesta za migrante u prihvatnim centrima u zemlji.
“Mi ćemo razgovarati sa migrantima i reći da granični prelaz Kelebija, kao ni park u Beogradu nisu mesto za boravak, jer dolazi zima”, rekao je Ivanišević agenciji Beta.