Skupština Srbije raspravlja o drugom rebalansu budžeta za 2020. godinu. Novim rebalansom predviđeni su prihodi od 1.291,4 milijarde dinara, dok su rashodi uvećani na 1.774,4 milijarde, pa je deficit 483 milijarde dinara. Fiskalni savet kritikovao je predlog rebalansa uz ocenu da je deficit istorijski, a da je transparentost javnih rashoda još manja nego ranije.
Minsitar finansija Siniša Mali ranije je objasnio da je deficit toliki zbog izgradnje i opremanja kovid bolnica, domova zdravlja, pomoći zdravstvenim radnicima, zbog čega je deficit 8,75 odsto umesto planiranih 0,5. Rekao je i da javni dug neće preći 60 odsto.
Mali je pred poslanicima u Skupštini predstavio predlog rebalansa budžeta i obrazložio da je usmeren na jačanje ekonomije i BDP-a i jačanje borbe protiv koronavirusa, saopšteno je iz Minstarstva finansija.
"U ovom rebalansu predvideli smo devet milijardi za izgradnju dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. Predviđeno je opremanje tih bolnica, nabavka lekova, medicinska oprema za veliki broj drugih bolnica i domova zdravlja", navodi se u saopštenju.
Mali je kazao da je u rebalans uračunata i isplata zdravstvenim radnicima od 10 hiljada dinara do kraja godine, da je predviđen novac i za kapitalne projekte - obilaznicu oko Beograda, Moravski koridor, kao i za poljoprivrednike. Predviđeno je, kaže, i povećanje penzija od 5,9 odsto i minimalca za 6,6 odsto i plata u javnom sektoru, od 1. januara 2021.
Ministar je kazao da se 100 evra koje je država isplatila građanima na proleće "vratilo u ekonomiju".
Stručnjaci: Srbija podelila svima po 100 evra pomoći i dovela budžet u veliki deficit
Prvi je Međunarodni monetarni fond (MMF) još sredinom godine izašao sa procenom da će deficit u srpskom budžetu u 2020-toj godini iznositi oko devet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) i dva meseca pred kraj godine ta se računica MMF-a pokazala potpuno tačnom - minus u budžetu biće 483 milijardi dinara, to jest skoro 4,1 milijardu evra.
Nikola Altipamarkov iz Fiskalnog saveta ističe da su okolne zemlje bolje prošle tokom korone iu Srbije sa deficitom od oko 7,5 procenata BDP-a:
"Tu dolazimo do te neke razlike od oko jedan i po procentni poen, koja je dominantno uzrokovana time što se Srbija za razliku od drugih zemalja Evrope opredelila za tu jednu kontroverznu meru koja je sa stanovništa ekonomske i socijalne politike bila neopravdana. A to je da se svim punoletnim građanima isplati 100 evra - to je koštalo čak 600 miliona vera, upravo taj jedan i po procenat BDP-a što će naš deficit biti veći u odnosu na uporedove zemlje u Istočnoj Evropi i to je rezultat toga", ukazao je Altipamarkov.
Višedecenijsko loše stanje u srpskom zdravstvvu došlo je na naplatu sada u vreme kovida 19, jer je Srbija morala da u stanju pandemije izdvaja više od drugih za obnovu i izgradnju zdravstvenih objekata, dodaje Altipamarkov. Osim toga, on ukazuje i da je rast plata u javnom sektoru doprineo velikom deficitu Srbije.
"Mi smo početkom godine, kao u svakom budžetu povećali plate, očekujući rast BDP-a od četiri ili više procenata, a onda smo imali krizu i ispostavilo se da je to zapravo veliki rast plata. I zato smo apelovali na vladu da to ima u vidu kada pravimo budžet za 2021. godinu, jer imamo veliku neizvesnost kako će izgledati kovid-kriza i kako će izgledati ekonomska kriza. I da zbog svega toga sačekamo za povećanje plata možda do leta sledeće godine, kada vidimo da će se materijalizovati taj neki crni scenario, ili će neki ovi dobri scenarii sa ovim sadašnjim "Fajzerovim" pronalaskom vakcine omogućiti da se taj pozitivni scenario dogodi", smatra on.
Sa tim ocenama saglasan je i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, koji u razgovoru za Glas Amerike ukazuje da je ovaj rebalans budžeta, za razliku od majskog rebalansa, doneo i neke neočekivane mere vlade.
"U najgoroj krizi posle ko zna koliko godina je država najnovijim rebalansom smanjila izdvajanja za dečiju zaštitu, za socijalnu zaštitu - dakle za najugroženije slojeve stanovništva je predviđeno manje novca nego što je bilo predviđeno u maju, a sa druge strane je taj minus u budžetu je značajno povećan u odnosu na taj majski", kaže Ćulibrk.
Prema objavljenim podacima, u septembru je deficit bio oko tri milijarde evra, u oktobru je, po rečima predsednika Aleksandra Vučića Srbija bila pozitivna u budžetu, na osnovu čega Milan Ćulibrk zaključuje da će samo u novembru i decembru biti potrošeno još milijardu evra - do ukupne sume deficita od četiri milijarde evra.
"I Fiskalni savet i mnogi ekonomisti strahuju da će dobar deo tog novca završiti u dokapitalizaciji nekih državnih preduzeća i firmu u kojima je država suvlasnik, između ostalih i u Er Srbiji i ko zna gde još. Jer smo videli u prethodnih nekoliko meseci da su i Telekom i Jugoimport SDPR morali da na tržištu kapitala emisijom korporativnih obveznica pribavljau novac. I to nije mala suma jer su te dve kompanije pozajmile po 200 miliona evra i ne bi me iznenadilo da država jednog dana preuzme taj teret na sebe", smatra glavni urednik NIN-a.
S obzirom na to da se ne može predvideti kraj pandemije, sva očekivanja su da će ekonomija i finansije u celom svetu biti u problemu i naredne godine. Iz tog ugla, po mišljenju Nikole Altipamarkova, Srbija nema mnogo izbora 2021. godine.
"Mi nećemo moći da se zadužujemo u nedogled i zato je upravo imperativ da se u budžetu za sledeću godinu vratimo na te faze štednje, da imamo neki mali deficit od dva procenta idealno. Do eventualno tri, koliko je rekao MMF", ističe Altipamarkov.
Sada je sve u rukama farmaceuta - od brzine kojom će vakcina protiv kovida 19 ugledati svetslost dana ne zavisi samo zdravlje ljudi širom planete - već i ekonomija i finansije celog sveta, pa i Srbije.
Fiskalni savet: Nikad veći deficit
Fiskalni savet Srbije je u svojoj oceni predloga rebalansa budžeta konstatovao da je rebalans od 483 milijarde "ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kada se o tome objavljuju podaci", te da je za 40 odsto veći u odnosu na najveće deficite 2012. i 2014.
"Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture", piše u analizi Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet konstatuje i da je država pokrila neuspešno poslovanje javnih preduzeća poput Er Srbije i EPS-a, i da bi se to desilo i da nije bilo krize.
Ocenjuje se i da su izdaci za plate zaposlenih u javnom sektoru "neodrživo veliki" jer su plate prekomerno povećavane, a da će BDP imati realni pad za oko 1,5 odsto.
"Zbog svega toga, ogroman fiskalni deficit koji je predviđen predloženim rebalansom otvara i ključno dodatno pitanje – kako će država u narednoj godini staviti pod kontrolu sve ove troškove i ponovo uvesti red u javne finansije?", pitaju u Fiskalnom savetu.
Predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da očekuje da će rebalans budžeta biti usvojen u četvrtak u Skupštini, a da će se izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti biti na dnevnom redu u petak.
