Uticaj ruske invazije na Ukrajinu, koju zovu i "žitnica Evrope" zbog količine kukuruza, pšenice i ostalih žitarica koje proizvodi, oseća se širom sveta.
Ukrajina proizvodi 16 odsto globalne količine kukuruza, a zajedno sa Rusijom 29 odsto globalne količine pšenice. Veliki deo izvoza ide u Afriku, Bliski istok i jug Azije, ali zbog toga što su luke na Crnom moru praktično blokirane, cene hrane skaču. Još nije poznato koliko će se aktuelni sukob odraziti na ovogodišnju žetvu ili setvu za narednu sezonu.
Cene hrane su i pre rata skočile za oko 10 odsto na globalnom nivou, prema podacima Programa za hranu UN. Cene kukuruza porasle su za oko 16 odsto, a rast cene pšenice ide i do 40 odsto.
Zbog toga što rat već remeti globalno snabdevanje, očekuje se da će se situacija drastično pogoršati ako sankcije Rusiji budu proširene i na izvoz energenata - jer će povećani troškovi transporta značiiti još više cene hrane.
"Već smo u globalnoj krizi gladi kakvu nismo videli u prošlom veku", kaže Džordan Tig, direktorka humanitarne organizacije Hleb za svet.
"Ovo je još jedan primer da konflikt uzrokuje globalnu krizu hrane", ističe Stiv Taravela, portparol Programa za hranu UN. "Imamo rat u Jemenu, Južnom Sudanu, Avganistanu. UN se već trude da obezbede hranu konfliktnim područijma, ovo je samo još jedno od njih".
Tig podseća da u nekim zemljama na Bliskom istoku i istočnoj Africi, koje se oslanjaju na uvoz iz Rusije i Ukrajine, već vlada ozbiljna nestašica hrane.
U Jemenu su gladne desetine hiljada ljudi, a oko 16 miliona je u opasnosti da ostane bez hrane. Čak i pre aktuelne krize, u Jemenu je postojao problem nabavke hrane zbog inflacije i smanjenih stranih rezervi.
Liban, koji uvozi oko 60 odsto pšenice iz Ukrajine, takođe ima poteškoće sa nabavkom hrane, kaže Tig. Više od trećine populacije je već u riziku od gladi, ne računajući izbeglice iz Sirije, koje većinom zavise od humanitarne pomoći.
Situacija u Etiopiji, u kojoj besni građanski rat i već vlada nestašica hrane, verovatno će se još pogoršati zbog rata u Ukrajini. Etiopija iz te zemlje uvozi 25 odsto pšenice.
Program za hranu UN takoše najveći deo pšenice i sočiva nabavlja u Ukrajini. Iako će nabakva biti otežana, iz UN najavljuju da će i dalje nastaviti da isporučuju hranu za oko 135 miliona ljudi.
Ipak, moguće je smanjivanje pojedinačnih porcija hrane, kaže Taravela.
"Koštaće nas više, što znači da ćemo možda morati da smanjimo. I to su veoma izgledne posledice".
