U nedostatku dovoljno protivvazdušnih sistema za odbijanje nemilosrdnih napada Rusije, Ukrajina vrši pritisak na svoje evropske saveznike da uspostave zonu zabrane letova na zapadu zemlje razmeštajući sisteme protivvazdušne odbrane u susednoj Poljskoj i Rumuniji, rekli su zvaničnici novinskoj agenciji AFP.
Kijev bi želeo da stvori bezbedan prostor u zapadnoj Ukrajini gde industrija, energetska infrastruktura i civili mogu da budu zaštićeni od masovnog razaranja izazvanog ruskim udarima poslednjih meseci.
"Ne razumem zašto NATO ne rasporedi sisteme Patriot duž poljske granice", rekao je poslanik Aleksij Gončarenko, misleći na sisteme protivvazdušne odbrane proizvedene u SAD.
"Uostalom, ruske rakete su već ušle u poljski i rumunski vazdušni prostor. To bi zaštitilo granice Poljske i Rumunije, a stvorilo bi i bezbednu zonu na zapadu i jugu Ukrajine", dodao je on.
Taj zahtev poklapa se sa stavovima nekoliko ukrajinskih civilnih i vojnih zvaničnika koji su govorili za AFP u Kijevu tokom posete koju su prošle nedelje organizovali Francuski institut za međunarodne odnose (IFRI) i lokalni istraživački centar Nova Evropa.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba otvorio je debatu u maju, rekavši da nema "nikakvog pravnog, bezbednosnog ili moralnog argumenta koji stoji na putu našim partnerima da obaraju ruske projektile iznad teritorije Ukrajine sa svoje teritorije".
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski proveo je mesece tražeći više protivvazdušne odbrane od svojih zapadnih partnera, ali nove količine tek stižu.
Nedavne pobede Kijeva uključuju obećanje Rumunije u vezi sa raketnim odbrambenim sistemom Patriot, a Sjedinjene Države su saopštile da će dati prioritet prodaji protivvazdušnih raketa Ukrajini u narednih 16 meseci kako bi joj omogućile da popuni svoje zalihe.
Ali Ukrajini "curi" vreme, pošto je poslednjih meseci uništena polovina kapaciteta za proizvodnju električne energije u zemlji.
Svake nedelje ruske rakete i bespilotne letelice pogađaju energetsku mrežu, izazivajući svakodnevne nestanke struje koji pogađaju gotovo celokupno stanovništvo.
Kritična energetska situacija
Rusija se fokusirala na granatiranje ukrajinskih energetskih distributivnih mreža tokom zime 2022-23, ali je nedavno uništavala postrojenja za proizvodnju energije, za čiju su popravku ili obnovu potrebne godine.
Moskva takođe cilja energetske rezerve Ukrajine.
Evropski diplomatski izvor kaže da je ruska odlučnost bila jasna kada je izvršila udar na postrojenje za skladištenje gasa tri kilometra ispod zemlje na zapadu Ukrajine.
"U energetskom sektoru situacija je zaista teška", rekao je visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik, želeći da ostane anoniman, dodajući da se plaši da će se dodatno pogoršati kako se zima približava.
Zvaničnik je rekao da su "u toku" razgovori sa zapadnim saveznicima o zoni zabrane letova iznad zapadne Ukrajine uz upotrebu sistema Patriot u Poljskoj ili Rumuniji, "ali to nije jednostavna odluka".
Zapadne zemlje su bile veoma oprezne u pogledu bilo kakvih poteza koji bi mogli da dovedu do direktnih sukoba sa ruskim snagama i uvući ih u širi rat, što "čini ovaj proces sporim i tihim", rekao je zvaničnik.
Ali o toj temi bi moglo da se razgovara na sledećem samitu NATO-a u Vašingtonu početkom jula, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Olga Stefanišina.
"Činimo sve što možemo da mobilišemo dovoljno elemenata protivvazdušne odbrane kako bismo mogli da nastavimo da budemo funkcionalni tokom celog rata", rekla je ona za AFP.
Kijev, međutim, ne očekuje nikakav napredak ka pridruživanju NATO-u, a Vašington i Berlin se i dalje oštro protive zbog straha od daljeg antagoniziranja Rusije.
"Šanse da se dobije poziv su bliske nuli", rekao je ukrajinski diplomatski izvor.
Ali on je rekao da ukrajinski saveznici imaju "osećaj krivice" zbog toga, što Kijevu ide na ruku.
To "vrši pritisak na naše saveznike", rekao je, da donesu "druge snažne odluke kao alternativu".
