Ideolog. Harizmatični lider. Pragmatičar.
Ključni igrači u konfiktu u Ukrajini - ruski predsednik Vladimir Putin, ukrajinski lider Volodimir Zelenski i američki predsednik Džo Bajden predstavljaju tri vrlo karakteristična liderska stila, prema oceni Semjuela Hantera sa Univerziteta Nebraske u Omahi.
“Ne dešava se često da imate tri različita liderska stila. Često imate lidere sličnih karakteristika koji ulaze u direktan sukob", kaže Hanter, profesor industrijske i organizacione psihologije. "Ali u ovom slučaju, imate zastupljen svaki od tri stila na svetskoj sceni".
Postoje različiti putevi ka liderstvu, kaže Hanter, i ne postoji samo jedan, savršeni način da se bude lider.
Ideolog
Putin je ideološki lider. Psihijatar Kenet Dekleva, stručnjak Fondacije Džordž Herbert Voker Buš za odnose SAD-Kina, proučavao je bivšeg KGB agenta 20 godina.
“On je okrutni, autoritarni lider koji je vršio okrutna dela u protekle dve decenije", kaže Dekleva. "I sve do ukrajinske invazije, bilo je pošteno reći da je briljantan taktičar i strateg."
Putin neguje imidž aktivnog čoveka u dobroj fizičkoj formi. Poznate su fotografije na kojima se vidi kako jaše konja go do pojasa, nosi pušku, lovi ribu kopljem, rve se sa protivnikom u borilačkim veštinama, ali i sa medvedom.
“Putin predstavlja poznati, staromodni stil liderstva - gde sebe prikazuje kao jedinstveno snažnog i čoveka kome je sudbina namenila da bude lider", kaže Majkl Blejk, profesor psihologije, javne politike i uprave na Univerzitetu države Vašington.
"Predstavlja se kao neko ko može da pobedi druge, ko povremeno pribegava surovosti i primenjuje druge političke veštine, i kao jedina osoba koja može da Rusiju vrati u zlatno vreme iz prošlosti. A takav imidž lidera je izuzetno čest u političkoj istoriji. Dovodi se u vezu sa fašizmom ali nije isključivo vezan za fašizam", kaže Blejk.
Jedna od Putinovih glavnih motivacija je želja da Rusiji vrati staru slavu koju je uživala kao Sovjetski Savez, koji je bio svetska velesila do svog raspada 1991.
"Ideološki lideri često su više usmereni ka prošlosti", kaže Hanter. "Za njih postoji prošla era za koju veruju da je postojala ili se nadaju da će je ponovo uspostaviti. To je zaista njihov cilj - želja da se vrate u prošlo vreme. U konkretnom slučaju Putina, vrate u Rusiju iz sovjetske ere, koja je imala veću moć i uticaj na globalnoj sceni.
Harizmatični lider
Zelenski se pojavio na sceni kao harizmatični lider. Bivši glumac i komičar iznenadio je mnoge svojom hrabrošću i odlučnošću nakon što je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju 24. februara.
“Harizmatični lideri imaju različite personifikacije. Ali nekoliko stvari koje su karakteristične za njih su osećanje nade, osećanje promene, i često, ne uvek ali često - pozitivne emocije, priča o svetlijoj budućnosti i promenama potrebnim da bi se stvari poboljšale", rekao je Hanter.
“I na mnogo načina, Zelenski je oličenje tog stila, sa svojim apelima široj publici, svojim apelovanjem na mase i upućivanjem šire poruke."
Dok se čini da Putin sledi poznati scenario, Zelenski pokazuje spremnost da piše novi scenario, kaže Blejk.
“Zelenski, po svemu sudeći, predstavlja mnogo neobičniji tip lidera, po tome što njegovu putanju nije odredila sudbina ili neka vrsta političkog genija", konstatuje profesor Blejk. "Umesto toga, njegovo liderstvo je skoro slučajnost. U svom ličnom stilu i načinu kako se predstavlja javnosti čini se da ga mnogo manje brine da li će pokazati veliku neustrašivost ili veliku fizičku spremnost. Umesto toga, savršeno je spreman da prizna da je uplašen, i da ga nekada prevazilazi težina događaja."
Imajući u vidu biografiju Zelenskog u svetu zabave, mnogi su potcenili političkog novajliju. Pa ipak, on je uspeo da motiviše svoj narod da ustane protiv ruskih napadača. Kada su Sjedinjene Države ponudile da evakuišu njega i njegovu porodicu. Zelenski je, kao što je poznato, to odbio, i navodno rekao: "Bitka se vodi ovde. Treba mi municija, ne vožnja."
"Mislim da su Rusi, i Zapad i donekle Sjedinjene Države pogrešno procenili Zelenskog", kaže Kenet Dekleva, stručnjak Fondacije Džordž Buš. "Mislim da smo svi podrazumevali da je Zelenski "laka kategorija", da će pobeći. I da je to uradio, ne verujem da bismo danas vodili ovaj razgovor. Mislim da je doživeo prosvetljenje kada je počela invazija, i doneo je odluku koja odjekuje u celom svetu."
Pragmatičar
Bajden, koji predvodi odgovor Zapada na ruski napad na Ukrajinu, je primer pragmatičnog lidera.
“Bajden predstavlja pragmatičan put", kaže Hanter. "Pragmatični lideri su potpuno posvećeni rešavanju problema. Često su vrlo racionalni, rukovode se podacima, brojkama... I na mnogo načina, pragmatični lideri su dosadni."
Bajden je u politici od 1972, kada je prvi put izabran u američki Senat. Ponovo je biran šest puta dok nije napustio Senat da bi osam godina služio kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame.
“Džo Bajden je demokratski lider starog kova", kaže Blejk. "Manje ga zanima da sebe predstavi kao nekog posebnog, kao oličenje sudbine ili da surovost predstavlja kao nešto politički pozitivno. I mislim da u tome ima određeni aspekt vrlina Volodimira Zelenskog. Ali je takođe imao mnogo manje prilike da pokaže njihovu dubinu."
Kada se radi o Ukrajini, Bajden se najviše fokusirao na pokušaj da pronađe odmereni pristup, kojim će zaštititi američke interese a da se ipak ne uključi direktno u konflikt.
“Mnogo toga se svodi na spuštanje temperature, isključivanje emocija iz odlučivanja. Mnogo se poteza povlači iza kulisa, radom na tome saveznici ostanu jedinstveni, da se stvaraju mreže, koriste ekonomske sankcije, nasuprot, bar se nadamo, nekoj vrsti vojne intervencije sa američke strane", kaže Hanter.
Ishod
Velika kriza može da pojača ili definiše liderski stil nekog političara.
"Možemo da budemo veoma uzdržani i odmereni i pribrani veći deo vremena, ali za vreme krize ste pod vremenskim pritiskom i pod stresom" kaže Hanter. "Zbog svega toga zajedno je mnogo teže da se samo-regulišete, i vaša stvarna ličnost će izbiti na površinu. Ako je pritisak dovoljno jak, počećete da vidite ko su ti lideri zaista."
Vrste lidera koji učestvuju u nekom sukobu mogu da diktiraju i vrstu potrebnog rešenja. U Putinovom slučaju, to će zahtevati tehniku nazvanu "taktička empatija", smatra Kenet Dekleva.
“Trenutno se nalazimo u veoma, veoma delikatnoj i opasnoj situaciji kada je Putin sateran u ćošak. Pretrpeo je gubitak prestiža. Izopšten je iz međunarodne zajednice i priteran leđima uz zid. Putin u toj situaciji je opasan", konstatuje Dekleva.
“Mislim da moramo da budemo veoma pažljivi i pružimo diplomatski izlaz - način da Rusija deeskalira situaciju a Putin veruje - i lično i u smislu svoje propagande - da je ostvario svoje ciljeve, da može da sačuva obraz i odustane od ovog rata."
