Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da bi Rusija trebalo da bude isključena iz članstva u Grupi 20 - međunarodnom ekonomskom forumu.
Ukazao je, međutim, da nije siguran da će to biti izvodljivo usled protivljenja pojedinih članica - poput Indonezije koja je organizator narednog okupljanja njenih članica.
Bajden boravi u belgijskoj prestonici gde učestvuje na samitu članica Severnoatlantske alijanse, Evropske unije i grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta.
Američki predsednik je istakao da su Sjedinjene Države odlučne da održe napore koje ulažu sa saveznicima u vezi sa ruskom invaziju na Ukrajinu i da ih razvijaju.
„Sa državama članicama G7 i Evropske unije usaglašavamo se u vezi sa hranom i energetskom bezbednošću. NATO nikada nije bio ujedinjeniji“, rekao je Bajden.
Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin nije očekivao stepen kohezije ostvaren među saveznicima.
“Mislim da Kina shvata da je budućnost njene ekonomije bliže povezana sa Zapadom – nego sa Rusijom. Nisam pretio predsedniku Šiju, ali sam mu ukazao na broj stranih kompanija koje su napustile Rusiju”, poručio je američki predsednik.
Upitan kako će SAD reagovati na eventualnu rusku upotrebu hemijskog oružja - Bajden je odgovorio da će reakcija zavisiti od načina na koji je oružje korišćeno.
Takođe, naveo je i da se tokom susreta koje je imao razmatrao sistem koji bi utvrđivao ko je narušavao sankcije uvedene Rusiji.
Prema njegovim rečima, izbeglice su međunarodna odgovornost - a Sjedinjene Države u vezi sa time imaju svoje obaveze.
Tokom dana je administracija američkog predsednika saopštila da Sjedinjene Države planiraju da prime do 100.000 Ukrajinaca koji su izbegli pred naletom ruske invazije.
Zapad jedinstven o Ukrajini
Zapadni lideri iskazali su jedinstvo protiv rata Kremlja u Ukrajini, pri čemu je Vašington zatražio veću vojnu pomoć Ukrajini. London je objavio da uvodi nove sankcije Moskvi, a NATO šalje dodatne trupe svom istočnom krilu, neki su od zaključaka samita članica NATO-a, Evropske unije i G7 održanog u belgijskoj prestonici.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, upozorio je na mogućnost da Rusija priprema teren za upotrebu hemijskog oružja - tako što će Sjedinjene Države i njene saveznike optužiti da pripremaju takav napad.
"Zabrinuti smo jer smo svesni retorike i nastojanja Rusije u stvaranju neke vrste preduslova time što će optužiti Ukrajinu, Sjedinjene Države i NATO saveznike da pripremaju upotrebu hemijskog i biološkog oružja", rekao je Stoltenberg nakon samita održanog u Briselu.
Makron: Zapad spreman da ojača sankcije prema Rusiji
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da su zapadne države spremne da osnaže sankcije protiv Rusije ukoliko bude potrebe - u pokušaju da je izoluju zbog invazije na Ukrajinu i postignu prekid vatre.
"Sankcije imaju merljiv učinak i potrebno je da nastavimo sa njihovom primenom da bismo ostvarili odvraćajući efekat", izjavio je Makron koji boravi na samitu država članica NATO-a, Evropske unije i G7 održanog u belgijskoj prestonici Briselu.
Stoltenberg je upozorio da bi upotreba hemijskog oružja mogla imati direktne posledice na građane koji žive u državama članicama NATO-a.
"Mogla bi se dogoditi kontaminacija, širenje hemijskih i bioloških agenasa u tim zemljama", rekao je generalni sekretar NATO-a koji je najavio da će mu mandat na čelu Alijanse biti produžen zbog rata u Ukrajini.
Lideri grupe od sedam najrazvijenijih država sveta upozorili su Rusiju da ne koristi biološko, hemijsko ili nuklearno oružje u ratu sa Ukrajinom.
"Upozoravamo na pretnju hemijskih, bioloških i nuklearnih oružja i sličnih materijala", navedeno je u njihovoj zajedničkoj izjavi.
Istaknuto je da su sve članice G7 spremne da prihvate izbeglice iz Ukrajine.
U vezi sa energetikom, lideri su zatražili da države koje proizvode naftu ili gas, budu odgovorne i povećaju zalihe na međunarodnom tržištu - dodajući da Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) u tome igra značajnu ulogu.
U objavi je ukazano da će države članice G7 nastojati da se izbegne izvoz hrane.
Zelenski ponovio zahteve za pomoć
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na sastanku NATO, EU i zemalja G7 u Briselu da pomognu Kijevu u borbi protiv ruske invazije, u kojoj je ubijen na hiljade ljudi i tokom koje je proterana četvrtina od 44 miliona žitelja Ukrajine iz njihovih domova.
"Odlučni smo da nastavimo da namećemo troškove Rusiji kako bismo okončali ovaj brutalni rat", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg liderima okupljenim u sedištu zapadne vojne alijanse.
"Razgovaraćemo o savezničkoj podršci Ukrajini. Takođe ćemo se pozabaviti naporima NATO da ojača našu odbranu sada i u godinama koje dolaze".
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden rekao je na sednici iza zatvorenih vrata da se zalaže za slanje više trupa na istočni bok NATO, preneo je visoki zvaničnik američke administracije, dodajući da Vašington radi na podršci Ukrajini protivbrodskim raketama.
NATO je, međutim, odbacio ponovljene molbe Kijeva da brani ukrajinsko nebo od ruskih vazdušnih udara, a Zelenski - koji se pridružio samitu NATO-a putem video poziva - požalio se da Zapad nije obezbedio tenkove ili moderne protivraketne sisteme.
NATO takođe neće slati trupe ili avione u Ukrajinu, ponovio je Stoltenberg pošto su dva medija u njegovoj rodnoj Norveškoj izvestila da će zbog rata ostati na čelu Alijanse i posle kraja svog sadašnjeg mandata kasnije 2022. godine.
"NATO tek treba da pokaže šta Alijansa može da učini da spase ljude", rekao je Zelenski na samitu, dodajući da veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi da napadne i istočne članice NATO-a – Poljsku i baltičke države.
Putin je govorio da njegova "specijalna vojna operacija" ima za cilj da razoruža Ukrajinu, čije su težnje da se pridruži NATO i EU za Moskvu anatema.
NATO je povećao svoje prisustvo na svojim istočnim granicama, sa oko 40.000 vojnika raspoređenih od Baltičkog do Crnog mora. Na samitu je trebalo da bude dogovoreno raspoređivanje četiri nove borbene jedinice u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj.
Sankcije i energetika
Zvaničnik NATO je procenio da je do sada u Ukrajini ubijeno do 15.000 ruskih vojnika, a da je ukupno do 40.000 ubijeno, ranjeno, zarobljeno ili se vodi kao nestalo.
Mesec dana izvođeni kopneni, morski i vazdušni napadi ciljali su stambena naselja, škole i bolnice u ukrajinskim gradovima, uključujući Harkov, kao i opsadu Marijupolja na Azovskom moru. Rusija negira da je ciljala civile.
Britanija je u četvrtak uvela sankcije za još jednu grupu ruskih banaka, uključujući Gazprombanku i Alfa banku, kao i za ženu za koju je London rekao da je pastorka Sergeja Lavrova, Putinovog bliskog ministra inostranih poslova.
"Putin je već prešao crvenu liniju u varvarstvo", rekao je britanski premijer Boris Džonson i dodao: "Što su naše sankcije teže... što više možemo da učinimo da pomognemo Ukrajini... brže će se ova stvar završiti".
Džonson je ranije rekao za LBC radio da je jedna opcija bila da se vidi da li se može učiniti više da se spreči ruskom predsedniku da pristupi svojim zlatnim rezervama, što bi moglo da spreči ljude da kupuju rusko zlato kako bi ga pretvorili u čvrstu valutu.
Odlučnost da se Moskva kazni ogromnim sankcijama biće potcrtana hitnim sastankom naprednih ekonomija G7, koji će dovesti Japan u prostoriju sa šest članica NATO.
Zatim, na samitu 27-člane Evropske unije, zemlje koje predstavljaju više od polovine svetskog bruto domaćeg proizvoda će se sastati u jednom danu.
"Paralisati Putinovu ratnu mašinu. Nafta i gas su u njenom srcu", rekla je premijerka Estonije Kaja Kalas. "Trebalo bi da otvorimo poseban račun treće strane kako bismo sprečili da prihodi idu za finansiranje rata".
EU – koja kaže da je već primila oko 3,6 miliona izbeglica iz Ukrajine – veoma polako udaljava se od ruskog gasa i još uvek zavisi od Moskve u zadovoljavanju velikog dela svojih energetskih potreba.
Energetika je uglavnom izostavljena iz sankcija, što je najveća rupa u merama koje su inače zamrznule poziciju Rusije u svetskoj trgovini do stepena koji nikada ranije nije bio pokušan za neku tako veliku ekonomiju.
Očekuje se da će se lideri EU na svom dvodnevnom samitu dogovoriti o zajedničkoj kupovini gasa, a Brisel se takođe nada dogovoru sa Bajdenom kako bi se obezbedile dodatne isporuke tečnog prirodnog gasa u SAD za naredne dve zime.
