Rastu pozivi Rusiji da se suoči sa pravnim procesom zbog zločina koje njene snage navodno čine u Ukrajini. Mnogi aktivisti gledaju ka Međunarodnom krivičnom sudu sa sedištem u Hagu, koji je prošlog meseca otvorio istragu o ratnim zločinima u Ukrajini. Ali stručnjaci upozoravaju da će pravda biti spora, teška i, u nekim slučajevima, nemoguća.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan posetio je u sredu ukrajinski grad Buča, dok su radnici iskopali tela u crnim plastičnim kesama iz zemlje. Ruski vojnici su okrivljeni za užasna kršenja prava tamo, uključujući silovanje i pogubljenje stanovnika Buče.
Kan je Ukrajinu nazvao "mestom zločina".
"Svaki pojedinac, posebno civili, imaju određena prava", rekao je on. "Moramo govoriti u njihovo ime i moramo insistirati da dođemo do istine o tome šta se dogodilo, a sudije će odlučiti da li postoji odgovornost".
Međunarodna ogorčenost raste zbog ruskih akcija u Ukrajini. U sredu je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sa sedištem u Beču optužila Moskvu da je na nekim mestima počinila ratne zločine — kao što je namerni napad na porodilište i pozorište u lučkom gradu Mariupolju na jugoistoku Ukrajine.
Takođe je utvrdio da je Ukrajina počinila manje prekršaje. Istraga OEBS-a završena je početkom marta, tako da ne pokriva novije slučajeve poput Buče.
Američki predsednik Džo Bajden nazvao je ruskog lidera Vladimira Putina ratnim zločincem, a ruske akcije u Ukrajini "genocidom" — iako drugi osporavaju taj opis.
SAD nisu deo MKS-a, a Trampova administracija je sankcionisala neke članove suda zbog istrage navodnih ratnih zločina američkih vojnika u Avganistanu. Sada Vašington navodno razmatra kako može da pomogne sudu po pitanju Ukrajine.
Do sada su desetine zemalja uputile predmete o ratu u Ukrajini MKS-u. Francuska je poslala stručnjake da pomognu Kijevu u istrazi mogućih ratnih zločina. Evropska unija povećava finansiranje i drugu podršku sudu u Hagu za ispitivanje zločina u Ukrajini.
Stručnjaci kažu da krivično gonjenje osumnjičenih i ostvarivanje pravde neće biti lako. Ni Ukrajina, ni Rusija nisu članice MKS. Kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusija bi mogla da ometa sposobnost suda UN da ga pozove na odgovornost.
Ipak, Ukrajina priznaje jurisdikciju MKS-a za zločine počinjene na njenoj teritoriji od 2014. godine.
"Mislim da apsolutno postoji mogućnost da će MKS procesuirati ratne zločine. Pitanje će biti... ko će ko biti krivično gonjen", rekao je Karsten Sten, profesor međunarodnog krivičnog prava i globalne pravde na Univerzitetu Lajden u Holandiji i Kraljičinom univerzitetu u Belfastu, Severna Irska.
Kao i neki drugi stručnjaci, Sten veruje da MKS ne mora da snosi ceo pravni teret. Neke navodne slučajeve ratnih zločina u Ukrajini mogli bi da rešavaju sudovi u zemljama poput Nemačke, koje imaju univerzalnu nadležnost.
Druga opcija, kažu analitičari, je stvaranje specijalnog tribunala za Ukrajinu, poput onih stvorenih za suđenje genocida u Ruandi i sukoba iz 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji.
Ali dok bi niže rangirani ruski vojni oficiri jednog dana mogli da budu smatrani odgovornim za svoje navodne postupke, stručnjaci kažu da je malo verovatno da će se to desiti najvišem rukovodstvu — poput predsednika Vladimira Putina, ako ne dođe do promene vlade.
"Videli smo iz prakse tribunala, Tribunala za Jugoslaviju, da je, pošto je režim na vlasti, veoma teško nastaviti sa zločinima, istragama koje su u toku", rekao je Stan. „Zato što jednostavno nećete moći da se dočepate počinilaca.
Ipak, analitičari kažu da MKS može pomoći širim naporima da se ostvari pravda i da će stvoriti još jednu glavobolju Kremlju.