Linkovi

Ukrajina traži veću vojnu pomoć Zapada, NATO članice jačaju svoju bezbednost


Stanovnici Zaporožja raščišćavaju ruševine posle ruskog raketnog napada (Foto: AP/Leo Correa)
Stanovnici Zaporožja raščišćavaju ruševine posle ruskog raketnog napada (Foto: AP/Leo Correa)

NATO je saopštio u utorak da članice alijanse jačaju bezbednosne mere oko ključnih objekata, dok Rusija intenzivira napade na Ukrajinu i pretnje protiv Zapada.

Ruske rakete pogodile su Ukrajinu drugi dan zaredom, nakon što je u desetinama napada širom zemlje u ponedeljak poginulo 19 osoba, ranjeno više od 100, a delovi zemlje ostali bez struje.

NATO pomno prati ruske nuklearne snage, ali nije video nikakve promene u njihovom pozicioniranju, rekao je novinarima u Briselu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je poručio da saveznici jačaju bezbednost ključne infrastrukture nakon napada na gasovode ispod Baltičkog mora i upozorio da će na bilo koji namerni napad biti odgovoreno "jedinstveno i odlučno". Još nije poznato ko je odgovoran za nedavne eksplozije na gasovodima Severni tok 1 i 2.

U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od lidera G7 da Ukrajinu snabdeju sa dovoljno kapaciteta za protivvazdušnu odbranu da zaustavi Rusiju.

"Kada Ukrajina dobije značajan broj modernih i efikasnih sistema za protivvazdušnu odbranu, ključni element ruskog terora - raketni napadi - će prestati da daje rezultate", rekao je Zelenski i zahvalo se nemačkom kancelaru Olafu Šolcu na ubrzanju isporuke sistema IRIS-T i američkom predsedniku Džo Bajdenu na isporuci sistema za protivvazdušnu odbranu.

Iz Bele kuće je saopšteno da SAD ubrzavaju isporuku sofisticiranih sistema NASAMS Ukrajini.

Zelenski, koji je govorio na virtuelnom sastanku G7, takođe se založio za nove, oštre sankcije protiv Moskve i ponovo odbacio mogućnost razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Od G7 je zatražio i da podrži međunarodnu misiju na granici Ukrajine i Belorusije.

Stanovnici Kijeva kriju se u stanici podzemne železnice tokom ruskog raketnog napada (Foto: REUTERS/Viacheslav Ratynskyi)
Stanovnici Kijeva kriju se u stanici podzemne železnice tokom ruskog raketnog napada (Foto: REUTERS/Viacheslav Ratynskyi)

Iz Bele kuće je saopšteno da su se predsednik Bajden i drugi lideri G7 sastali virtuelno da razgovaraju o dodatnoj podršci Ukrajini i da im se obratio Zelenski, koji je sisteme za protivvazdušnu odbranu prethodno nazvao glavnim prioritetom.

Bajden je već obećao Kijevu dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio da će to produžiti sukob.

Američka ambasadorka pri NATO-u, Džulijen Smit, rekla je da će se NATO članice i saveznici na sastanku u sredu verovatno usredsrediti na to da Ukrajini pošalju dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Smit je rekla da će se više od 50 zemalja sastati u okviru Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, uoči ministarskog sastanka Alijanse 12 i 13 oktobra, da bi utvrdile šta se još može preduzeti da se pomogne Ukrajini u ratu sa Rusijom.

Novi napadi na civilnu infrastrukturu

U ruskom bombardovanju u utorak pogođene su i elektrane i civilna područja, kao i u ponedeljak. U novim napadima poginula je najmanje jedna osoba u jugoistočnom gradu Zaporožju, gde su rakete pogodile štkolu, stambene zgrade i zdravstvene objekte, dok je deo Lavova na zapadu bez struje, saopštili su lokalni zvaničnici. Sirene su se oglasile širom Ukrajine drugi dan zaredom.

Drugi delovi zemlje i dalje su bez električne energije nakon napada krstarećim raketama u ponedeljak. Guverner Mikolajeva Vitalij Kim apelovao je na stanovnike da ostanu u skloništima s obzirom na to "da i dalje ima veliki broj raketa u vazduhu".

Kijev i njegovi saveznici osudili su napade, u kojima je uglavnom pogođena civilna infrastruktura kao što su trafostanice, ali i parkovi, turističke lokacije i prometne ulice.

Zelenski je u ponedeljak rekao da se Ukrajina "ne može zastrašiti" i da su ruski napadi umesto da ulivaju strah, učinili da „ceo svet primeti“. "Učinićemo sve da ojačamo naše oružane snage", rekao je Zelenski. "Učinićemo bojno polje bolnijim za neprijatelja".

Bajden je ranije u ponedeljak rekao da najnovije rusko lansiranje raketa "još jednom demonstrira potpunu brutalnost ilegalnog rata ruskog predsednika Vladimira Putina protiv ukrajinskog naroda".

"Ovi napadi samo dodatno jačaju našu posvećenost da budemo uz narod Ukrajine onoliko dugo koliko je potrebno", rekao je on.

"Zajedno sa našim saveznicima i partnerima, nastavićemo da namećemo troškove Rusiji zbog njene agresije, pozivamo Putina i Rusiju na odgovornost za njena zverstva i ratne zločine i pružamo podršku neophodnu ukrajinskim snagama da brane svoju zemlju i svoju slobodu".

Ruski napad uključuje 84 rakete, 24 dronova

Putin je raketni napad u ponedeljak nazvao "masovnim udarom" na Ukrajinu kao odgovor na nedavni destruktivni napad na most koji povezuje Krim sa kopnom Rusije.

Ukrajinska vojska je saopštila da je Rusija lansirala baraž od 84 krstareće rakete i 24 bespilotne letelice, pogodila najmanje 14 oblasti u zemlji i ubila najmanje 19 ljudi. Većina napada na Kijev pogodila je centar grada, gde je poginulo najmanje šest ljudi i ranjeno 12 drugih u naseljenim mestima, uključujući parkove i turističke lokacije.

Napadi su takođe izazvali nestanak struje u većem delu zemlje, sa stotinama hiljada ljudi bez struje u ponedeljak uveče.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je "šokirana i zgrožena žestokim napadima na ukrajinske gradove. Putinova Rusija je ponovo pokazala svetu šta predstavlja: brutalnost i teror".

Putin je na sastanku svog Saveta bezbednosti rekao da su napadi usmereni na energetsku, vojnu i komunikacionu infrastrukturu Ukrajine i da su oni odgovor na napad u subotu na most koji povezuje Rusiju i Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Moskva nelegalno zauzela 2014.

"Očigledno je da su ukrajinske tajne službe naručile, organizovale i izvele teroristički napad sa ciljem da se uništi kritična ruska civilna infrastruktura", rekao je Putin.

Osim u Kijevu, eksplozije su prijavljene i u zapadnom gradu Lavovu, jugoistočnom gradu Dnjepru i gradu Harkovu na istoku zemlje. Ukrajinska vojska saopštila je da je oborila 56 ruskih vazdušnih ciljeva.

"Neprihvatljiva eskalacija"

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš "duboko je šokiran" ruskim napadima, rekao je njegov portparol. "Ovo predstavlja još jednu neprihvatljivu eskalaciju rata i, kao i uvek, civili plaćaju najveću cenu", dodao je portparol. Gutereš je kasnije razgovarao sa Zelenskim, rekavši da su se složili da svet mora da reaguje na napad Rusije što je pre moguće.

Ukrajina je snažno sugerisala da su njeni bezbednosni agenti izveli napad kamionom bombom na most, ali nije javno preuzela odgovornost. Most je bio glavna ruta snabdevanja ruskih operacija u južnoj Ukrajini.

Putin je rekao da će svaki nastavak "terorističkih napada" Ukrajine na Rusiju biti dočekan "oštrim i proporcionalnim" odgovorom.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da napad na most nije isprovocirao Putina "da oslobodi raketni teror".

"Rusija je i pre mosta neprestano gađala Ukrajinu projektilima", napisao je Kuleba na Tviteru. "Putin je očajan zbog poraza na bojnom polju i koristi raketni teror da pokuša da promeni tempo rata u svoju korist".

Kijev je poslednji put napadnut u junu. Nekada pod pritiskom ruskih snaga koje su napredovale, Kijev je mesecima bio relativno miran dok su besnele borbe u istočnoj i južnoj Ukrajini.

U izveštaju su korišćene neke informacije Asošijeted presa, Rojtersa i AFP-a.
XS
SM
MD
LG