Kako ruski rat protiv Ukrajine ulazi u treći mesec, pojavila su se pitanja o tome da li je moguće rešenje pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kenet Dekleva, psihijatar koji je sarađivao sa američkim Stejt departmentom, odbacuje sve spekulacije da je Putin nestabilan i da je stoga nemoguće nositi se sa njim.
"On nije lud. On je racionalan glumac i u mislima tačno zna šta radi", kaže Dekleva. "On je izuzetno pametan, veoma inteligentan i nemilosrdan dugogodišnji lider koji je sada na vlasti više od 22 godine".
Dekleva, viši saradnik u Fondaciji Džordža Buša starijeg za američko-kineske odnose u Teksasu, proučavao je bivšeg ruskog obaveštajnog agenta 20 godina. On opisuje Putina kao jednoumnog, otpornog, majstora za manipulaciju ljudima i hiperfokusiranog, zbog svoje obuke kao oficira KGB-a.
Putin, međutim, ima 69 godina i njegove nedavne akcije mogle bi da nagoveštavaju manje fleksibilan stil rukovođenja koji se ponekad vidi kod ostarelih lidera.
"Vi ste rigidniji. Više vidite stvari crno-belo, a manje tolerišete nijansi i dvosmislenosti", kaže Dekleva. "To je svakako mogućnost, iako ne znam da to možemo da kažemo samo na osnovu njegovog trenutnog donošenja odluka u vezi sa ratom u Ukrajini. Imajući to u vidu, čini se da je veoma, veoma namerno fokusiran i pomalo čovek u žurbi".
Ključ za pregovore sa nekim poput Putina, kaže Dekleva, jeste da pokušate da razumete njegov način razmišljanja i da budete empatični, čak i kada se ne slažete sa njim.
Za Džejsona Paka, višeg analitičara Fondacije NATO za odbranu u Italiji, postizanje sporazuma sa Putinom zahteva odlučnu akciju.
"Mislim da treba da budemo izuzetno hrabri, sve do praga stvari za koje možemo misliti da bi izazvale veliku eskalaciju... kao što je uključivanje u hrabri sajber rat", kaže Pak. "Kao: 'Hej, učinićemo da se svetla u Sankt Peterburgu ugase na dva sata, a onda ćemo pregovarati nakon toga... Sledeći put će proći dva dana ako ne ispunite naše zahteve'".
Pak kaže da je Putin imao sve razloge da veruje da će Zapad povući ako on napadne Ukrajinu, uprkos tome što Zapad ima "više diskrecione vojne i ekonomske moći".
On ukazuje na upad Rusije 2008. u Gruziju, koja je ranije bila deo Sovjetskog Saveza, a sada nezavisna republika, što je dovelo do toga da je Rusija okupirala 20 odsto te zemlje. Putin je, zatim, 2014. oduzeo Ukrajini južni region Krima.
"Izgleda da poštuje silu, a ne poštuje samo pričanje. Čak ni ne mislim da je mislio da ćemo uvesti sankcije kojima mu je prećeno ako upadne, jer je bilo kao: 'Ovo je samo priča, priča...'", kaže Pak i dodaje da ne veruje da će Putin preduzeti katastrofalnu nuklearnu akciju.
"On želi da živi. Užasava se Kovida. Udaljen je 20 stopa (6 metara) od svojih savetnika (na fotografijama). Dakle, ne mislim da postoji rizik da će razneti svet sve dok se držimo pravila da se NATO vojnici ne bore u Ukrajini".
Putin je odlučno protiv ulaska Ukrajine, bivše sovjetske republike, u NATO. On se žalio na to da se Zapad preblizu ruskim granicama.
"Njegov primarni cilj je bio da zauzme Kijev, a nije koristio taktičko nuklearno (oružje) da pokuša da zauzme Kijev", kaže Pak. "Izložen je donekle do stepena papirnog tigra. Mislio je da ćemo se povući. On želi da živi. Ne želi da bude svrgnut u Rusiji. Imao je užasnu koordinaciju sa svojim generalima. Oni nisu imali planove za borbu".
Dekleva kaže da pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini moraju istovremeno da se pozabave bezbednosnim potrebama i suverenitetom Ukrajine i istovremeno da se pozabave Putinovom percepcijom pretnje u smislu širenja NATO na ruske granice. On smatra da bi viši posrednik treće strane kome i Putin i Zapad mogu da veruju – verovatno iz Kine, Indije ili Izraela – mogao biti koristan za proces. I veoma je jasan šta ne bi trebalo da se desi.
"Prozivanje - nazivati Putina ludim ili ga nazivati nasilnikom, ubicom ili ratnim zločincem - od strane viših lidera Zapada, uključujući (američkog) predsednika (Džoa) Bajdena, neće pomoći", kaže Dekleva. "Tako ne naterate svog pregovaračkog partnera da dođe za sto".
