Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da će u Ukrajini biti mir kada njegova zemlja ostvari svoje ciljeve i da ti ciljevi ostaju nepromenjeni.
Dva meseca pre nego što se navrši dve godine od početka invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu, Putin je na svojoj konferenciji za novinare na kraju godine ponovio da Rusija traži "denacifikaciju, demilitarizaciju i neutralni status" Ukrajine.
Rusija tvrdi da je ukrajinska vlada pod velikim uticajem radikalnih nacionalističkih i neonacističkih grupa, što Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacuju kao neosnovan izgovor za invaziju.
Putin je takođe zahtevao da Ukrajina ne ulazi u NATO. Ta alijansa je više puta ponavljala da je na pojedinačnim zemljama, a ne na Rusiji, da odluče da li žele da se pridruže.
Ruska invazija podstakla je dve zemlje – Švedsku i Finsku – da pokrenu kandidature za članstvo. Finska je primljena u aprilu, dok pristupanje Švedske čeka konačno odobrenje Turske i Mađarske.
Govoreći u četvrtak u isto vreme kada i Putin, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima u Briselu da ruski lider nije pokazao znake da se priprema za mir.
Stoltenberg je rekao da je jedini način da se postigne pravedan i trajni mir u Ukrajini da se Putin ubedi da neće pobediti na bojnom polju i da saveznici nastave da podržavaju Ukrajinu.
"Ako Putin pobedi u Ukrajini, postoji realan rizik da se njegova agresija tu ne završi", rekao je Stoltenberg.
Šef NATO je pozdravio "jasnu posvećenost Ukrajini" predsednika SAD Džoa Bajdena i hitan napor njegove administracije da pruži preko potrebnu pomoć Ukrajini.
Bajden je predložio bezbednosni paket koji uključuje 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini, ali je ta mera naišla na otpor nekih republikanaca u Kongresu koji insistiraju na imigraciji i akcijama bezbednosti granica.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otputovao je ove nedelje u Vašington kako bi direktno predsedniku i poslanicima rekao da je pomoć od vitalnog značaja za ratne napore Ukrajine.
Ukrajinska vojska saopštila je u četvrtak da je Rusija napala preko noći dronovima i projektilima, dok je Rusija izvestila o ukrajinskim vazdušnim napadima usmerenim na područje Moskve.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su oborile 41 od 42 bespilotne letelice koje su lansirale ruske snage, većinom iznad Odeske oblasti na jugu Ukrajine.
Oleh Kiper, regionalni guverner Odese, rekao je na Telegramu da su ruševine koje su padale oštetile više zgrada, uključujući i spavaonicu. On je rekao da je najmanje 11 ljudi povređeno.
Kiper je rekao da su ruske snage napale i lučku infrastrukturu u oblasti Izmaila, koja se nalazi duž reke Dunav, uništivši nekoliko skladišta.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je njihova protivvazdušna odbrana tokom noći uništila devet ukrajinskih dronova iznad regiona Moskve i Kaluge.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je da su dva drona oborena u blizini Naro-Fominka, grada jugozapadno od ruske prestonice. Sobjanin je rekao da nema izveštaja o šteti ili žrtvama.
U izveštaju su korišćene neke informacije Agencije Frans pres i Rojtersa.
