Ukrajinski zvaničnici odbijaju sve veći pritisak da se pristupi pregovorima sa Moskvom, iako nemilosrdni ruski vazdušni napadi uzimaju sve veći danak po živote, bogatstvo i infrastrukturu Ukrajine.
Mihail Podoljak, savetnik Kancelarije predsednika Ukrajine, odbacio je ruske signale o spremnosti za pregovore samo kao deo kampanje uticaja na podrivanje podrške Ukrajini među njenim partnerima.
"Očekujemo da naši partneri prestanu da obraćaju pažnju na provokativne izjave Rusije u vezi sa pregovaračkim procesom", rekao je Podoljak u intervjuu u petak za Glas Amerike, govoreći iz Kijeva.
Za sada se slažu zvaničnici američke administracije. Na konferenciji za novinare 11. novembra na putu za Kambodžu, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da se ruske akcije ne mogu shvatiti ozbiljno sve dok Moskva nastoji da ilegalno pripoji ukrajinsku teritoriju.
Izlažući ono što je opisao kao "četiri ključna elementa konsenzusa" u američkoj vladi, Saliven je ponovio da samo Ukrajina može da odluči kada i pod kojim uslovima će pregovarati. On je dodao da svaki pravedan mir mora biti zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da će SAD učiniti sve što mogu da osiguraju da Ukrajina u budućim pregovorima bude u stanju da pregovara sa pozicije moći.
Bez obzira na to, državni predstavnici Moskve sve češće govore o svojoj otvorenosti za pregovore nakon povlačenja Rusije iz Hersona — trećeg velikog preokreta u ratu u Ukrajini.
Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je ovog meseca da je njegova vlada "otvorena za dijalog, bez preduslova", preneli su ruski mediji. Navodi se da je on rekao da je Moskva ranije bila spremna da se uključi u pregovore, ali da je Kijev prekinuo dijalog "na komandu svojih zapadnih kustosa".
Četiri dana nakon Rjabkovljevih izjava, Rusija je započela najteže granatiranje ukrajinske teritorije od početka svoje invazije u februaru. Tada, 15. novembra, lansirano je do 100 projektila i dronova, čime je skoro polovina ukrajinskog energetskog sistema onesposobljena. Još jedan masovni napad u sredu dodatno je osakatio energetsku infrastrukturu u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima.
Granatiranje 15. novembra došlo je samo nekoliko sati nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio "ukrajinsku formulu mira" od 10 tačaka na samitu G-20 na Baliju u Indoneziji. On je uključivao mere za obezbeđenje radijacijske i nuklearne bezbednosti, prehrambene i energetske bezbednosti, razmenu zarobljenika i povratak deportovanih Ukrajinaca iz Rusije, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i procesuiranje ratnih zločina.
Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je ruskim novinarima da je do granatiranja — koje je ostavilo milione Ukrajinaca bez grejanja, vode ili struje, barem satima u isto vreme — došlo zbog odbijanja ukrajinskih vlasti da pregovaraju.
"Nespremnost ukrajinske strane da reši problem, da uđe u pregovore, štaviše, akcije ukrajinske strane da odustanu od dogovorenog razumevanja teksta i tako dalje, sve su to posledice", rekao je Peskov, prenosi ruska novinska agencija.
Podoljak je za Glas Amerike rekao da je izjava Peskova "tip ultimatuma koji bi teroristi postavili: ili ja ubijam taoce — civilno stanovništvo Ukrajine — ili vi radite ono što mi kažemo".
On veruje da je Rusija razvila narativ pregovora kako bi poboljšala svoju reputaciju širom sveta.
"Za njih reč 'pregovori' ne znači isto što i za vas i mene — "sedenje, iznošenje stavova i traženje kompromisa", rekao je Podoljak. "Ne. Kad kažu 'pregovarati', to znači 'ispunjavanje njihovih zahteva' — na primer, nepridruživanje evropskim organizacijama, NATO-u ili bilo kojim drugim vojnim savezima i davanje teritorija",
On tvrdi da je Rusija, gubeći na bojnom polju, pribegla napadima na ukrajinsko stanovništvo kako bi primorala lidere u Kijevu da ispoštuju njene zahteve.
"Ne može postojati pregovarački proces koji kaže: 'Da, vi [Ukrajina] dobijate rat. Zaustavite se, dajte teritoriju i de fakto kapitulirajte Ruskoj Federaciji", rekao je Podoljak.
On je rekao da pregovori mogu da počnu kada se obnovi teritorijalni integritet Ukrajine i kada se Rusija vrati u okvir međunarodnog prava. Takvi razgovori, sugerisao je, mogu se fokusirati na pitanja kao što su krivično gonjenje za ratne zločine i obezbeđivanje naknade za štetu.
Izveštaji medija sugerišu da bi neki zvaničnici američke vlade želeli da vide da Kijev iskoristi svoje uspehe na bojnom polju prelaskom na rane pregovore. Ali ambasador Vilijam Tejlor, potpredsednik za Rusiju i Evropu u američkom Institutu za mir, rekao je da je stav koji je izneo Saliven zvanični stav administracije.
"Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost, govorio je u ime predsednika i cele administracije", rekao je Tejlor, koji je bio otpravnik poslova u američkoj ambasadi u Kijevu 2019. "U nacionalnom je interesu SAD da Ukrajina pobedi u ovom ratu i da Rusija izgubi".
Prekid vatre: Ko bi imao koristi?
Većina eksperata koji su razgovarali za Glas Amerike veruje da bi prekid vatre u ovom trenutku bio od koristi Kremlju i da ne bi okončao rat.
Svaki dogovoreni prekid vatre omogućio bi ruskim snagama da se pregrupišu i ponovo izgrade, rekla je Natalija Bugajova, ruska saradnica na Institutu za proučavanje rata.
"Ukrajina ima zamah na terenu. Prekid vatre bi zamrznuo linije fronta u najboljoj mogućoj konfiguraciji kojoj Putin može da se nada u ovom ratu. To je jedan od retkih načina da Rusija prekine zamah ukrajinskih snaga", ona navodi se u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Dejvid Kramer, izvršni direktor Instituta Džordž V. Buš, smatra da Ukrajina može da pobedi na bojnom polju i da je jedini način da se okonča rat da joj saveznici Ukrajine pomognu da pobedi.
"Niko ne želi da se ovaj rat završi više od Ukrajinaca, koji se bore i umiru dok brane svoju zemlju i slobodu, ali oni su do sada bili izuzetno uspešni i misle da mogu pobediti. Pozivanje na pregovore sada potkopava njihov zamah", rekao je Kramer u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Tejlor je rekao da bi svaki prekid vatre postignut dok ukrajinska vojska uspeva da potisne ruske snage iz zemlje "omogućio Rusima da zadrže ono što sada nelegalno zauzimaju".
To bi Ruse stavilo u povoljan položaj za buduće napade, rekla je Bugajova.
"Svako rusko uporište, posebno na kritično strateškom jugu, predstavljalo bi trajnu pretnju ukrajinskom suverenitetu jer se Putinov maksimalistički cilj da kontroliše Ukrajinu nije promenio i najverovatnije će nadživeti Putina — po planu. Kremlj će iskoristiti svaki prekid vatre da prilagodi , a ne da umani svoje napore da uspostavi kontrolu nad Ukrajinom".
Fiskalni argument
Suprotan stav je iznela kolumnistkinja Katrina vanden Heuvel u tekstu za Vašington Post. Ona je ustvrdila da je vreme da SAD počnu da postavljaju uslove za diplomatsko rešenje rata zbog rastućih troškova za zaraćene strane, SAD i druge zemlje koje podržavaju Ukrajinu.
"Ulozi su previsoki da bismo sedeli skrštenih ruku dok se katastrofa širi, a troškovi - i rizici - nastavljaju da rastu", napisala je ona.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena dobila je odobrenje Kongresa za pomoć Ukrajini od 40 milijardi dolara za 2022. godinu; više od 19 milijardi dolara potrošeno je na vojnu odbranu od 24. februara.
Ekonomista Timoti Eš je u članku za Centar za analizu evropske politike priznao da pomoć Ukrajini već predstavlja 5,6 odsto ukupne američke potrošnje na odbranu. Ali, napisao je, "Rusija je primarni protivnik SAD, vrhunski rival koji ne zaostaje previše iza Kine, njenog strateškog izazivača broj jedan".
Strategija nacionalne odbrane SAD definiše Rusiju kao "akutnu pretnju".
Bez bilo kakvih teritorijalnih ustupaka
Kramer je rekao da brine da će razgovor o potrebi da Ukrajina napravi ustupke biti "duboko demorališući neverovatno hrabre ukrajinske snage koje se bore za svoju slobodu". On je istakao da se većina Ukrajinaca protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima u zamenu za prekid vatre.
Prema anketi koju je u septembru sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju, 87 odsto Ukrajinaca nije bilo spremno da podrži bilo kakve teritorijalne ustupke zarad što skorijeg okončanja rata sa Rusijom.
Bugajova je dodala da bi prevremeni prekid vatre ostavio Ukrajince koji i dalje žive na okupiranim teritorijama podložnim "nastavku ruskih zverstava".
Američka ambasadorka za globalno krivično pravosuđe Bet Van Šak istakla je da su nevladine organizacije, mediji i istražitelji ratnih zločina već prikupili obimne dokaze o ovakvim zločinima.
"Svuda gde su raspoređene ruske snage, vidimo čitav niz različitih ratnih zločina", rekla je ona za Ukrajinski servis Glasa Amerike. "Ovo uključuje sve, od bombardovanja civilne infrastrukture, do međuljudskog nasilja gde postoje pojedinci za koje se čini da su ubijeni u stilu egzekucije, ili njihova tela pokazuju znake mučenja".
Ona je dodala da postoje "verodostojni izveštaji o ženama i devojkama, pa čak i muškarcima i dečacima koji su bili izloženi seksualnom nasilju kada su pod nadzorom ruskih snaga".
Tejlor je rekao da veruje da bi Kijev trebalo da razmotri razgovor sa Moskvom, ali tek nakon što ruske trupe napuste ukrajinsku teritoriju. Ambasador je rekao da sama teritorija ne bi trebalo da bude predmet pregovora.
"Teme bi trebalo da obuhvataju potpuno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine; povratak ratnih zarobljenika i drugih Ukrajinaca, uključujući ukrajinsku decu, koji su držani u Rusiji ili prisiljeni da uđu u Rusiju; reparacije za ratnu štetu; odgovornost za ratne zločine i zverstva; i bezbednosne garancije za Ukrajinu", naveo je Tejlor u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Kramer se slaže, ali kaže da može naći nekoliko tema za razgovor sa aktuelnom vladom u Moskvi.
"Teško je videti šta ima da se pregovara sa režimom u Moskvi koji je kriv za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid", rekao je on u pisanom odgovoru.
Vil Pomeranc, direktor Kenan instituta Vilsonovog centra, vidi malo verovatnoće za diplomatsko rešenje u skorije vreme.
"Predsednik Zelenski je izneo ambiciozni mirovni plan za koji je malo verovatno da će Ruska Federacija prihvatiti, ili čak ni razmotriti. Nedavni vojni uspesi Ukrajine čine još manjom verovatnoću da će Zelenski napraviti kompromis u vezi sa bilo kojim od svojih zahteva", rekao je on za Glas Amerike.
On veruje da je malo verovatno da će Rusi priznati i nadoknaditi bol koji su naneli Ukrajini.
"Zaista, ne može biti mira dok se Rusija ne suoči sa svojim kršenjima ljudskih prava u Ukrajini i ne plati značajne reparacije za štetu koju je nanela. Takav ustupak ostaje daleko", rekao je Pomeranc u pisanom odgovoru.
Istovremeno, kako zvaničnici Bajdenove administracije više puta ponavljaju, rat bi mogao da se završi svakog trenutka ako bi Putin odlučio da ga okonča.
"Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu. Ako bi Rusija odlučila da prekine borbu u Ukrajini i otišla, to bi bio kraj rata. Ako bi Ukrajina odlučila da prestane da se bori i odustala, to bi bio kraj Ukrajine", rekao je Saliven.
