Ruska vojska gađala je crnomorski region Odese u akciji u kojoj je oštećeno skladište, spaljeno na desetine kamiona i povređena dva vozač, a dovela je i do obustave trajektne veze između Rumunije i Ukrajine, saopštili su zvaničnici u utorak.
Visoki oficir ruske mornarice za koga je Ukrajina u ponedeljak tvrdila da je ubijen u njenom raketnom napadu viđen je kako prisustvuje onlajn konferenciji.
Na video snimku napraveljenom na rumunskoj obali Dunava vide se rafali ukrajinske protivvazdušne vatre kako paraju noćno nebo praćeni dvema narandžastim vatrenim loptama koje su eksplodirale u blizini luke. Na fotografijama se vide izgorele konstrukcije kamiona.
Rumunska granična policija saopštila je da su trajekti usidreni na rumunskim obalama Dunava u Isakči zbog napada na ukrajinsku stranu granice. Saobraćaj je preusmeren preko Galacija, rumunskog grada uzvodno na Dunavu.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su preko noći oborile 26 od 38 dronova koje je lansirala Rusija.
Ruske snage su gađale područje Izmaila u regionu Odese, u onome što je postalo kontinuirana kampanja ciljanja na sposobnost Ukrajine da izvozi žito. U napadima u ponedeljak poginule su dve osobe u skladištu žitarica u Odesi i teško je oštećen napušteni hotel višespratnica, saopštili su zvaničnici.
Brojne žrtve kontraofanzive na obe strane
Najmanje devet civila je ubijeno u Ukrajini, a 15 ljudi je povređeno u protekla 24 sata, saopštila je predsednička kancelarija, iako su neki od tih smrtnih slučajeva takođe prijavljeni u ponedeljak.
U ruskoj artiljerijskoj vatri oštećena su kuće, škola, pijaca i fabriku za preradu hrane u gradu Hersonu na jugu zemlje koji se nalazi u blizini ratnih linija, saopštili su zvaničnici.
U borbama u regionu Zaporožja na jugoistoku, ruska vojska je iz vazduha bacila pet bombi na Robotin, grad koji je Ukrajina zauzela u avgustu u svojoj sporoj kontraofanzivi.
Iako nijedna strana nije objavila podatke o žrtvama, veruje se da je kontraofanziva uzela težak danak na obe strane i da je razorna za gradove i sela u kojima su besnele borbe.
Novi video snimak iz Kliščijevke, na periferiji Bahmuta, snimljen dronom za Asošijeted pres, pokazuje kako je selo na istoku Ukrajine u bitkama pretvoreno u hrpu ruševina, nakon meseci žestokih borbi.
Na snimku napravljenom pre dva dana vidi se selo u ruševinama sa uništenim ruskim tenkovima i vojnim vozilima na glavnom putu. Ostala je da stoji zgrada koja je nekada bila dom za skoro 400 ljudi.
Retkoj građevini koja je još uvek imala četiri zida nedostaje krov. Pojedini zidovi stoje kao nadgrobni spomenici da bi obeležili gde je neko nekada živeo.
U septembru, Ukrajina je ponovo zauzela selo. Posle višemesečnih borbi, dva dana nakon što je povratila susednu Avdijivku, saopštila je tada ukrajinska vojska.
Oba mesta su mala, ali se smatraju taktički važnim za ukrajinske snage jer se prostiru oko Bahmuta, 10 kilometara na sever.
Sa uzvišica iznad mesta pruža se pogled na grad Bahmut koji su okupirali Rusi i otvaraju nove mogućnosti ukrajinskim snagama da opkole grad.
Takođe potencijalno omogućava Ukrajincima bolji pregled ruskih logističkih linija.
Komandant Crnomorske flote prikazan kako prisustvuje sastanku
Viktor Sokolov, komandant ruske Crnomorske flote i jedan od najviših oficira ruske mornarice, prikazan je u utorak na video konferenciji, dan pošto su ukrajinske specijalne snage saopštile da su ga ubile.
Na video snimcima i fotografijama koje je objavilo rusko ministarstvo odbrane, vidi se Sokolov kako očigledno učestvuje na video-konferenciji sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom i drugim visokim admiralima i oficirima vojske.
Snimak je objavljen na ruskoj državnoj televiziji.
Ukrajinske specijalne snage saopštile su u ponedeljak da su ubile Sokolova, najvišeg admirala snaga Moskve na Krimu, zajedno sa još 33 oficira u raketnom napadu prošle nedelje na sedište ruske Crnomorske flote u luci u Sevastopolju.
Ranije u utorak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše tvrdnju Ukrajine, uputivši novinare na ministarstvo odbrane.
U snimku koji je objavilo ministarstvo, Šojgu je rekao da je u septembru ubijeno više od 17.000 ukrajinskih vojnika i da je uništeno više od 2.700 komada oružja, uključujući sedam američkih borbenih vozila Bredli.
"Ukrajinske oružane snage trpe ozbiljne gubitke duž cele linije fronta", rekao je Šojgu i dodao da ukrajinska kontraofanziva do sada nije dala rezultate.
"SAD i njihovi saveznici nastavljaju da naoružavaju oružane snage Ukrajine, a režim u Kijevu baca neobučene vojnike u klanicu u njihovim besmislenim napadima", rekao je Šojgu.
Ukrajinska kontraofanziva tek treba da donese značajne teritorijalne dobiti protiv ruskih snaga, koje kontrolišu oko 17,5 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine.
Prema rezultatima Belfer centra u školi Kenedi na Harvardu od 19. septembra, Rusija je dobila 90 kvadratnih kilometara teritorije od Ukrajine u poslednjih mesec dana, dok su ukrajinske snage uzele 40-ak kvadratnih kilometara od ruskih snaga.
Kremlj: Isporuka Ejbramsa i raketa dugog dometa neće promeniti tok rata
Kremlj je u utorak saopštio da američke isporuke raketa dugog dometa ATACMS i tenkova Ejbrams Ukrajini neće promeniti situaciju na bojnom polju.
Upitan o ovom pitanju na redovnom brifingu za novinare, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se ruske oružane snage stalno prilagođavaju upotrebi novih vrsta oružja u Ukrajini.
"Sve ovo ni na koji način ne može uticati na suštinu specijalne vojne operacije i njen ishod. Ne postoji panakeja i nijedna vrsta oružja koja može da promeni odnos snaga na bojnom polju", rekao je on.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak da su tenkovi američke proizvodnje Ejbrams stigli u njegovu zemlju. Ti tenkovi bili su glavna potražnja Kijeva sve dok ih Vašington konačno nije ponudio više od 30 u januaru.
"Tenkovi Ejbrams su ozbiljno oružje, ali zapamtite šta je predsednik rekao o drugim tenkovima napravljenim u drugoj zemlji", rekao je Peskov, misleći na druge zapadne tenkove isporučene Kijevu, uključujući nemačke "leoparde" i britanske čelendžere:
"Pa, i ovi (Ejbrams) će izgoreti", rekao je.
Kijev je takođe više puta tražio od Bajdenove administracije Armijske taktičke raketne sisteme (ATACMS) da pomognu u napadu i ometanju linija snabdevanja, vazdušnih baza i železničkih mreža na teritoriji koju je okupirala Rusija.
Prošlog petka, NBC njuz, pozivajući se na američke zvaničnike, izvestio je da je predsednik Džo Bajden obavestio Zelenskog da će Vašington Kijevu obezbediti i rakete dugog dometa ATACMS.
Bela kuća i Pentagon odbili su da komentarišu izveštaj NBC-a. Pentagon je takođe odbio da kaže da li su Zelenskom data bilo kakva obećanja o ATACMS-u tokom njegovih sastanaka prošlog četvrtka u Pentagonu.
"Amerikanci nastavljaju da povećavaju svoje... direktno učešće u ovom sukobu, ali naravno, svaki put naša vojska unapredi svoje veštine i tehničke mogućnosti da se suprotstavi ovim projektilima", rekao je Peskov.
Zemlje istočne Evrope traže jaču kontrolu za ukrajinsko žito
Zemlje istočnog krila EU pozvale su u utorak Evropsku komisiju da pojača provere na trasama solidarnosti za ukrajinsko žito i uvede sistem depozita za izvoz.
Ukrajina je u sporu sa susednim saveznicima oko ograničenja za njeno žito, koje je bila prinuđena da šalje kopnom nakon početka ruske invazije prošle godine.
EU je stvorila alternativne kopnene puteve, takozvane puteve solidarnosti, koje bi Ukrajina koristila za izvoz svojih žitarica i uljarica, ali njeni susedi tvrde da se jeftina ukrajinska poljoprivredna roba koja treba da bude u tranzitu prodaje lokalno, šteti njihovim poljoprivrednicima.
Mađarska, Poljska i Slovačka uvele su nacionalna ograničenja na uvoz žitarica iz Ukrajine ovog meseca nakon što je Evropska komisija odlučila da ne produži zabranu uvoza u te zemlje i druge članice bloka Bugarsku i Rumuniju.
"Više bismo voleli da pronađemo zajedničko rešenje za celu Uniju", rekao je češki ministar poljoprivrede Marek Viborni u utorak nakon što je bio domaćin sastanka sa kolegama iz Mađarske, Poljske i Slovačke.
"Zajedno pozivamo Evropsku komisiju da aktivno pristupi kontrolama efektivnosti koridora solidarnosti", rekao je on.
Viborni je rekao da su se četiri zemlje takođe složile da Komisija takođe razmotri šemu depozita za izvoz.
Depozit bi se zahtevao od trgovaca koji izvoze iz Ukrajine i bio bi vraćen kada se utvrdi da je žito otišlo iz Evrope na krajnja odredišta.
