Šef grupe Vagner rekao je u petak da povlači svoje borce iz ukrajinskog grada Bahmuta 10. maja jer nemaju dovoljno municije. Jevgenij Prigožin je kazao da su bez municije njegove privatne vojne jedinice "osuđene na besmislenu smrt".
Međutim, ukrajinski zvaničnici tvrde da plaćenici te grupe utvrđuju svoje položaje da bi pokušali da Bahmut osvoje pre obeležavanja Dana pobede u Rusiji 9. maja, što je prethodno bio Prigožinov plan.
Prigožin, bogati preduzetnik sa dugogodišnjim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, se već neko vreme žali da njegovi plaćenici u Ukrajini nisu dobili dovoljnu podršku Rusije.
Prigožinovi portparoli takođe su objavili video vođe Vagnera kako stoji ispred oko 30 tela u uniformama i navodi da je reč o "vagnerovcima" koji su poginuli samo u četvrtak. Zatim je ljutito tražio municiju od ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika generalštaba Valerija Gerasimova.
"Ovo su nečiji očevi i sinovi", rekao je Prigožin pokazujući tela. "Ta ološ koja nam ne daje municiju će završiti u paklu".
Državna novinska agencija RIA kasnije je prenela da je Šojgu naložio svojim zamenicima da osiguraju da trupe imaju svo potrebno oružje. Kremlj nije komentarisao Prigožinovu najavu o povlačenju.
U međuvremenu, visoka ukrajinska zvaničnica rekla je da Rusija dovodi plaćenike iz Vagnera u Bahmut.
"Vidimo da povlače (borce) sa cele linije fronta gde su bili pripadnici Vangera, u pravcu Bahmuta", rekla je zamenica ministra odbrane Hana Maliar ukrajinskoj televiziji.
Vagner predvodi ruske napore da se zauzme Bahmut u najdužoj - i vjerovatno najkrvavijoj - borbi u ruskom ratu u Ukrajini do sada. Veruje se da su borbe odnele hiljade života, a povlačenje plaćenika bi predstavljalo ogroman udarac za rusku ratnu kampanju.
Za Ukrajince, Bahmut je postao značajan simbol otpora ruskoj invaziji. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi gubitak tog grada mogao da dovede do jačanja međunarodne podrške za sporazum kojim bi se od Kijeva, kako je naveo, tražilo da pristane na neprihvatljiv kompromis.
Prigožinov spor sa ruskim vojnim liderima datira još od osnivanja Vagnera pre manje od 10 godina. Tokom rata u Ukrajini, on je često kritikovao ruski vojni vrh koji je optuživao za nekompetentnost.
Okršaj delegata
U međuvremenu, pojavio se video sa skupštine Crnomorske ekonomske saradnje u Ankari na kojoj se sukobljavaju ruski i ukrajinski delegat, nakon što je ukrajinska zastava oteta od ukrajinskog delegata, kako bi se sprečilo da ona bude u pozadini dok je ruski zvaničnik davao intervju.
Britansko ministarstvo odbrane pripisalo je "nedavni porast" ruskih železničkih nesreća u oblastima koje se graniče sa Ukrajinom "sabotaži koju su počinili nepoznati akteri".
U izveštaju objavljenom na Tviteru u petak, ministarstvo je saopštilo da su napadi "gotovo sigurno" rezultirali "kratkoročnim lokalizovanim prekidom ruskog vojnog železničkog kretanja".
Ruski železnički timovi mogu brzo da obnove linije, saopštilo je ministarstvo. Međutim, ruske unutrašnje bezbednosne snage biće podvrgnute sve većem pritisku i "verovatno će ostati nesposobne da u potpunosti zaštite ogromnu i ranjivu rusku železničku mrežu od napada".
U međuvremenu, Ukrajina je u četvrtak uveče oborila jedan od svojih drona koji je bio u kvaru iznad centra Kijeva.
U prvim izveštajima vladinih zvaničnika rečeno je da je bespilotna letelica Barjaktar TB2 bila neprijateljska bespilotna letelica, ali su kasnije vazduhoplovne snage saopštile da je letelica ukrajinska.
Vazduhoplovstvo je u saopštenju navelo da je nekontrolisano prisustvo drona na nebu moglo da dovede do "neželjenih posledica".
Nije bilo izveštaja da je bilo povređenih kada je dron oboren.
Ranije u četvrtak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je uveren da će se ruski predsednik Vladimir Putin na kraju suočiti sa međunarodnim suđenjem za ratne zločine zbog invazije Moskve na Ukrajinu.
U govoru na Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, Zelenski je rekao: "Samo jedan ruski zločin je doveo do svih ovih zločina: ovo je zločin agresije, početak zla, primarni zločin. Trebalo bi da postoji odgovornost za ovaj zločin".
MKS je u martu izdao nalog za hapšenje Putina na osnovu optužbe za ratne zločine koja uključuje navodnu deportaciju i transfer ukrajinske dece u Rusiju. Zelenski je rekao da Putin "zaslužuje da bude osuđen za ova krivična dela upravo ovde u prestonici međunarodnog prava".
"I siguran sam da ćemo to videti kada pobedimo. I pobedićemo", rekao je on.
MKS ne može krivično goniti sam zločin ratne agresije. Ali Zelenski je apelovao na punopravni tribunal koji bi procesuirao taj sveobuhvatni zločin.
"Ako želimo istinsku pravdu, ne treba da tražimo izgovore i ne treba da se pozivamo na nedostatke sadašnjeg međunarodnog prava, već da donosimo smele odluke koje će ispraviti... nedostatke koji, nažalost, postoje u međunarodnom pravu", rekao je on.
Zelenskog je ispred zgrade Međunarodnog krivičnog suda dočekao predsednik suda, Poljak Pjotr Hofmanski. Sudsko osoblje se okupilo ispred prozora kako bi posmatrali dolazak Zelenskog, a ukrajinska zastava podignuta je pored zastave samog suda ispred zgrade.
MKS je u saopštenju od 18. marta naveo da je Putin "navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije [dece] i protivzakonito prebacivanje [dece] iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju".
Ali šanse da se Putinu sudi u Hagu su male. Sud nema policiju koja bi izvršila njegove naloge, a malo je verovatno da će ruski lider otputovati u bilo koju od 123 zemlje članice MKS-a koje su u obavezi da ga uhapse ako mogu. Ni SAD, ni Rusija ne priznaju autoritet suda.
Govor Zelenskog usledio je dan nakon što je negirao da su ukrajinske snage odgovorne za, kako je ruska vlada navela, atentat na Putina u napadu dronom na Kremlj. Moskva je obećala odmazdu za ono što je nazvala "terorističkim" aktom.
Putinov portparol Dmitrij Peskov optužio je u četvrtak Sjedinjene Države da stoje iza navodnog napada. On je rekao da je Rusija "veoma svesna da se odluka o takvim akcijama i terorističkim napadima ne donosi u Kijevu, već u Vašingtonu".
"I onda Kijev radi ono što mu se kaže", rekao je Peskov, ne nudeći dokaze za svoju tvrdnju.
U Vašingtonu, portparol američke nacionalne bezbednosti Džon Kirbi odbacio je ruske optužbe, rekavši za MSNBC: "Mogu da vas uverim da nije bilo umešanosti Sjedinjenih Država. … Mi nismo imali ništa sa ovim, tako da Peskov samo prosto i jednotavno laže".
Američki zvaničnici su takođe izrazili skepticizam u pogledu samog napada, uključujući i to da li ga je možda izvela Moskva. "Uzeo bih sve što dođe iz Kremlja sa velikom rezervom", rekao je u sredu američki državni sekretar Entoni Blinken.
Na bojištu, ukrajinska vojska tvrdi da su tri ruske bespilotne letelica koja su u četvrtak rano u četvrtak pogodile južni grad Odesa imale na sebi natpis "za Moskvu" i "za Kremlj", što čini se navodi na zaklučak da su napadi bespilotnih letelica bili isključivo odmazda. Takođe, Kijev, ukrajinska prestonica, bio je meta vazdušnog napada treći put za četiri dana.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je presrelo 18 od 24 drona iranske proizvodnje koje su lansirale ruske snage u različitim regionima. Nema prijavljenih žrtava.
Gori skladište goriva
Skladište proizvoda od nafte u rafineriji na jugu Rusije zapalilo se nakon napada dronom u četvrtak. Međutim, ruska novinska agencija Tass je saopštila da je požar u rafineriji Ilski, u blizini crnomorske luke Novorosijsk u Krasnodarskom kraju, ugašen posle dva sata i da postrojenje sada normalno radi.
U sredu, Veniamin Kondratjev, guverner ruskog jugozapadnog Krasnodarskog regiona, rekao je preko aplikacije za razmenu poruka Telegram da je skladište goriva u selu Volna gađano dronom. On je rekao da nema izveštaja o žrtvama u požaru.
Volna se nalazi u blizini mosta preko Kerčkog moreuza koji razdvaja kopnenu Rusiju od poluostrva Krim, koji je Rusija nasilno anektirala od Ukrajine 2014. Most, koji je vitalna veza za rusku vojsku za transport zaliha za ruske vojnike u Ukrajini, delimično je uništen eksploziom kamiona bombe prošlog oktobra za koji je Moskva okrivila Kijev.
Do požara u skladištu goriva u sredu došlo je nakon sumnje na napad dronom prošle subote na skladište nafte u krimskom lučkom gradu Sevastopolju.
Britansko ministarstvo odbrane u svom dnevnom ažuriranju obaveštajnih podataka objavljenom na Tviteru navelo je da će napadi na ruska skladišta goriva u okupiranoj Ukrajini i rusko-ukrajinskom pograničnom području "verovatno primorati ruske vojne operacije na prilagođavanje operacija dopunjavanja goriva, kako bi se ublažilo ciljanje".
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i AFP.
