Vlasnik kompanije Tesla, SpejsEks i društvene mreže Eks (bivši Tviter), Ilon Mask, potvrdio je u petak da je od njega prošle godine traženo da svojim inženjerima naloži da aktiviraju njegovu satelitsku komunikacionu mrežu Starlink u blizini obale Krima, kako bi bio izveden tajni ukrajinski napad bespilotnim podmornicama na rusku pomorsku flotu.
U novoj biografiji Ilona Maska, autor Volter Ajzakson je napisao da je Mask naredio da se isključi njegova mreža satelitskih komunikacija Starlink kako bi sprečio napad ukrajinskih plovila.
U biografiji, čije je delove preneo CNN i koja bi trebalo da bude objavljena 12. septembra, Ajzakson navodi su podmornički dronovi "izgubili vezu" dok su se približavali ruskoj floti, a da je Mask odbio zahteve da ponovo uključi satelitsku vezu zbog straha - podstaknutom njegovim razgovorima sa visokim ruskim zvaničnicima - da će ruski predsednik Vladimir Putin na taj napad uzvratiti nuklearnim oružjem.
Ni Mask, ni Ajzakson, nisu odgovorili na zahteve CNN-a za komentar.
Međutim, u petak je Mask na svojoj društvenoj mreži Eks napisao da jeste postojao hitan zahtev vladinih organa da se Starlink aktivira sve do Sevastopolja.
"Očigledna namera je (bila) da se najveći deo ruske flote potopi na sidrištu. Da sam pristao na njihov zahtev, onda bi SpejsEks bio eksplicitno saučesnik u velikom činu rata i eskalacije sukoba".
Ustvrdio je, međutim, da nije naredio isključivanje mreže, kako se u biografiji tvrdi, već da nije želeo da je pokrene, pošto ona tada nije ni radila na tom prostoru.
"Obe strane bi trebalo da pristanu na primirje. Svakog dana sve više ukrajinske i ruske mladeži umire kako bi stekli ili izgubili male komade zemlje, a granice se jedva menjaju. Ovo nije vredno njihovih života", napisao je Mask u drugoj poruci danas.
Zvaničnici u Kijevu ljutito su odgovorili na objavljivanje priče o Maskovom onemogućavanju napada na ruske snage.
Viši savetnik predsednika Volodomira Zelenskog, Mihajl Podoljak, optužio je Maska da je izazvao ubistva dece.
"Ponekad je greška puno više od obične greške", napisao je Podoljak na Eksu.
"Ne dopuštajući ukrajinskim dronovima da unište deo ruske vojne (!) flote putem ometanja Starlinka, Ilon Mask je dopustio ovoj floti da ispaljuje projektile Kalibr na ukrajinske gradove. Zbog toga stradaju civili, deca, to je cena koktela neznanja i velikog ega", napisao je on.
"Međutim, i dalje ostaje pitanje zašto neki ljudi tako očajnički žele da brane ratne zločince i njihovu želju da počine ubistva? I shvataju li sada da čine zlo i da ga podstiču", upitao je Podoljak u poruci.
Ruski napad na rodni grad Zelenskog
U ruskom raketnom napadu pogođen je rodni grad ukrajinskog predsednika Krivi Rih, u centralnom delu Ukrajine. Poginuo je jedan policajac a ranjene desetine.
U odvojenom ruskom vazdušnom udaru poginula su tri civila i ranjene su četiri osobe u jednom selu u južnom ukrajinskom regionu Herson, rekao je ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko.
Klimenko je preko aplikacije za razmenu poruka Telegram rekao da je vazdušni napad izveden na selo Odradokamijanka.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pohvalio je u četvrtak tri vojne jedinice za "veoma, veoma efikasnu" akciju protiv ruskih trupa na frontu u istočnoj i južnoj Ukrajini u okviru kontraofanzive Kijeva.
Jedna jedinica Nacionalne garde borila se na istoku i dve na jugu, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
"Hvala vam, vojnici, za veoma, veoma efikasne rezultate u uništavanju okupatora", rekao je Zelenski. "A rezultati su upravo ono što Ukrajini sada treba od svih".
Pohvale su usledile nakon što je ukrajinska vojska u četvrtak saopštila da je njena protivvazdušna odbrana uništila 25 od 33 drona koje je Rusija koristila za napad na regione Sum i Odesa.
Oleh Kiper, regionalni guverner Odese, rekao je da je u ruskom napadu pogođena oblast Izmaila po četvrti put za pet dana, pri čemu je jedna osoba povređena.
Kiper je rekao da su u napadu oštećeni i objekti lučke infrastrukture i administrativna zgrada.
Uprkos nedavnim pohvalama od strane Zelenskog, ukrajinska kontraofanziva se odvija sporije nego što su mnogi američki zvaničnici predviđali. To je učinilo da poslednji zahtev predsednika Džoa Bajdena Kongresu za veću pomoć Ukrajini naiđe na sve veće protivljenje nekih članova Republikanske partije.
U avgustu je Bajden zatražio od Kongresa da odobri 40 milijardi dolara dodatne potrošnje, uključujući 24 milijarde dolara za Ukrajinu i druge međunarodne potrebe i 16 milijardi dolara za pomoć u katastrofama.
Dok bi se Bajden mogao suočiti sa novim izazovima da obezbedi dodatnu pomoć Ukrajini, ukrajinske snage su nastavile sa napadima na Rusiju.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je uništilo dva ukrajinska drona iznad Rostovske oblasti, kao i jedan u Brjansku i drugi na periferiji Moskve.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je u Telegramu da su ostaci oborenog drona pali u okrug Ramenski, ali da nisu izazvali nikakvu štetu ili žrtve.
Ostaci dronova takođe su bili predmet razgovora u četvrtak između američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i rumunskog ministra inostranih poslova Luminite Odobeskua. Oni su razgovarali o rumunskoj istrazi o ostacima dronova pronađenim u Rumuniji u blizini njene granice sa Ukrajinom, saopštio je američki Stejt department.
Takođe u četvrtak, Zelenski je predstavio novog ministra odbrane Rustema Umerova, rekavši da su „transparentnost i poverenje“ prioriteti.
Zelenski je rekao da želi da Umerov "ojača strateške i koordinacione funkcije ministarstva za ceo sektor odbrane, da prioritet pojedinačno borcima i smanji birokratiju, razvije međunarodnu saradnju i osigura da Ukrajina završi svoj domaći zadatak za pristupanja NATO-u i poveća uspehe određenih jedinica u korist svih naših odbrambenih snaga".
Zelenski je izabrao Umerova da zameni Aleksija Reznikova, koji je pomogao da se obezbedi zapadna vojna pomoć kao odgovor na rusku invaziju. Rekonstrukcija rukovodstva usledila je posle optužbi za korupciju u Ministarstvu odbrane, koje je Reznikov odbacio kao klevetničku kampanju.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u Evropskom parlamentu da ukrajinske snage postepeno osvajaju položaje i probijaju rusku odbranu u kontraofanzivi. On je odbio navode kritičara koji kažu da kontraofanziva nije bila uspešna, navodeći nepredvidivu prirodu rata i potrebu da se stane uz Ukrajinu i u dobrim i lošim danima.
"Podržati Ukrajinu nije opcija, to je neophodnost", rekao je Stoltenberg, navodeći potrebu "da se sačuva mir za naše članice, za naše zemlje i da se osigura da autoritarni režimi [ne] postignu ono što žele kršenjem međunarodnog prava i upotrebe vojne sile".
Šef NATO je takođe rekao da očekuje da će turski parlament ratifikovati pristupanje Švedske Alijansi "što je pre moguće" kada se poslanici ponovo sastanu u oktobru.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
