Rusija je u ponedeljak saopštila da završava svoje učešće u ratnom sporazumu koji je Ukrajini omogućio bezbedan prolaz za izvoz žitarica iz tri ukrajinske luke pored ruskih ratnih brodova na Crnom moru.
Evo pogleda kako je funkcionisao dogovor o žitu i šta će povlačenje Rusije iz sporazuma značiti i za Moskvu, i za Kijev, kao i za globalno snabdevanje hranom:
Šta je dogovor o žitu?
Ujedinjene nacije i Turska posredovale su u dogovoru kako bi se omogućilo slanje žita iz Ukrajine, uprkos ratu koji Rusija vodi u toj zemlji. Veliki deo izvezenog žita isporučen je u siromašne zemlje Afrike, Bliskog istoka i Azije. Sporazum je takođe omogućio Rusiji da isporučuje hranu i đubrivo širom sveta uprkos zapadnim sankcijama nametnutim Moskvi.
Kada je počeo sporazum?
Dogovor star skoro godinu dana postignut je u julu 2022. i trebalo je da se produžava svaka četiri meseca. Obnavljan je tri puta, ali poslednja dva obnavljanja su trajala samo po dva meseca pošto se Rusija žalila na prepreke u svom izvozu hrane i đubriva.
Zašto se Rusija povukla iz pakta?
Rusija je više puta saopštavala da nije imala dovoljno koristi od ove inicijative. Ukrajina i Rusija su glavni globalni dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i drugih pristupačnih prehrambenih proizvoda. Jedan od glavnih zahteva Rusije bio je da se njena poljoprivredna banka vrati u SVIFT sistem finansijskih transakcija.
Kakav je bio efekat dogovora?
Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. – koja se smatra žitnicom Evrope – cene žitarica su porasle širom sveta. UN-ov sporazum o žitu, postignut pet meseci posle početka rata, pomogao je da se smanje globalne cene hrane. UN su saopštile da je od početka izvoza po odredbama pakta iz avgusta 2022. u 45 zemalja izvezeno 32,9 metričkih tona prehrambenih proizvoda.
Da li će cene hrane ponovo porasti?
Stručnjaci kažu da bi neobnavljanje ugovora o crnomorskom žitu moglo dovesti do ponovnog rasta cena hrane. Međutim, oni kažu da situacija sa hranom u svetu nije tako nestabilna kao prošle godine jer druge zemlje sada proizvode više žitarica kako bi uravnotežile gubitke iz Ukrajine, uključujući Argentinu, Brazil i evropske nacije.
Može li Ukrajina i dalje da isporučuje preko Crnog mora?
Nije jasno da li će Rusija blokirati ukrajinske luke posle povlačenja iz sporazuma o žitu. Međutim, čak i ako Rusija ne blokira ili ne napadne ukrajinske brodove koji prevoze zalihe hrane, vlasnici brodova će se sigurno suočiti sa povećanjem premije osiguranja za ulazak u Crno more i verovatno neće biti voljni da njihova plovila prolaze kroz ratnu zonu bez garancija bezbednosti.
Može li Ukrajina da pošalje još žita kroz Evropu?
Ukrajina je slala velike količine žitarica kroz istočnoevropske zemlje od početka sukoba; međutim, ovim rutama - i kopnenim, i rečnim - prenose se manje količine u poređenju sa morskim pošiljkama. Ukrajinske pošiljke kroz Evropu takođe su izazvale gnev nekih evropskih zemalja koje su saopštile da su isporuke smanjile domaće zalihe. Kao rezultat toga, pet zemalja EU — Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka - zabranile su u svojim zemljama prodaju nekih ukrajinskih žitarica.
Šta kraj sporazuma znači za Svetski program za hranu?
Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) saopštio je da je žito iz Ukrajine igralo važnu ulogu u njihovim naporima da distribuiraju hranu onima kojima je potrebna.
Agencija UN saopštava da joj je inicijativa za žito omogućila da isporuči više od 725.200 tona žitarica za ublažavanje gladi širom sveta, uključujući Avganistan, Etiopiju, Keniju, Somaliju, Sudan i Jemen.
