Američki predsednik Džo Bajden prvi put je dozvolio Ukrajini da koristi rakete dugog dometa, koje su isporučile SAD, za napad na Rusiju, objavili su američki mediji, što predstavlja veliku promenu američke politike prema ratu u Ukrajini.
Ova odluka je doneta dva meseca pre nego što Bajden treba da napusti funkciju uoči inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik Tramp je izrazio sumnju u pogledu kontinuirane podrške SAD vladi u Kijevu i tvrdio je, ne iznoseći nikakve detalje, da će okončati 33-mesečni rat Rusije protiv Ukrajine i pre nego što preuzme dužnost.
Iz Kremlja je u ponedeljak saopšteno da će odgovoriti na "nepromišljenu" odluku Bajdenove administracije.
"Ta odluka je nepromišljena i opasna i cilj je kvalitativno povećanje američkog učešča u konfliktu", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i ponovio da je ruski predsednik Vladimir Putin već jasno izneo stav o tom pitanju u septembru u Sankt Peterburgu.
Putin je rekao da bi takav korak značio "direktno učešće NATO članica, SAD i evropskih zemalja u ratu u Ukrajini" zato što bi vojna infrastruktura i snage alijanse morali da budu uključeni u ciljanje i ispaljivanje raketa.
"Očigledno je da odlazeća administracija u Vašngtonu namerava da preduzme korake da nastavi da dodatno pogoršava situaciju i izaziva tenzije u vezi sa ovim konfliktom", rekao je Peskov.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova kasnije je upozorilo da će Moskva "adekvatno odgovoriti" ako Ukrajina ispali zapadne rakete dugog dometa na mete na ruskoj teritoriji.
"Ukrajinska upotreba raketa dugog dometa za napad na našu teritoriju predstavljala bi direktno učešće SAD i njihovih satelita u neprijateljstvima protiv Rusije, kao i radikalnu promenu u suštini i prirodi konflikta", navodi se u saopštenju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u nedelju nakon objavljivanja novinskih izveštaja da će rakete "govoriti same za sebe".
"Danas mnogi u medijima govore da smo dobili dozvolu da preduzmemo odgovarajuće akcije. Ali udari se ne prave rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe", rekao je on.
Zelenski je mesecima vršio pritisak na Sjedinjene Države da mu dozvole da upotrebljava rakete dugog dometa, poznatih kao ATACMS (Armijski taktički raketni sistemi), za suprotstavljanje stalnim vazdušnim udarima Moskve i kopnenom napredovanju u istočnoj Ukrajini.
Očekuje se da će u početku oružje verovatno biti korišćeno kao odgovor na odluku Severne Koreje da pošalje hiljade svojih vojnika u Rusiju kao podršku invaziji ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu.
Trupe Pjongjanga se bore zajedno sa moskovskim snagama u ruskoj južnoj oblasti Kursk, na ukrajinskoj granici, na koju je Kijev izvršio invaziju u avgustu, šokirajući rusku vojnu komandu.
Tramp je izbegao direktan odgovor na pitanje u septembarskoj debati sa potpredsednicom Kamalom Haris o tome da li želi da Ukrajina pobedi u ratu protiv Rusije, rekavši jednostavno: "Želim da se rat zaustavi".
Umesto toga, on se fokusirao na ljudske žrtve u ratu, rekavši da su ljudi ubijani "u milionima", što je broj koji daleko premašuje bilo koji potvrđeni broj poginulih, iako neke procene navode da je broj ubijenih i ranjenih Rusa i Ukrajinaca oko milion.
Tramp je dalje rekao da će, ako bude izabran, pregovarati o dogovoru čak i pre nego što postane predsednik i sugerisao da se Sjedinjene Države "igraju sa Trećim svetskim ratom" svojom podrškom Ukrajini protiv Rusije.
Haris je brzo rekla da bi, da je Tramp bio predsednik tokom invazije, "Putin sedeo u Kijevu i gledao u ostatak Evrope" i da bi u takvom scenariju ruski predsednik prešao na Poljsku.
Američka podrška Ukrajini ostala je u drugom redu liste stvari zbog kojih su zabrinuti američki birači, koji su anketarima rekli da najviše brinu zbog cena robe široke potrošnje i priliva migranata bez dokumenata na granici SAD i Meksika.
Tramp je glatko pobedio Haris u sedam američkih neodlučnih država na izborima 5. novembra i obezbedio potrebnu komotnu većinu na Elektorskom koledžu, koji konačno bira predsednika. Njegova inauguracija zakazana je za 20. januar.
U ruskim napadima na Sumi i Odesu desetine ubijenih i više od stotinu ranjenih
U ruskom napadu na grad Sumi na severoistoku Ukrajine u noći između nedelje i ponedeljka poginulo je 11 ljudi, a povređeno najmanje 89, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
"Nedelja uveče za grad Sumi postala je pakao, tragedija koju je Rusija donela našoj zemlji", rekao je vojni administrator Volodimir Artjuh u postu na kanalu za razmenu poruka Telegram.
Regionalni tužioci Sumija rekli su da je u napadu oštećeno 90 stanova, 28 automobila, dve obrazovne institucije i 13 zgrada.
Napad je usledio nakon masovnog ruskog bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture ranije tokom dana, kao i novinskih izveštaja da su SAD odobrile Ukrajini da koristi američko oružje dugog dometa za gađanje vojnih ciljeva u Rusiji.
Volodimir Zelenski rekao je da bi zemlja i njeni saveznici trebalo da se usredsrede na to da "stvarno primoraju Rusiju da okonča rat".
"Danas je obeležen jedan od najvećih i najopasnijih ruskih napada u celom ratu – 210 dronova i raketa istovremeno lansiranih – uključujući hipersonične i aerobalističke", rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju.
U ruskom raketnom napadu u ponedeljak je u ukrajinskoj crnomorskoj luci Odesa poginulo 10 ljudi, a ranjeno 43, rekao je lokalni guverner Oleh Kiper.
Zelenski je u poruci na društvenim mrežama rekao da je ruska balistička raketa pogodila stambeni deo, a da su oštećeni stambena zgrada, zgrada univerziteta i upravna zgrada.
"Ovo nisu nasumični udari - ovo su udari demonstracije. Posle poziva i sastanaka sa Putinom, posle svih lažnih tračeva u medijima o navodno 'uzdržavanju' od udara. Rusija pokazuje ono što je zaista zanima: samo rat", rekao je on.
Rusija je u nedelju izvela svoj najveći raketni napad na Ukrajinu tokom skoro tri meseca, ubivši sedam ljudi i dodatno otežavši već oštećeni energetski sistem.
Rusija oborila 59 dronova
Sa druge strane, Rusija je preko noći oborila 59 ukrajinskih dronova, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
"Tokom protekle noći osujećeni su pokušaji kijevskog režima da izvrši terorističke napade bespilotnim letelicama na ciljeve na teritoriji Ruske Federacije", navodi se u saopštenju ministarstva.
Ministarstvo je saopštilo da je većina dronova oborena u tri regiona koji se graniče sa Ukrajinom: 45 u Brjansku, šest u Kursku i tri u Belgorodu, prenela je Agencija Frans pres.
Tri drona su presretnuta u regionu Tule, južno od prestonice, dok su druge dve oborene iznad Moskovske oblasti.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su u ponedeljak da su oborile osam od 11 ruskih dronova tokom noćnog napada.
