Od slučaja smrti Afroamerikanca u Mineapolisu koji je preminuo tokom policijskog privođenja, preko rasističkog incidenta u njujorškom Central parku, pa do ubistva Afroamerikanca u Brunsviku u Džordžiji dok je džogirao - javnost su alarmirali snimci sa mobilnih teelfona slučajnih prolaznika i svedoka ovih događaja.
Ti snimci su preko društvenih mreža dospeli i do velikih medija i razotkrili činjenicu da su snimci slučajnih prolaznika ključni da neki incident ne prođe nekažnjeno.
Jedan čovek je snimao situaciju u kojoj se Aframerikanad Džordž Flojd bori za dah dok mu policajac, belac, drži koleno na vratu što je trajalo najmanje pet minuta.
Na snimku se vidi da se Flojd u jednom trenutku smirio, a mrtvim je proglašen u bolnici. Četvorica policajaca su otpuštena s posla, ali su ostali na slobodi bez ikakvih optužbi. To je uzrokovalo danonoćne proteste u Mineapolisu, sukobe stanovnika sa policijom, nerede i pljačke prodavnica.
"Da nismo imali vido snimak, da li bi policajci bili otupušteni tako brzo? Da li bi verovali svim svedocima koji su molili policajce da prestanu?" rekao je Ibram Kendi, direktor centra za istraživanje antirasizma za Democracy Now!
U drugom skorašnjem incidentu u Central parku u Njujorku, jedna žena je lažno prijavila crnca Kristijana Kupera policiji, iako joj je samo zatražio da veže psa - što je u tom delu parka i obavezno.
Žena je pozvala policiju i rekla im da "joj Afroamerikanac ugrožava život". Kuper je sve to snimao, a snimak je samo na Tviteru pregledan 43 miliona puta.
Žena je dobila otkaz na svom poslu zbog rasizma.
Treći slučaj koji nije dospeo u javnost dok nije bilo snimka je ubistvo Afroamerikanca Ahmada Arberija u Džordžiji.
Za njegovo ubistvo su optuženi otac i sin, Gregori i Trevis Mekmajkl, ali tek kada je u javnost isplivao snimak ubistva - dva i po meseca posle samog zločina.
Snimanje incidenata u kojima su žrtve Afroamerikanci nije novost.
Zapravo je počelo 1991. u Los Anđelesu kada je amaterski snimatelj snimio brutalno prebijanje Afroamerikanca Rodnija Kinga od strane policije i taj snimak je obišao svet.
Danas ti snimci za nekoliko minuta na internetu i društvenim mrežama dobiju milione pregleda, pa završe i u glavnim medijima.
Senatorka Kamala Haris je na Tviteru napisla da je "to tužna realnost, jer se ono što se dogodilo Džordžu Flojdu, Ahmadu Arberiju i Kristijanu Kuperu, dešavalo i ranije Afroamerikancima, samo nisu postojali mobilnih telefoni da to učine vidljivim".
Ketrin Rasel Braun, direktorka Centra za studije rase na Univerzitetu Floride, kaže da ti snimci dokazuju da "gde god se pojave Afroamerikanci, ima ovakvih problema".
"Trebalo bi mi baš jako da razmislim i da se setim da li su belce ikada tako napadali, pogotovo policija", rekla je za agenciju AFP.
Postojala je nada da će policijska brutalnost prema Afroamerikancima pasti kada su policajci počeli da nose kamere na svojim uniformama, ali se to nije dogodilo. Mnogi policajci takođe isključuju kamere kada to žele, ili skraćuju snimke pre nego što ih objave.
i u slučaju smrti Erika Garnera 2014. u Njujorku, koji je preminuo tokom policijske intervencije, prolaznik je snimao incident.
"Ovi snimci stvarno ukazuju na disfukcionalnost našeg sistema jer sugeriše da su nam potrebni obični građani da kontrolišu ponašanje policajaca, alarmiraju javnost o tome šta se dešava i isteraju pravdu", kaže Rasel Braun.
Ali, ona kaže da to nije dovoljno i pošto je neko već umro - da pravosuđe treba da radi svoj posao.
