Razvoj epidemiološke situacije i povećanje broja obolelih širom Srbije ne iznenađuje epidemiologa Zorana Radovanovića i po njegovoj oceni održavanje izbora je najviše doprinelo ovom talasu širenja koronavirusa. U razgovoru za Glas Amerike on podseća da su se od početka juna događaji ubrzali i da je bilo sve više obolelih.
“To je bilo očekivano. Bomba koja je sad eksplodirala, ali teren za nju pripreman je od početka maja. Presudna je bila odluka da se ide na izbore i da se onda sve relaksira, da se krene opušteno – da bi mogle da se održavaju predizborne aktivnosti. Normalno, uz to idu i sportske manifestacije… Problem je bio što i ti nesrećni studenti koji su bili pozitivni, oni su vraćani u svoje studentske sobe sa zdravim cimerima. Tako da je sve to bio inkubator zaražavanja. I evo, posle izbora zvanično je saopšteno da je broj novozaraženih opet preko 100. Po nezavisnim istraživačima bio je nekoliko puta veći još ranije”, ističe Radovanović.
Održavanje partijskih skupova i samih izbora, ponavlja sagovornik Glasa Amerike je bila osnovna greška koja je dovela do sadašnje situacije.
“Ne ceo svet bio lud da sprečava okupljanja, kad bi to, kako predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) kaže, bilo epidemiološki bezbedno. Onda bi se svi tako grlili, ljubili, gurali u autobuse, transportovali i ne bi bilo bolesti. Istina je sasvim suprotna – treba izbegavati takve situacije, masovna okupljanja, jer to neminovno rizik.”
Zatvaranje Beograda – preterana mera
O novim merama u Beogradu kaže da su iznuđene i da su rezultat situacije. “Da je sreće da je to urađeno ranije, ali nije moglo dok se ne završe izbori”, kaže Radovanović i dodaje da bi mera zatvaranja Beograda bila preterana.
“Jeste u Beogradu veliki broj zaraženih, ali imamo žarišta i širom Srbije. I kad biste zatvorili Beograd onda bi stala i privredna aktivnost. Mi smo ionako ekonomski u jako lošoj situaciji, što će se videti tek na jesen. Zato se i žurilo sa izborima. Takvo kompletno zatvaranje bilo bi pogubno po ekonomiju zemlje.”
Komentarišući dešavanja u Novom Pazaru i bes i ljutnju građana tog regiona, Radovanović se slaže sa stavom da je sve to stvar politike, kao i očaja tih ljudi.
“Bilo je jako nezgrapno i nerazumno nazvati te, uglavnom čestite ljude, narkomanima. To će da se osveti ovim vlastima, jer, ja da sam tamo, ja bih odmah pripremao proteste. Mislim, star sam da se odmetnem da idem u šumu, ali postoji nešto što zaista iritira ljude. To je takva jedna uvreda.”
On podseća i dešavanja devedesetih, kada je, po njegovom mišljenju postojala slična situacija na Kosovu, kada je postojala manipulacija podacima i širenje straha u jednoj etničkoj i verskoj grupi, nakon čega je “došlo do one, najveće na svetu epidemije masovne histerije”.
“A to je scenario koji je pretio i preti još uvek u tom delu zemlje, zato što se tamo svašta radilo da bi se taj narod dezavuisao. I to može da izazove revolt. Može i to osećanje straha da dovede do te masovne sociogene bolesti. Tu je dovoljna varnica, da neko pusti priču, a već postoje priče – evo ne sme da se koristi voda, zatrovana je. I postoji neki braon prah po ulicama zbog čega ljudi dobijaju grčeve. Što nije tačno, ali to je zapaljivo jako. Začas ćete imate hiljade ljudi koji će u to da poveruje. Tako da jedini način je da se sedne i da se sa tim ljudima iskreno razgovara, pre svega da se saopšti prava istina”, ukazuje Radovanović.
Letovanje u inostranstvu je nepotreban rizik
Na kraju na pitanje da li je odlazak na more ovog leta u neku stranu zemlju letovanje ili avantura, epidemiolog Zoran Radovanović preporučuje ostanak u Srbiji.
“To je rizik. Postoje rizici koji su neizbežni. Ja moram da izađem da razgovaram sa vama, da se družim, da kupim hleb. Znači, postoje neke situacije koje čovek ne može da izbegne. Ali odlazak u drugu zemlju, u ovoj situaciji je nepotreban rizik. I ako može, čovek bi trebalo da ga izbegne.”
