Američki radnici zaposleni u restoranima brze hrane i oni koji ih podržavaju demonstriraju zahtevajući višu dnevnicu i druga radnička prava. Organizacija nazvana "Borba za 15", planira proteste širom zemlje, dok zaposleni u različitim profesijama zahtevaju da se minimalna dnevnica podigne na 15 dolara po satu. Prema federalnim propisima trenutna minimalna cena rada je 7 dolara i 25 centi na sat, ali mnogo savezne države imaju svoje minimume, koji su iznad te vrednosti.
Kuvari i radnici na kasi u lancima restorana brze hrane, kao što su Mekdonalds, Sabvej, Burger King i drugi, učestvovali su u protestnoj šetnji do njujorške Gradske skupštine, zahtevajući povećanje minimalne cene rada na 15 dolara po satu. Mnogi od njih tvrde da moraju da rade dva posla samo da bi preživeli.
“Trenutno zarađujem 8 dolara i 75 centi na sat. Radim za istu firmu već osam i po godina, a nikad me nisu plaćali fer ili me unapredili”, kaže Rebeka Kornik, radnica u restoranu brze hrane.
Oni koji zarađuju minimalnu dnevnicu, koja u državi Njujork trenutno iznosi 8 dolara na sat, kažu da ono što dobiju mesečno nije dovoljno za stanarinu i ishranu.
“Radim između 40 i 50 sati nedeljno i jedva da mogu da platim stan. Zavisim od federalne pomoći da bih mogao da se prehranim“, kaže radnik Mekdonaldsa Alvin Mejdžor, koji se upravo vratio iz Danske, gde je za isti posao u tamošnjem Mekdonaldsu bio plaćen 20 dolara na sat.
"Kod njih nema minimalne cene rada, ali zaposleni u restoranima brze hrane dobijau 20 dolara na sat. Zbog čega Mekdonalds plaća radnike u Danskoj 20, a u Njujorku 8 dolara na sat?"
Drugi protest održan je u Čikagu, gde oni koji rade za minimalnih 8 dolara i 25 centi na sat, takođe kažu da ne mogu da sastave kraj s krajem.
"Veoma je teško živeti od takve plate, posebno u Čikagu. Iznajmljivanje jednosobnog stana je 850 do 1.000 dolara mesečno. To znači da ne mogu da idem kod lekara, ili zubara. Ne mogu ništa, jer nemaju nikakvo zdravstveno osiguranje. Ne mogu da uzmem slobodan dan kad sam bolesna, jer neću biti plaćena”, kaže Superior Mekner, takođe zaposlena u Mekdonaldsu.
Gradski savet Čikaga trebalo bi da glasa o predlogu gradonačelnika da podigne minimalnu cenu rada na 13 dolara do 2019. godine.
Neki vlasnici malih preduzeća u gradu kažu da ne bi mogli da izdrže povećanje dnevnica bez subvencija.
"Ukoliko bi gradonačelnik podigao minimalnu cenu rada, i to na neodgovarajući način, onda bismo morali da podignemo cene, to će vam reći svaki vlasnik radnje", kaže vlasnik obućarske radnje u Čikagu.
Međutim, ima i onih koji kažu da bolje plate doprinose tome da radnici budu posvećeniji.
"Svakom poslodavcu je bolje da ima dobre ljude oko sebe, svakog možete da obučite da radi posao", smatra vlasnik frizerskog salona u Čikagu
Demonstrati kažu da ih velike korporacije iskorišćavaju.
"Ovo je nepravda zato što te korporacije zarađuju milijarde, a ne žele da plate dovoljno svojim radnicima... Nije mi jasno zbog čega, jer siguran sam da mogu da nas plate više, ali ne žele", kaže Viktor Guzman, još jedan radnik Mekdonaldsa.
Restorani brze hrane tvrde da su njihovi objekti mahom u vlasništvu lokalnih malih privrednika, koji su odgovorni za visinu dnevnice svojih zaposlenih. Organizatori demonstracija kažu da će protesti obuhvatiti 190 američkih gradova i da će im se pridružiti radnici zaposleni u avioindustriji i oni koji obavljaju kućne poslove.
