MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je posle susreta sa kineskim liderom Ši Đinpingom da bi kineski predlog mogao da se iskoristi kao osnova za mirovno rešenje u Ukrajini, ali da Zapad i Kijev još nisu spremni za to.
U zajedničkom saopštenju na kraju Šijeve državne posete Moskvi, dvojica lidera su upozorila da ne treba preduzimati bilo koje korake koji bi sukob u Ukrajini odveli u "nekontrolisanu fazu", i dodali da nema pobednika u nuklearnom ratu.
Putin je upozorio zapadne sile da se bore "do poslednjeg Ukrajinca", dok je Ši naglasio "neutralnu politiku" Kine prema Ukrajini i pozvao na dijalog.
"Verujemo da su mnoge odredbe mirovnog plana koji je iznela Kina u skladu sa ruskim pristupom i mogu da se uzmu kao osnova za mirno rešenje, kada za to bude postojala spremnost na Zapadu i u Kijevu. Međutim, za sada ne vidimo takvu spremnost na njihovoj strani", rekao je Putin.
"Ukoliko Kina želi da igra konstruktivnu ulogu u Ukrajini, njen predsednik, Ši Đinping, trebalo bi da pozove Rusiju da okonča invaziju na Ukrajinu", poručio je iz Vašingtona portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Džon Kirbi.
Kirbi je izjavio da SAD ne žele primirje u Ukrajini jer bi ono omogućiilo Rusiji da zadrži teritoriju koju je osvojila i pružilo Putinu vreme da pregrupiše svoje snage.
"Prekid vatre u ovom trenutku, zamrzavanje linija tamo gde se nalaze, praktično mu daje vreme i prostor koji su mu potrebni da ponovo snabde svoju vojsku, pošalje dodatne vojnike i nadoknadi potrošene resurse", rekao je Kirbi.
Tokom prvog dana razgovora u Moskvi, ruski i kineski lideri su imali "temeljnu razmenu mišljenja", a tema je bila i mirovni plan Pekinga za Ukrajinu, saopšteno je iz Kremlja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da iznese više detalja i najavio da će više biti rečeno u saopštenju nakon sastanka dvojice lidera tokom dana.
„Došlo je do veoma temeljne razmene mišljenja, ozbiljnog razgovora u neformalnom delu“, rekao je Peskov i dodao da su dva lidera razgovarala o predlogu Kine - dokumentu od 12 tačaka koji poziva na deeskalaciju i eventualni prekid vatre u Ukrajini.
Putin je u ponedeljak rekao da je pažljivo proučio kineske ideje, da ih posmatra s poštovanjem i da će o njima razgovarati sa Šijem.
Kineski dokument postavlja neke opšte principe, ali ne sadrži detaljan plan kako da se okonča rat, koji traje više od godinu dana.
SAD su taj plan odbacile jer je Kina odbila da osudi rusku agresiju i smatraju da bi svaki prekid vatre koji bi sada proizašao iz toga, samo utvrdio rusku teritorijalnu dobit i dao Putinovoj vojsci više vremena da se pregrupiše.
Ši je u utorak rekao da je pozvao Putina da poseti Kinu kasnije ove godine.
Kišida u Kijevu
Japanski premijer Fumio Kišida započeo je iznenadnu posetu Kijevu u utorak, nekoliko sati nakon što je kineski predsednik stigao u trodnevnu posetu susednoj Rusiji.
Kišida je bio jedini lider Grupe 7 koji nije posetio Ukrajinu, iako ona dobija ogromnu podršku javnog mnjenja u Japanu posle ruske invazije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je snimke kako se u centru Kijeva pozdravlja sa Kišidom, koga je opisao kao "snažnog branioca međunarodnog poretka i dugogodišnjeg prijatelja Ukrajine".
Japanski premijer je prethodno obišao grad Buču, gde su ruske snage, prema rečima gradonačelnika, ubile više od 400 civila. Buča je postala sinonim za rusku brutalnost tokom rata. Kišida je položio venac ispred lokalne crkve i održao minut ćutanja za žrtve.
"Svet je bio zapanjen zbog smrti nedužnih civila u Buči pre godinu dana. Osećam veliki gnev zbog tog zločina posle posete mestu gde se odigrao", izjavio je Kišida.
"Želim da izrazimo saučešće svim žrtvama i ranjenima, u ime državljana Japana. Japan će nastaivit da pruža pomoć Ukrajini i ulaže najveće napore da se postigne mir."
Japan, koji ima teritorijalne sporove oko ostrva i sa Kinom i sa Rusijom, posebno je zabrinut zbog bliskih odnosa između Pekinga i Moskve, koji su izveli zajedničke vojne vežbe u blizini japanskih obala.
Tokio se pridružio SAD i evropskim zemljama u sankcionisanju Rusiji zbog invazije, kao i u pružanju humanitarne i ekonomske podrške Ukrajini.
Japan je brzo reagovao jer se plaši mogućeg uticaja rata na Istočnu Aziju, gde je kineska vojska postajala sve agresivnija i eskalirala tenzije oko Tajvana.