Dan posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji su počeli protesti pristalica i opozicije i vlasti. Uprkos preporukama nadležnih, na ovim skupovima maske su se nosile selektivno, a fizička distanca od dva metra se nije uvek poštovala. Epidemiolozi poručuju da posle ovoga ne treba da nas iznenadi ako se poveća broj obolelih od koronavirusa. Međutim, nije jasno zbog čega država nije sprečila održavanje masovnih okupljanja u vreme pandemije, ako je na snazi naredba o zabrani okupljanja više od 50 ljudi u otvorenom i zatvorenom prostoru?
Na protestu građana i opozicionih političara u četvrtak, 7. maja bilo je nekoliko stotina ljudi, dok je na protestu ispred Skupštine Srbije u ponedeljak 11. maja, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, bilo ukupno skoro šest hiljada pristalica SNS i pokreta Dveri. Predsednik Srbije je pozvao građane da se ne okupljaju do kraja maja.
Član Kriznog štaba Predrag Kon, posle protesta u ponedeljak, upozorio je na svom Fejsbuk profilu i u nekim medijima da nije vreme za masovna okupljanja i da ne treba da nas čudi ako broj obolelih od Kovida 19 skoči posle 18. maja.
Doktor Kon i pojedini drugi članovi Kriznog štaba nisu odgovorili na upit Glasa Amerike o tome kako komentarišu političke proteste posle ukidanja vanrednog stanja.
Epidemiolog Zoran Radovanović za Glas Amerike kaže da je „epidemija iskorišćena za politička nadgornjavanja i da su oni koji su politički jači pokazali svoje mišiće“. Upozorava da je virus u cirkulaciji i da posledice mogu biti tragične.
„Sinoćni skup koji je protekao uprkos zabranama, tipičan je primer kako može da dođe do razbuktavanja epdemije koja još uvek traje. Mnogi od njih nisu imali maske, oni su organizovano sprovođeni do autobusa, natrpavani u autobuse, što je sve ogroman epidemiološki rizik. I cinizam je da vlast koja sprovodi te mere, istovremeno ih i krši".
"Naravno, ni u opoziciji nije sve Majka Tereza. Ima i tu pokušaja održavanja skupova, ali to su građanski protesti, imaju spontanu dimenziju. Dešavao se onaj jedan koji sam video u Pionirskom parku, na većem prostranstvu, manja je bila gustina sa maskama. Ali i jedno i drugo je neopravdano. Vlast ako bi bila principijelna, trebalo bi pohapsi tih pet, šest stotina na mitingu ispred Predsedništva, kao i pet, šest hiljada onih koji su se okupili ispred Skupštine, kao i one koji su ih organizovali – ko god da je u pitanju“, kaže Radovanović.
Okupljanja na otvorenom i zatvorenom prostoru na kojima je više od 50 ljudi trenutno su zabranjena naredbom Ministarstva zdravlja, koja propisuje i poštovanje mera – nošenje maski i držanje fizičke distance.
Goran Sandić iz Beogradskog centra za ljudska za Glas Amerike napominje da u tekstu naredbe ne piše koje su kazne za njeno nepoštovanje, niti ko to proverava. Objašnjava da prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonu o javnim okupljanjima kontrolu nad sprovođenjem naredbe teoretski imaju Ministarstvo zdravlja i MUP.
Ali, nije jasno kako bi se to primenilo u slučaju nedavnih protesta.
„U ovom trenutku i na osnovu onog što možemo da vidimo, čini se da sama naredba ostaje bez sankcije. Odnosno, da ne postoji neko ko je tu da vodi računa o njenoj primeni. I pripadnici MUP, po samom Zakonu o javnom okupljanju, imaju pravo da kada nastupi opasnost po javno zdravlje, kao što je bilo juče, da okupljanje prekinu. Ministarstvo zdravlja, MUP i drugi organi uprave jesu ovlašćeni da podnesu prekršajne prijave protiv svih onih koji su se oglušili o samu naredbu i to je ona kazna gde je zaprećeno od 50 do 150 hiljada dinara ako je ne poštuju. Da li će se to desiti, kako je to moguće uraditi u razmerama kada je više hiljada ljudi okupljeno na istom prostoru, treba ih identifikovati, pitanje je“.
U MUP-u još nisu odgovorili na pitanje Glasa Amerike zbog čega nisu reagovali na kršenje naredbe o zabrani okupljanja.
Goran Sandić ocenjuje da poštovanje propisa u ovom slučaju zavisi od političke odluke.
„U takvim situacijama dolazi do vaganja različitih prava i sloboda, gde je država kao vrhovni autoritet dužna da u datom trenutku izvaga šta je važnije – da li je to sloboda okupljanja u ili je to javno zdravlje. Iz akcija koje smo mogli da vidimo, ja to govorim ovako u pozitivno nadajući se, da su nadležni organi procenili da nema opasnosti po javno zdravlje. Što je diskutabilno, budući da se i sama struka protivila jučerašnjem okupljanju“.
Konačno, čija je odgovornost ako se posle protesta poveća broj obolelih? Da li je odgovorna samo država ili su saučesnici i građani?
„Nesumnjivo je da svaki takav skup predstavlja potencijalni rizik i da u situaciji kada je borba protiv epidemije u toku nije razumno okupiti hiljade ljudi na malom prostranstvu i gurati ih u autobuse. To naravno ne govori lepo ni o tim ljudima koji su se okupili, ni o onima koji su ih organizovali, ni vlastima koje to aktivno ili pasivno tolerišu...Deo odgovornosti snose građani, ali jasna je odgovornost onih koji te građane trpaju u autobuse, dovode ih organizovano, nabijaju ih na malom prostoru da viču i zvižde parole i onda ih vode nazad do autobusa. Onda je to jasno čija je odgovornost“, zaključuje epidemiolog Zoran Radovanović.
