Predstavnici srpske dijaspore u Čikagu organizovali su u sredu okupljanje ispred Konzulata Srbije u tom gradu kako bi izrazili podršku studenata i mladima, koji već nedeljama protestuju širom Srbije. Organizator protesta Marko Kojić navodi da je pozvao ljude preko društvenih mreža da se za katolički Božić okupe kod konzulata, znajući da većina ljudi tada ne radi.
"Sve je počelo kada je krenuo talas podrške iz svih nekih većih gradova srpske dijaspore, lično sam bio iznenađen da ne postoji lokalna inicijativa u Čikagu, koji je jedan od najvećih, ako ne i najveći, kako ga zovu, srpskih gradova van Srbije. Bilo mi je malo čudno da nema ljudi da se skupe da pruži podršku ovim mladim ljudima u Srbiji. Svestan sam da je Čikago centar nazadnih ideja koje dolaze iz matice i pod velikim uticajem crkve i nedostojnog patrijarha koji učestvuje u svemu sa ovim režimom", naveo je Kojić za Glas Amerike.
"Odazvali su se ljudi iz Čikaga, iz svih profesija, od vozača kamiona, vlasnika kafana gde mi svi jedemo, stručnjaka iz ekonomskih i IT oblasti. Čini mi se da su ljudi sve manje uplašeni, a Čikago je grad prepun pipaka države Srbije. Svi ti ljudi imaju nešto zajedničko, a to je moralni kompas, a drugo, nisu svi ti ljudi otišli iz Srbije zato što nisu imali finansijskih sredastava ili drugih stvari, ljudi su bili željni pravde, ljudi koji su otišli iz Srbije u poslednjih 10, 12 godina, mislim da su otišli zato što nema pravde. Nikad nisam imao problem u Beogradu da zaradim, uvek sam radio sa strancima, nikad nisam imao vrstu profesionalnog pritiska, ali sam uvek imao zadršku da ne mogu da promenim društvo. Meni je lepo, ali nikome oko mene nije bilo lepo i video sam da to ne ide u tom smeru. Mislim da su ljudi na tom skupu bili više za to da bi voleli da se vrate, zato što mi svi koji smo otišli, otišli smo iz nekog razloga, ali svi mi imamo porodicu, prijatelje i želeli bismo jednog dana da gradimo svoju zemlju, da ne gradimo tuđu zemlju", naveo je Kojić.
Marko Kojić ima 39 godina i pre više od tri godine je stigao u Čikago sa suprugom, gde sada živi i radi kao menadžer tehničkih rešenja. Kako je naveo, supruga i on su otišli zbog profesionalnih prilika, ali i situacije u društvu. Kojić priznaje da nije imao velika očekivanja od poziva za okupljanje preko društvenih mreža, štaviše da ljude koji su došli nije ni poznavao do srede. Kako kaže, ispostavilo se da su ljudi željni pravde.
"Studenti su pokazali da postoji zdrav sloj društva koji čine ovi mladi obrazovani ljudi i mislim da oni razumeju trenutak u kojem se svet uopšte nalazi i ja sam ubeđen da ako im se pruži prilika da oni mogu da konačno naprave neko pristojno društvo za sebe i za nas da se jednog dana vratimo nazad", navodi Kojić.
Kojić dodaje da je otvoren za to da ponovo okupi ljude, prinaje da je lično upao u apatiju i da ga režim podseća na devedesete.
"Sad kad se desila ova renesansa lepote, pameti, mene je to dirnulo kao čoveka. Ovo sve što sada radim, radim iz neke emocije. Kada je maturant Kragujevačke gimnazije recitovao Platona ispred svojih vršnjaka, ta scena je mene apsolutno radikalizovala da moram da pomognem", naveo je Kojić.
O maturantima Kragujevačke gimnazije izveštavali su N1 i Nova.rs
"Ja ne mogu da verujem da postoje mladi ljudi koji su izrasli u tom društvu i govore i razmišljaju na taj način. Kada pogledate koliko su elokventni, artikulisani, pristojni u svom prkosu, ja stvarno nisam verovao da mi imamo tu vrstu potencijala. I sada kada znam da mi imamo taj potencijal apolutno ću uraditi sve što je u mojoj moći da ih podržim", dodaje Kojić za Glas Amerike.
Najnoviji talas protesta u Srbiji počeo je nekoliko dana pošto je 15 ljudi poginulo u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Simbol protesta postala je "krvava ruka", a jedna od slogana koji se najčešće ponavlja na skupovima glasi "korupcija ubija".
U okviru akcije nazvane "Zastani Srbijo", demonstranti blokiraju glavne saobraćajnice i institucije u gradovima širom Srbije
Talas blokada započeli su studenti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra, kada su pojedinci napali okupljene ispred zgrade fakulteta dok su u tišini odavali poštu nastradalima.
Posle tog incidenta, protestima su se priključili studenti i studentkinje gotovo svih fakulteta u zemlji. Podršku studentima pružili su i prosvetari, ali predstavnici brojnih drugih profesija.
Do sada najveći protest u ovoj seriji okupljanja održan je u nedelju, 22. decembra na beogradskom trgu Slavija kada je, prema tvrdnjama nevladine organizacije Arhiv javnih skupova, na ulice izašlo oko 100.000 ljudi.
