Komičarka Beti Vajt, čija je karijera trajala više od 80 godina, i koja je u poznim godinama bila ljubimica cele Amerike, preminula je manje od tri nedelje pre svog stotog rođendana, objavio je magazin Pipl. "Iako Beti samo što nije napunila sto godina, mislio sam da će živeti zauvek", izjavio je za časopis njen agent i bliski prijatelj Džef Vitjas.
U industriji koja se vrtela oko mladosti, i gde se za glumice starije od 40 godina već smatralo da su na zalasku karijere, Vajt je bila anomalija - zvezda u svojim šezdesetim, i fenomen pop kulture u svojim osamdesetim i devedesetim.
Oslanjajući se na svoj ogromni šarm, Vajt je sa 92 godine još glumila u TV seriji "Vruće u Klivlendu", dok serija nije otkazana krajem 2014.
Beti Vajt je govorila da je njena dugovečnost rezultat dobrog zdravlja, sreće i ljubavi prema poslu.
"Neverovatno je da sam još u ovom poslu i da me još trpite", rekla je Vajt na dodeli nagrada Emi 2018. godine, gde joj je uručena nagrada za životno delo. "Neverovatno je da toliko dugo ostanete u nekom poslu i da vas ljudi i dalje trpe. Volela bih da je tako kod kuće", rekla je.
Beti Vajt se nije ustezala da se šali na svoj ili račun svog seksualnog života, i zbija šale koje niko ne bi očekivao od nasmejane, sedokose bakice. Često je pitana da li, posle tako duge karijere, još nešto želi, i standardni odgovor je bio "Roberta Redforda."
"Starost je nije smanjila", napisao je Njujork Tajms 2013. "Dala joj je nova krila."
Beti Merion Vajt je rođena 17. januara 1922. godine u Ouk Parku u Ilinoisu a porodica joj se preselila u Los Anđeles za vreme Velike depresije, gde je pohađala srednju školu na Beverli HIlsu.
Počela je karijeru u svetu zabave na radiju, krajem 1930-ih, a 1939. se prvi put pojavila na televiziji, pevajući na jednom eksperimentalnom kanalu. Tokom Drugog svetskog rata bila je članica Američke ženske volonterske službe.
Kasnije je postala pionirka u svetu televizije po tome što je postala su-osnivačica jedne produkcijske kuće, i postala jedan od kreatora, producenktinja i zvezda sitkoma iz 1950-ih "Život sa Elizabet".
Tokom 1960-ih i 70-ih redovno se pojavljivala na televiziji kao voditeljka parada i kvizova. Udala se za voditelja kviza "Šifra" Alena Ladena 1963. On je bio njen treći i poslednji suprug.
Novi nivo uspeha je dostigla ulogom Su En Nivens u komediji "Šou Meri Tejlor Mur", za koju je nagrađena Emijem za epizodnu žensku ulogu 1975. i 1976.
Osvojila je još jednog Emija 1986. za "Zlatne devojke", humorističku seriju o četiri starije žene koje žive zajedno u Majamiju, koja se bavila demografijom koja je retko bila u centru pažnje na američkoj televiziji. Šest puta je nominovana za Emija za ulogu mile, naivne udovice Rouz Najlund, u seriji koja je emitovana od 1985. do 1992. i bila jedna od najgledanijih u to vreme.
Posle "Zlatnih devojaka" imala je niz manjih filmskih uloga, i često se pojavljivala na televiziji, a 2009. je dobila ulogu u filmu "Prosidba" sa Sandrom Bulok. Glumila je i u popularnoj reklami za čokoladice Snikers, emitovanoj za vreme američkog Superboula.
Jedan od njenih mladih fanova je na Fejsbuku pokrenuo kampanju da Vajt dobije poziv da bude voditeljka programa "Saturday Night Live". Na kraju se pojavila u svakom skeču te večeri i osvojila još jednog Emija.
Asošijeted pres ju je proglasio zabavljačicom godine 2010. i 2011. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, Vajt, koja je tada imala 89 godina, bila je najpopularnija poznata ličnost u Americi i zvezda kojoj ljudi najviše veruju, sa popularnošću većom od 86%.
Beti Vajt, koja nije imala decu, bila je veliki borac za prava životinja. Jednom je odbila ulogu u filmu Džeka Nikolsona "As Good as It Gets" zbog scene u kojoj jednog psa bacaju u odvod za smeće.
Na vest o smrti Beti Vajt predsednik Bajden i njegova supruga Džil izjavili su da je bila "divna dama".
