Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obećala je danas predstavnicima novinarskih udruženja da će, nakon javne rasprave i usvajanja primedbi, biti u mogućnosti da vide finalni nacrt Medijske strategije pre nego što o tom dokumentu bude odlučivala Vlada Srbije. Javna rasprava o nacrtu medijske strategije počela je 1. februara i traje do 1. marta.
Predstavnici medija i kulturnog života Srbije koji su učestvovali u debati, imali su nekoliko zamerki na novu medijsku strategiju. Kao i uvek jedna od glavnih primedbi je da se ni postojeća zakonska regulativa u ovoj oblasti, koja nije tako loša, ne primenjuje.
Nema političke volje da se ostvari nezavisnost javnih servisa, izjavio je u debati profesor Rade Veljanovski, koji smatra da se mora isključiti budžetsko finansiranje javnih servisa.
Željko Bodrožić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije je ocenio da je paradigma neuspeha medijskih reformi ono što se dešava u projektnom sufinansiranju. Kroz sufinansiranje se sprovodi presipanje državnog novca vlasnicima povlašćenih medija, rekao je Bodrožić i dodao da sada glavnu reč vode oni koji prevashodno sprovode propagandu.
Retrogradne tendencije u aneksima
Član Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić upozorio je da bi moglo proći najmanje dve godine dok se na osnovu sadašnje medijske strategije donesu nova zakonska rešenja i da bi zakoni mogli biti ne samo prevaziđeni nego i neprimenjivi.
Što se samog dokumenta tiče, aktuelna verzija je znatno bolja od prethodne, ali daleko od toga da je idealna, ocenio je Sekulić i ukazao da se u aneksima, ali i u debate uočavaju retrogradne tendencije.
Sekulić je istakao i da strategija ispravno insistira na primeni postojećih zakona, a ne ponovnom otvaranju teme privatizacije medija.
Organizovana su četiri okrugla stola, a sugestije i predlozi biće uključeni u finalnu verziju Nacrta strategije koju treba da usvoji Vlada Srbije.
Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Žozef Melot kaže da je izradu nacrta strategije karakterisala "transparentnost i inkluzivnost".
Melot je ocenio da nacrt Medijske strategije nudi konkretna rešenja za probleme u medijskom sektoru i da je OEBS ponosan što je podržao izradu tog dokumenta. Krajnji cilj je da Srbija preuzme odgovornost u pogledu slobode medija, etike i prihvatanju kritičkog i analitičkog izveštavanja o relevantnim društvenim pitanjima, naglasio je Malot.
“Nadamo se da će završni dokument ostati u najvećoj meri veran sadašnjem nacrtu,” rekao je Melot.
On je naveo da nakon usvajanja medijske strategije predstoji izmena zakonodavnog okvira, a da će Misija nastaviti da prati sprovođenje strategije i promenu neophodnih zakona. Kako je rekao, napadi na novinare u Srbiji zavređuju pojačanu pažnju.
Sloboda medija je stub demokratije
Zamenica šefa Delegacije EU Mateja Norčič Štamcar istakla je da je sloboda medija stub demokratije i da Evropska unija slobodu medija prati kroz Poglavlje 23 u pristupanju.
Ona je naglasila da će EU nastaviti da prati završetak rada medijske strategije i Akcionog plana koji ide iza toga, kao i njeno sprovođenje.
"Evropska komisija još nije dobila Nacrt strategije. Dobiće je nakon konsultativnih procesa i tada će dati svoje mišljenje,” naglasila je ona.
Norčič Štamcar je navela i da EU očekuje bolje i bezbednije okruženje za novinare u Srbiji.
Društvo novinara Vojvodine već se izašlo sa mišljenjem o ovom dokumentu i saopštilo da nije podržalo Nacrt medijske strategije u ključnim stvarima, jer smatra da je reč o jednoj interesnoj grupi.
U saopštenju se navodi da radna grupa za izradu predloga ne reprezentuje većinski deo srpske novinarske i medijske scene.
Društvo zamera i da je aktuelnoj radnoj grupi mnogo važnija privatizacija Tanjuga, Politike i Večernjih Novosti od činjenice da su ovi mediji od nacionalnog i kulturološkog značaja.
"Osim uticaja na njihove uređivačke politike ne zanima ih ni funkcionalno unapređenje izuzetno važnog sistema javnih servisa. Čak prećutkuju ili minimizuju napredak u ovoj oblasti,” navodi DNV.
Kažu i da se u predlogu medijske strategije govori o "tabloidizaciji", ali se ne nudi rešenje za zaštitu javnog prava.