Posle višegodišnjeg sukoba sa pobunjeničkom grupom Boko Haram, posle hiljada mrtvih i miliona zauvek promenjenih života, kako zemlja kao što je Nigerija može da krene napred? Novi dokumentarni film u produkciji Glasa Amerike, snimljen u saradnji sa organizacijom Creative Associates, istražuje kako je sve počelo, kakav je efekat imalo na Nigerijce i svet i – šta dalje?
Na premijeri dokumentarnog filma Glasa Amerike “Boko Haram – Journey from Evil” u američkom Institutu za mir, producenti i učesnici objasnili su zbog čega svet mora da čuje i vidi ovu priču.
“Zašto smo snimili ovaj film? Razlog je bio što smo želeli da ljudi poput vas dođu, da razgovaramo o toj situaciji, da je razumete i uključite se u rešavanje problema”, priča producentkinja Bet Mendelson.
Sve je počelo kada je novinar Glasa Amerike Ibrahim Ahmed došao do 18 sati snimaka Boko Harama, materijala čija je autentičnost kasnije potvrđena i koji je pretvoren u seriju izveštaja Glasa Amerike.
“Oni su snimili taj video materijal za svoje sopstvene propagandne stvrhe ali većina su snimci koje Boko Haram nikada nije želeo da budu viđeni u javnosti.”
Snimci iz filma pokazuju kako grupa zlostavlja druge muslimane i kako ih samovoljno prebija i ubija da bi sačuvala kontrolu. Na snimcima vidimo i mlađe članove grupe, koji se nekad ponašaju kao sva druga deca na svetu.
U filmu se pojavljuje Buki Šonibare, osnivačica pokreta “Vratite naše devojčice”. Ona kaže da je videla završnu verziju filma prvi put na projekciji i da joj je slomio srce.
“Nema tih para koje mogu da izbrišu ono što su deca videla. Deca koja su gledala kako im ubijaju roditelje… Nema tih para koje će ženi koja je gledala kako joj ubijaju muža moći da ublaži i odnese bol.”
Film je, međutim, dokument o izdržljivosti onih koji su preživeli, kaže fotografkinja Fati Abubakar, koji se takođe pojavljuje u dokumentarcu.
“Studirala sam medicinu u vreme kada je Boko Haram počeo da hara po našoj zajednici. Lider Mohamed Jusuf držao je svoje propovedi na tri minuta od moje kuće I videli smo kako se te stvari odvijaju pred našim očima. Ako ja sedim ovde i otvoreno pričam o tim stvarim mislim da će ljudi moći da se oporave, da obnove svoj život.”
Svojim fotografijama Abubakar želi da pokaže da, dok konflikt sa Boko Haramom prikazuje severoistočnu Nigeriju kao opasno mesto, i dalje postoje ljudi koji žive tamo. I dok većina mašta o ponovnom susretu sa članovima porodice koji su kidnapovani, ljudi kao što je Šonibare nikada neće mirovati dok se poslednja devojčica iz Čiboka ili stotine drugih otetih Nigerijaca ne vrate kući.