U Srbiji do daljeg na snazi ostaju postojeće mere ograničenja u borbi protiv širenja korona virusa – to je u četvrtak potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić porukom da se još neće uvoditi mera zatvaranja najkritičnijih opština ili gradova.
Prethodno, što kroz najave pojedinih nosilaca vlasti, što kroz temu u javnosti, vrlo se ozbiljno razgoravalo o makar dve mere koje bi postojeća ograničenja digla na znatno viši nivo – jedna je već pomenuto zatvaranje pojedinih opština ili gradova, a druga produženje ograničenog kretanja građana, možda i na 24 sata.
Po rečima profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić, u ovoj situaciji je primereno ograničenje slobode okupljanja i slobode kretanja – što je već na snazi:
"Sloboda kretanja se može ograničiti, ali se ne može isključiti. I ako vi isključite slobodu kretanja svim stanovnicima određenog mesta 24 sata, onda se zaista postavlja pitanje rešavanja nekih važnih životnih potreba. Tu mislim pre svega na ishranu i nabavku sredstava za higijenu, a onda mislim i na zbrinjavanje nekih teških bolesnika, koji nemaju veze sa ovom epidemijom korone", kaže u izjavi za Glas Amerike Rakić Vodinelić.
Ograničenja samo neophodnoj meri
Kako kaže, ako dođe do takvih ograničenja, moraju se dati dobri argumenti za takav potez, ali mora da se podigne i "nekakav javni servis ili javna služba čiji će pripadnici moći da izlaze napolje i da snabdevaju ljude onim što je neophodno i nužno za ljudski život. A i da zbrinjavaju bolesnike koji ne moraju biti bolesno od korone".
Kako ukazuje Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava, sloboda kretanja se može ograničiti i bez vanrednog stanja, i to, kako kaže Ustav Srbije, radi interesa javnog zdravlja i sprečavanje širenja zaraze.
Na ideje i predloge da se ukinu društvene mreže, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ističe da sloboda misli i izražavanje svog mišljenja spada u grupu prava koja se ne mogu ograničiti ni u uslovima vanrednog stanja. Međutim, u Srbiji je sloboda medija odvojena od ovih bazičnih prava i ona se po ustavu može ograničiti, ističe sagovornica Glasa Amerike: "Moramo praviti razliku između slobode izražavanja uopšte i slobode medija. Sloboda izražavanje ne sme biti ograničena, a ima predloga da se ukinu društvene mreže, tviter, fejsbuk i druge mreže. To nisu mediji, to ne sme da se ukine", ocenjuje Rakić Vodinelić i dodaje da ni sloboda medija ne može biti potpuno ukinuta, jer su ovom trenutku, kako kaže, profesionalni mediji važniji nego ikad.
Ustav je, dodaje Mihajlović, veoma izričit da kaže da se prava mogu ograničavati samo u onom obimu u kojem je to neophodno - znači, najmanje moguće:
"Tu dolazi do vaganja - sa jedne strane imate određeni javni interes koji želite da zaštitite, koji je nesporno bitan, najbitniji - a to je pravo na život, kao najbitnije ljudsko pravo… A sa druge strane, postavlja se pitanje da li ste razmišljali na vreme, ili sada možda malo kasnije, da li ste mogli da uvedete neke mere koje manje ograničavaju slobodu ljudi", kaže Mihajlović za Glas Amerike.
U situaciji ograničenja kretanja, po njegovim rečima, otvara se pitanje prava na dostojanstven život:
"Ukoliko ljudima ograničite kretanje, zatvorite ih u kuće, ili im ne date da napuštaju neki krug oko svog prebivališta, ako zatvorite određene delove grada - da li ste vi preduzeli sve što je potrebno da im obezbedite da oni mogu da funkcionišu koliko toliko normalno? Da li su im omogućene sve neke usluge, servisi, da li postoji jasan plan kako će se snabdevati ljudi, kako će ko izlaziti, koliko puta dnevno može da se izađe, kakve su to dozvole", ukazuje Mihajlović.
Ključne su validne informacije
Na sve glasnije ideje da se zatvaraju pojedine beogradske opštine ili pojedini gradovi u Srbiji koji su teško pogođeni zarazom, Vodinelić ističe da je videla takve najave gradonačelnika Beograda, a da sama ne zna na koji bi se to način moglo izvesti:
"Ono što je svima neophodno je više specifičnih informacija. Mi na primer dobijamo informaciju da je u Beogradu registrovano nešto preko 200 zaraženih ljudi prema poslednjem stanju. Niko ne daje podatke na onaj načina na koji je to propisala SZO - koliki je to procenat zaraženih u određenom gradu koji ima određen broj stanovnika. Na primer, koliko zaraženih ima na 10.000 stanovnika? Onda se kao drugo žarište prikazuje Valjevo, koje ima oko 50 zaraženih na oko 70.000 stanovnika.
"Dakle, potrebno nam je da znamo mnogo više, da nam bude saopšteno na način na koji možemo u to da verujemo. Gde su ta žarišta, šta zdravstvene vlasti nameravaju da rade sa tim malo masovnijim testiranjem, ko će biti testiran, da li samo ljudi iz inostranstva ili ljudi koji su u kontaktu sa onima koji su sada izolovani. Prosto, te stvari nisu dovoljno jasne i nemamo podatke o toj koncentraciji", kaže još Rakić Vodinelić.
U sličnom pravcu razmišlja i Luka Mihajlović:
"Ako možemo da kažemo da su oni uočili da veliki uticaj na širenje zaraze ima to kretanje ka centru grada i nazad, ka kućama, i da je to jedan veoma bitan činilac u prenošenju zaraze, onda se može reći - da to bi trebalo nekako ograničiti, ali da li je to suština - ne znam."
"Da li onda treba ograničiti i neka druga naselja neke druge gradove, da li sad treba zatvoriti sve gradove? Ja nisam siguran. Jednom kada se krene tim putem, onde će se reći - dobro, zatvorili smo Beograd, ali mi i dalje i Valjevu imamo toliko i toliko zaraženih, toliko smrtnih slučajeva, moramo da zatvorimo i Valjevo", dodaje Mihajlović.
Po njegovim rečima, ključna stvar u ovim merama, je srazmernost:
"Kada se govori o srazmernosti, mora da se gleda cilj koji se želi ostvariti određenom merom. Ovde cilj jeste sprečavanje širenja zaraze i očuvanje zdravlja naših građana, i da bi se mogla ceniti srazmernost jedne mere, vi morate da proučite jako mnogo neke medicinske dokumentacije i medicinskih naučnih članaka na temu korona virusa.
"Kad nemate te podatke, onda svaku meru vlasti neki od nas doživljavaju kao samovolju, dok drugi doživljavaju kao neophodnu meru. Ni jedni ni drugi ne znaju zašto se ta mera donosi", ističe Vesna Rakić Vodinelić i dodaje da su građanima u ovom trenutku najpotrebnija suvisla i mirna obrazloženja, i iznošenje verodostojnih podataka u koje niko neće da sumnja.