Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je da bi u martu ove godine prosečna neto plata u Srbiji mogla da iznosi oko 400 evra.
"Od februaru očekujemo povećanje zahvaljujući povećanju plata u javnom sektoru, u nekim segmentima javnog sektora pet do šest odsto, u nekim nešto niže, a povećana je i minimalna zarada. Po tom i po osnovu tendencije rasta plata u privatnom sektoru od februara, plate u martu mogu da dostignu oko 400 evra, a možda i više zavisno od kretanja u privatnom sektoru," rekao je Kovačević na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović podseća i da je Vlada Srbije pre dve godine, kroz program smanjenja deficita sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), predvidela smanjenje broja zapsolenih u javnom sektoru za 75.000.
Petrović kaže da je takvo smanjenje bilo nerealno, ali Vlada je to prihvatila kako bi se izbeglo smanjenje plata i penzija.
"To se nije desilo, i ukupno će biti smanjeno za 25.000 i to je prava mera," rekao je Petrović za TV N1.
Predsednik saveta navodi i da više od polovine planiranog deficita u budžetu za 2017. potiče od lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća i da će Srbija ove godine iz budžeta plaćati gubitke koje su ta preduzeća napravila u periodu od 2011. do 2015. godine.
“I sad to dolazi na naplatu, i to će da traje sve do 2018. Ono što je opasnost je da su gomilaju novi gubici i dugovi, što se dogodilo u 2016. godini," kaže je Petrović.
Ekonomista Stojan Stamenković opominje da je neizvesna budućnost tri kompanije iz hemijskog sektora - Azotare i Petrohemije iz Pančeva i Metanolsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde, koje imaju probleme u poslovanju.
"Nijedno od ta tri preduzeća za sada ne pokazuje sposobnost niti mogućnost dugoročnog, održivog poslovanja i poboljšanja finansijskog položaja, te se pad proizvodnje u hemijskoj industruji od 6,3 odsto u novembru ne može smatrati incidentnim," rekao je Stamenković.
Petrović je ocenio da su preduzeća kao što su Petrohemija, Azotara, MSK, ali i RTB Bor za Srbijagas veliki problem jer ne plaćaju snabdevanje ovoj kompaniji.
On je naveo primer RTB Bor koji ne plaća struju i gas, tako da se njihov dug prvo preliva u EPS i Srbijagas, ali će se jednog dana taj dug preliti i u državni budžet.
"Umesto da priznate troškove, vi to prikrijete tako što se ne plaća gas Srbijagasu, onda se to gomila kao gubitak Srbijagasa, pa se prelije u budžet," upozorava on.
Petrović, koji kaže da su državna preduzeća veliki problem srpske privrede, dodaje da je reč o firmama koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ne plaćaju ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze , a da sve se to na kraju prelije u budžet.
Petrović veruje da je najveći problem ipak EPS, jer po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali mogao bi i pozitivno ukoliko bi dobro poslovao.
No i pored svega, Petrović smatra da Srbija danas ima dosta uređenije javne finansije, sa čime se slaže i Stamenković koji navodi da je budžet za ovu godinu "kreiran umereno i dobro".
Petrović očekuje i dalje značajno smanjenje budžetskog deficita, čime će se stvoriti uslovi da privreda više investira, da je stabilnija, i da kao rezultat tih investicija i izvoza, Srbija zabeleži privredni rast koji će da se prelije na potrošnju.
Petrović kaže da ne bi bilo dobro da se poveća potrošnja u državnom sektoru, ali da se može očekivati povećanje potrošnje u privatnom sektoru, rast zaposlenosti i plata, a da se u ovoj godini može očekivati tek blago poboljšanje standarda.