Odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastrofalan i u tu oblast država ne ulaže dovoljno novca, a potrebno je uložiti 8,5 do devet milijardi evra u narednih pet do deset godina kako bi se taj problem rešio, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
Srbija se nalazi u regionu koji je osetljiviji na klimatske promene i u kojem su one vidljivije, ocenjeno je na debati "Grupe nezavisnih medija", u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 - koji je naš put", a na temu "Zaštita životne sredine - zemljište, voda, vazduh".
Kada je reč o novcu, kako je naveo Vučković, stvari se mogu gledati iz optimištičkog ugla, jer su stvorene okolnosti da se iz budžeta više izdvaja za životnu sredinu.
"Kada kažem da mogu biti na raspolaganju, to znači da je potrebno da se na najvišem nivou donese odluka da je zaštita životne sredine prioritet", kazao je Vučković.
Najviše novca, kako dodaje, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 kilometara kanalizacione mreže.
Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.
Za sektor otpada - deponije, potrebno je oko milijardu i po evra, naveo je Vučković i dodao da trenutno Srbija gotovo da nema moderne deponije.
"Za sektor zaštite vazduha još 1,5 milijardi evra za pet do 10 godina. Sve ukupno je oko devet milijardi evra, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan", kazao je Vučković.
Vladimir Ðurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti.
Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji.
"Poslednjih pet godina je 15 odsto planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže", kazao je Ðurđević.
Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi.
Klimatološkinja Danijela Božanić istakla je da bi pitanje životne sredine u Srbiji trebalo da postane "pitanje svih pitanja" dodajući da zaštita životne sredine nije u suprotnosti sa ekonomskim rastom.
"Ne može da nam bude izgovor da nismo dovoljno bogati i da moramo ekonomski da se razvijamo, jedno drugo ne isključuje", kazala je Božanić.