Verovatno najvažnije pitanje koje se postavlja kada se govori o Marsu jeste – da li je na toj planeti nekada bilo života. Ako se utvrdi da jeste, postoji velika šansa da život postoji još negde u svemiru. Uz pomoć veoma sofisticiranih instrumenata, naučnici iz Sjedinjenih Država i Velike Britanije danonoćno traže dokaze.
Na fotografijama i video snimcima koje je poslao NASA-in rover Kjuriositi vidi se stenovita, beživotna scena.
Međutim pošto su pronađeni dokazi da je na površini Marsa pre mnogo godina postojala voda, naučnici traže hemijske elemente koji se povezuju sa postojanjem neke vrste života. Pronalazak makar i najjednostavnijih mikroba u tragovima, bio bi dovoljan da posluži kao dokaz da život nije jedinstven samo za našu planetu.
Na konferenciji u Kaliforniji krajem 2016. NASA-ini naučnici su objavili da su po prvi put pronašli tragove jednog interesantnog elementa na Marsu.
“Imamo instrument pod nazivom hemijska kamera, koji je detektovao bor. Bor je veoma interesantan jer po nekim scenarijima o poreklu života, bor je pomogao kao katalizator nekih reakcija za pravljenje materijala koji bi mogli da postanu deo molekula RNK”, ističe Džon Grocinger, glavni naučnik na projektu "Kjuriositi".
NASA kaže da će njihovo sledeće vozilo, koje će biti lansirano na Mars 2020. godine moći da šalje uzorke kamenja na Zemlju.
Čekajući na to, naučnici iz Velike Britanije u međuvremenu usavršavaju metod za pronalaženje tragova života i u najmanjim delovima čvrstih materijala.
Oni su uz pomoć sofisticiranog helijum-jonskog mikroskopa posmatrali kamenje od bazalta staro 200 miliona godina, koje su pronašli u dubinama Tihog okeana. U tim stenama su pronašli mikroskopske tunele, koje su napravili mikrobi.
“Uspeli smo da detaljno posmatramo hemiju ugljenika unutar tih malih struktura i da zaključimo da je to ostatak neke vrste života, verovatno gljivičnog”, ističe Piter Kamson sa univerziteta Njukastl.
Sledeća faza je ispitivanje uzoraka meteorita, koji su formirani od materijala sa Marsa nastalih tokom velikih sudara te planete sa asteroidima pre više miliona godina.
“Planiramo da proučavamo neke od tih stena koje su možda dostupne u NASA-i, a koje su iz vremena kada je Mars bio daleko topliji i sa više vode, i da vidimo kakve su strukture i hemijska obeležja u tim stenama”, navodi Grejem Pervis, geolog sa univerziteta Njukasl.
Ukoliko se u meteoritima sa Marsa nalaze slični tuneli kakvi su pronađeni u bazalnim stenama na Zemlji, to bi bio jak indikator da uzorci koji su vraćeni direktno sa Marsa možda nose tragove života, koji će najzad poslužiti kao dokaz da nismo sami u univerzumu.