Zbog "u celini nezadovoljavajuće" primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima, u Savetu Evrope protiv Srbije i još osam zemalja pokrenut je postupak. Od zemalja se očekivalo da primene preporuke tela Saveta Evrope pod nazivom Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO), čiji je godišnji izveštaj u četvrtak objavljen u Briselu i Strazburu, uz upozorenje da je došlo do "nazadovanja u borbi protiv korupcije".
Nove zakonodavne inicijative u nekim evropskim zemljama suprotne su reformama koje su prethodno pokrenute u cilju sprečavanja korupcije, a neke započete reforme bi mogle da dovedu do kršenja antikorupcijskih standarda Saveta Evrope, ocenjeno je u danas objavljenom godišnjem GRECO.
Osim Srbije, postupak je pokrenut i protiv sedam članica EU - Belgije, Mađarske, Irske, Luksemburga, Portugala, Rumunije i Španije, kao i protiv Tursku.
Istovremeno, traje postupak GRECO-a i protiv Belorusije i Švajcarske, za koje je ranije već data ocena usredsređena na zahteve da se slučajevi korupcije podvedu pod kriminal, kao i da mora postojati uvid u "političko finansiranje" i opšti zakonski okvir za sprečavanje korupcije.
Ovo telo Saveta Evrope ističe ključnu ulogu novinara u borbi protiv korupcije i odaje priznanje malteškoj novinarki Dafne Karuane Galiciji, čije ubistvo, kako je navedeno, "ponovo iznosi na videlo nužnost da se zaštite novinari koji istražuju korupciju i pred pravdu izvedu vinovnici zločina protiv njih", prenose mediji.
Podsetimo, Ministarstvo pravde Srbije nedavno se pohvalilo da su ispunjene sve preporule GRECO-a. (link)
"Korupcija - velika pretnja demokratiji"
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je korupcija na nacionalnom i medjunarodnom nivou predstavlja veliku pretnju demokratiji. "Od ključne je važnosti da nacionalne vlasti i medjunarodna tela zauzmu jasan stav protiv korupcije i da brzo primene antikorupcijske mere. Moramo da osiguramo punu primenu preporuka GRECO u zakonu i praksi", saopštio je Savet Evrope.
Predsednik GRECO Marin Mrčela izjavio je uoči objavljivanja izveštaja da je 2017. bilo brojnih navoda o korupciji u mnogim zemljama i institucijama, upozorivši da se napredak u borbi protiv korupcije ne može uzimati "zdravo za gotovo" jer uvek postoji opasnost od nazadovanja. "Politički lideri treba da pokažu snažno vodjstvo u borbi protiv korupcije. Poslanici sudije i tužioci treba da budu za primer, a gradjani treba da zahtevaju od svojih predstavnika ne samo da postupaju u skladu sa zakonom, nego i prema najvišim etičkim standardima" rekao je Mrčela.
Do kraja 2017. godine, nije ispunjena gotovo trećina (30 odsto) preporuka za borbu protiv korupcije medju poslanicima, delimično je primenjeno 44,4 odsto, a potpuno sprovedena svaka četvrta (25,4 odsto). Te preporuke se uglavnom odnose na prijavljivanje imovine, ograničavanje poslovnih aktivnosti van parlamenta, transparentost kontakata s lobistima i upravljanje sukobima interesa.
Kada su u pitanju sudije, zemlje u kojima je uradjena analiza u potpunosti su primenile 42,6 odsto preporuka GRECO, 36 odsto preporuka je delimično primenjeno, a svaka peta (21 odsto) nije sprovedena. Preporuke se odnose na procedure izbora, premeštaja ili unapredjenja, kao i na kodeks ponašanja sudija, koji tek treba da usvoji trećina zemalja.
Transparentnost Srbija: Zabrinjavajući izveštaj
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić ocenio je da bi pokretanje postupka u Savetu Evrope sve trebalo da zabrine jer to znači da Srbija u proteklih godinu i po nije ispunila nijednu preporuku koje dobila od organizacije GRECO.
"Treba da nas zabrine činjenica da je naša država dobila rok od godinu i po dana da primeni 13 preporuka GRECO, a da za to vreme nijedna nije bila ispunjena. Na neki način, ovakvo postupanje govori loše i o spremnosti da se ispune obaveze preuzete na polju evropskih integracija", rekao je Nenadić agenciji Beta, prenose mediji.
On je rekao da su u nekim ranijim prilikama Srbija i njena vlast pokazivali veće interesovanje da se ispune preporuke, na primer kada je bilo reči o trećem krugu eveluacije koji se odnosio na izmene krivičkog zakonika i finansiranja političkih stranaka.
"Mislim da je ovde naročito loše to što nije došlo do promene prakse u pogledu zakonodavnog postupka, već je čak došlo i do nekih pogoršanja. Pre svega kada je reč o završnoj fazi usvajanja zakona u skupštini kroz nedavno uvedenu praksu podnošenja amandmana radi izbegavanja rasprave o zakonskim predlozima", rekao je Nenadić.