Boing je u utorak isporučio svoj poslednji avion 747 Džambo džet, u prisustvu hiljada radnika koji su radili na sastavljanju tih letelica u proteklih 55 godina.
Od svog prvog leta 1969. godine, džinovski ali graciozni 747 je služio kao teretni avion, komercijalni avion sposoban da preveze skoro 500 putnika, transport za NASA-ine svemirske šatlove, kao i predsednički avion Er Fors 1. On je iz korena promenio način na koji se putuje, povezujući gradove širom sveta koji nikada ranije nisu imali direktne rute, te je pomogao da putnički letovi postani mnogo dostupniji.
Međutim, u proteklih 15 godina, Boing i njegov evropski rival Erbas predstavili su profitabilnije i energetski efikasnije avione sa širokim trupom, uz samo dva motora koje treba održavati, umesto četiri koliko je imao 747. Poslednji avion je 1574-ti po redu napravljen u Boingovoj fabrici u oblasti Pjudžet Saund u saveznoj državi Vašington.
Hiljade radnika pridružile su se u utorak Boingovim i drugim menadžerima ove industrije iz celog sveta — uključujući glumca i pilota Džona Travoltu, koji je pilotirao Džambo džetom. Oni su na ceremoniji u velikoj fabrici kompanije severno od Sijetla obeležili isporuku poslednjeg aviona kojeg je naručila kompanija za transport robe, Atlas Er.
"Ako volite ovaj posao, užasavali ste se ovog trenutka", rekao je dugogodišnji analitičar avijacije Ričard Abulafija. "Niko više ne želi avion sa četiri motora, ali to ne može da izbriše ogroman doprinos koji je taj avion imao u razvoju industrije ili njenom izuzetnom nasleđu."
Boing je počeo da gradi 747 nakon što je izgubio ugovor za ogroman vojni transporter C-5A. Ideja je bila da se za novi civilni avion iskoriste motori razvijeni za vojnu namenu - turboventilatori sa visokim kruženjem, koji troše manje goriva zbog strujanja vazduha oko jezgra motora, omogućavajući dalji domet leta.
Bilo je potrebno više od 50.000 radnika Boinga da za nepunih 16 meseci smontiraju prvi 747 – ogroman napor koji im je doneo nadimak "Neverovatni". Proizvodnja Džambo džeta zahtevala je izgradnju velike fabrike u Everetu, severno od Sijetla – najveće zgrade na svetu po volumenu. Fabrika nije ni bila izgrađena do kraja kada su prvi avioni završeni.
Među prisutnima je bio i Dezi Evans (92) koji se pridružio Boingu u fabrici u Rentonu, južno od Sijetla 1957. i proveo je 38 godina u kompaniji pre nego što se penzionisao. Jednog dana tokom 1967. godine, šef mu je rekao da će se sledećeg jutra pridružiti programu 747 u Everetu.
"Rekli su mi da ponesem gumene čizme, kacigu i toplu odeću, jer je to more blata", prisetio se Evans. "I tako je bilo, pripremali su se za izgradnju fabrike."
Bio je zadužen za nadgledanje kako će se instalirati unutrašnjost kabine za putnike, dok je kasnije nadgledao posade koje su radile na zavarivanju i farbanju aviona.
"Kada je izašao taj prvi 747, bilo je to neverovatno vreme", rekao je on stojeći pored poslednjeg aviona, parkiranog ispred fabrike. "Osećao si se oduševljeno - kao da praviš istoriju. Ti si deo nečeg velikog - i još uvek je veliko, čak i ako je ovo poslednji avion."
Trup aviona je dugačak 68,5 metara, a rep visok kao zgrada sa šest spratova. Dizajn aviona uključuje drugi sprat koji se proteže od pilotske kabine, unazad preko prve trećine aviona, dajući mu karakterističnu grbu, što je bila inspiracija za nadimak "Kit". Još romantičnije, 747 je postao poznat kao Kraljica neba.
Neke aviokompanije pretvorile su drugi sprat u koktel salon prve klase, dok su i donje palube ponekad imale salone ili čak bar sa klavirom. Jedan stari 747, prvobitno sagrađen za Singapur Erlajns 1976. godine, pretvoren je u hotel sa 33 sobe u blizini aerodroma u Štokholmu.
"To je bio prvi veliki prevoznik, prvi široki trup, tako da je postavljen novi standard za aviokompanije da odluče šta da urade sa njim i kako da ga popune", rekao je Giljem de Sijon, profesor istorije na koledžu Olbrajt u Pensilvaniji koji se specijalizovao za avijaciju i mobilnost. "Postao je osnova masovnog vazdušnog putovanja. Ne možeš ga ispuniti ljudima koji plaćaju punu cenu, pa moraš da spustiš cenu da bi se ljudi ukrcali. To je doprinelo onome što se desilo krajem sedamdesetih sa deregulacijom vazdušnog saobraćaja."
"Prvi 747 je ušao u službu 1970. godine na ruti kompanije Pan Am Njujork-London, a vreme za to je bilo užasno", rekao je Ričard Abulafija.
Avion se pojavio neposredno pre naftne krize 1973. godine, usred recesije zbog koje je broj radnih mesta Boinga opao sa 100.800 iz 1967. godine na 38.690 u aprilu 1971. Ti problemi su neslavno obeleženi bilbordom u blizini međunarodnog aerodroma Sijetl-Takoma na kojem je pisalo: "Hoće li poslednja osoba koja napusti Sijetl da ugasi svetla."
Modernizovani model – serija 747-400 – stigao je krajem osamdesetih godina i imao je mnogo bolji tajming, poklapajući se sa azijskim ekonomskim bumom početkom devedesetih, rekao je Abulafija. On je Džambo džetom aviokompanije Kataj Pacifik, od Los Anđelesa do Hong Konga, putovao kao dvadesetogodišnjak sa rancem na leđima 1991. godine.
"Čak su i ljudi poput mene mogli da idu u Aziju", istakao je on. "Ranije ste morali da se zaustavite zbog goriva na Aljasci ili Havajima i koštalo je mnogo više. Ovo je bio direktan put i razumna cena."
Delta je bila poslednja američka aviokompanija koja je koristila 747 za putničke letove, što je okončano 2017, iako su neke druge međunarodne aviokompanije nastavile da ga koriste, uključujući nemačku Lufthanzu.
Generalni direktor Lufthanze Karsten Spor prisetio se svog putovanja Džambo džetom kada je bio mladi student na razmeni i rekao da je, kada je shvatio da će putovati na zapadnu obalu SAD-a za događaj u utorak, postojao samo jedan način da to učini: vožnja prvom klasom u nosu Lufthanzinog 747, od Frankfurta do San Franciska. On je obećao prisutnima da će Lufthanza nastaviti da leti sa 747 još mnogo godina.
"Mi jednostavno obožavamo taj avion", naglasio je Spor.
Atlas Er je početkom prošle godine naručio četiri 747-8 teretnjaka, a poslednji, sa slikom Džoa Satera, inženjera koji je nadgledao originalni dizajnerski tim aviona 747, isporučen je u utorak. Direktor Atlasa, Džon Ditrih nazvao je 747 najvećim vazdušnim teretnjakom, delimično zahvaljujući jedinstvenom kapacitetu za utovar kroz kupolu nosa.
