Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp danas je izjavio da će pod izvesnim uslovima prihvatiti rezultate predsedničlkih izbora 8. novembra. Tramp je na skupu u Delaveru u Ohaju rekao svojim pristalicama da će prihvatiti "jasan ishod izbora, ali da rezerviše pravo da pravno ospori rezultate u slučaju da budu problematični".
Republikanski predsednički kandidat je to rekao pošto je tokom sinoćnje treće i poslednje debate sa demokratskom kandidatkinjom Hilari Klinton, u Las Vegasu u Nevadi, prvobitno odbio da obeća da će prihvatiti rezultate izbora. Dvoje kandidata za položaj u Beloj kući su se takodje sukobili oko Rusije, imigracije i imenovanja sudija Vrhovnog suda.
Republikanski kandidat Donald Tramp nastavio je svoju kampanju tvrdnjom da je izborni proces namešten protiv njega odbivši u finalnoj debati u sredu da kaže da će prihvatiti rezultate izbora koji se održavaju 8. novembra.
"Videću kad dođe vreme", rekao je Tramp.
Dodao je da veruje da su mediji "otrovali" mozgove glasača protiv njega i da njegovoj protivnici, Hilari Klinton iz Demokratske stranke, nikada nije trebalo da bude dozvoljeno da se kandiduje.
Ričard Herera, sa Škole političkih i globalnih studija Državnog univerziteta u Arizoni, kaže da je Trampova izjava "bez presedana" za kandidata jedne od glavnih partija i da bi mogla da bude presudna za glasače koji su još uvek neodlučni.
"To je dovođenje u pitanje legitimnosti našeg sopstvenog političkog sistema i ne verujem da će to proći kod ljudi", rekao je Herera za Glas Amerike (VOA). "Ono možda ne vole vladu previše i poverenje u vladu je malo u ovoj tačci, ali ne dovode zaista u pitanje da će biti bitno to što glasaju".
Aktuelni zakonodavci, uklljučujući i neke republikance, snažno kritikuju Trampove komentare.
Nakon debate, Klintonova je nazvala Trampovo odbijanje kao pokušaj da se "okrivi neko drugi za to kako on stoji u kampanji".
Jedan od najspornijih segmenata debater bio je "sparing" Trampa i Klintonove na temu ruskih špijunskih aktivnosti i optužbi da je to u cilju pomoći Trampovoj kampanji.
"Hakovali su američke vebsajtove, američke privatne naloge ljudi, institucija, dali su informacije Vikiliksu sa ciljem da ih stave na internet", rekla je Klintonova. "To je došlo sa najviših nivoa ruske vlade, direktno od (predsednika Vladimira) Putina lično, sa ciljem uticaja na naše izbore, kao što je to potvrdilo 17 naših obaveštajnih agencija".
Tramp je rekao da on ne poznaje Putina Trump said he does not know Putin and ponovivši svoje stajalište da bi bolji američko-ruski odnosi bili dobri. Dodao je Putin "nema poštovanja" za Klintonovu ili predsednika Baraka Obamu.
Herera kaže da je duga istorija američke zabrinutosti zbog Rusije i da ostaju neprijatna osećanja pri pomisli da se postane previše prijateljski raspoložen prema Rusima. On kaže da nije verovatno da će Tramp dobiti podršku za to što tvrdi da izvor hakovanja naloga na internetu ostaje nepoznat i kada sugeriše da su takvi sajber napadi na Klintonovu dobra stvar.
"Odnos glasača, kojih se to tiče, prema našim odnosima sa Rusijom, kao i prema ruskom uticaju, neće gravitirati ka tome kako to vidi Tramp", kaže Herera.
Širli Voršou, profesorka političkih nauka na Getisburškom koledžu, kaže da je Klintonova bila iznervirana zbog hakovanja imejlova Demokratskog nacionalnog komiteta i onih od njenog tima u kampanji i da bi republikanci, da su oni bili žrtve, "bili van sebe" zbog toga.
"Vlada Sjedinjenih Država rekla je vrlo jasno da su to uradile strane sile, tačnije Rusi, a gospodin Tramp to negira", rekla je ona za VOA.
Trump, Clinton Debate for Third Time
Voršou takođe kaže da nije bilo ničeg novog u političkom smislu u ovoj debati, što znači da debata nije promenila ničije mišljenje.
"To je retorika koje se oboje drže tokom kampanje i ponavljaju je iznova i iznova, i suštinski ono što su oboje dali je isti utvrđeni govor koji ponavljaju danima", rekla je ona. "Ako biste izmestili nekog od njih iz debate, mogli bi da isti govor održe negde drugde".
Tramp je poreski plan Klintonove nazvao "katastrofom" koja će potencijalno duplirati porez ljudima, dok je ona rekla da bi on povećao nacionalni dug zagovarajući najveće rezanje poreza koje je ikad viđeno. Govoreći o Vrhovnom sudu, Klintonova je rekla da bi podržala sudije koji podržavaju jednakost brakova i pravo žena na abortus, dok je Tramp rekao da želi sudije koji bi oborile pravo na abortus i zaštitili prava na držanje oružja.
Kandidati su se takođe sukobili oko učinka Hilari Klinton kao državne sekretarke, za šta ona kaže da predstavlja iskustvo potrebno za poziciju predsednika, dok ju je on kritikovao kao nekoga ko je doprineo neuspešnoj politici koja je dovela do stvaranja militantne grupe Islamska Država.
"U danu kada sam ja bila u sobi za praćenje vanrednih situacija, posmatrajući privođenje Osame bin Ladena pravdi, on je bio domaćin (TV šoua) 'Selebriti Aprentis'", rekla je Klintonova.
"Ja kažem da je jedina stvar koju imate više od mene iskustvo, ali to je loše iskustvo, jer je rezultiralo lošim", rekao je Tramp.
"Ta centralna tvrdna da ISIS ne bi postojao da nije bilo vakuuma koji je napravljen je tema koju on neprestano gura, i to je povezano sa ostalim njegovim temama koje su 'zašto nešto niste uradili povodom toga ranije'", kaže Herera.
"On to bira, a svakako može biti vrlo efikasno birati teme do kojih ljudi drže, a svakako ljudi misle da je važno šta se događa na Bliskom istoku i koja je naša uloga tamo i oni to vide kao neuspeh Sjedinjenih Država po cenu rasta uticaja Rusije, posebno u Siriji".
Celu debatu možete pogledati ovde:
