Austrija je saopštila u sredu da, sledeći primer Sjedinjenih Država i Mađarske, neće potpisati globalni sporazum o migraciji, čiji cilj je da se umanje faktori zbog kojih migranti napuštaje svoje zemlje, dok se istovremeno poboljšava bezbednost i integracija onih koji su primorani da odu.
Članice Ujedinjenih nacija bi trebalo početkom decembra, u Maroku, da potpišu neobavezujući Globalni sporazum za bezbednu, urednu i redovnu migraciju, koji je postignut posle dvogodišnjih pregovora koje su predvodile Ujedinjene nacije.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da njegova vlada strahuje da bi sporazum moga da ugrozi suverenitet njegove zemlje i da bi izbrisao razlike između legalne i ilegalne migracije.
Vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe rekao je da migracija nije i ne bi trebalo da bude ljudsko pravo.
Mađarska je odluku, saopštenu u julu, da ne potpiše dogovor takođe opravdala zabrinutošću za nacionalne interese. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto rekao je da bi sporazum promovisao migraciju kao "dobru i neizbežnu" i "inspirisao" milione migranata.
Sjedinjene Države prve su odlučile da se povuku iz pregovora, a u decembru prošle godine saopštile su da predloženi dogovor nije "usklađen sa američkom imigracionom i izbegličkom politikom".
Tadašnji državni sekretar Reks Tilerson rekao je da Sjedinjene Države podržavaju međunarodnu saradnju o migraciji, ali da je odgovornost pojedinačnih država da osiguraju da je migracija bezbedna, uredna i redovna.
Globalni sporazum o migraciji ima 23 cilja, među kojima su poboljšani pristup osnovnim uslugama, jačanje borbe protiv krijumčarenja i trafikinga, eliminisanje diskriminacije, obezbeđenje uslova za pristojan rad, kao i za bezbedan i dostojanstven povratak onih koji su primorani da se vrate u svoje rodne države.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, u svetu ima oko 258 miliona migranata ili nešto više od tri odsto svetske populacije. Svetska organizacija smatra migrantima sve one koji napuštaju svoju zemlju, bez obzira na razlog. Očekuje i da će broj migranata da raste, zbog trgovine, sve veće nejednakosti, rasta svetske populacije i klimatskih promena.