Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije podržao je odluku Vlade Srbije o otkazivanju šetnje tokom manifestacije Evroprajd u Beogradu.
U objavi na društvenim mrežama Instagram patrijarh Porfirije napisao je da je to, kako se izrazio, veštački nametnuta tema i potpuno suprotna sistemu vrednosti srpskog naroda.
“Isto tako i naše braće i sestara drugih vera i nacija sa kojima živimo. O tome su mi neposredno posvedočili predstavnici tradicionalnih Crkava i verskih zajednica. Stoga otkazivanje ove manifestacije smatram ispravnim", objavio je on.
Takođe, patrijarh SPC je u objavi potencirao da prema crkvenom učenju brak mogu sklopiti isključivo muškarac i žena – odnosno da je, kako je ukazao, brak zajednica ljubavi ta dva pola sa njihovom decom.
"U potpunosti razumemo suštinski opravdanu veliku zabrinutost našeg naroda koji je u grubom promovisanju i nametanju politika i ideologija koje imaju za cilj da poruše stubove na kojima se vekovima gradi naš identitet, da sve postane krhko, relativno i fluidno, osetio dubinsko i sistematsko ugrožavanje svih temeljnih vrednosti kojima je vekovima odan, a posebno svetinje braka i porodice", naveo je između ostalog patrijarh Porfirije.
Beograd prajd tim: Želimo slobodu i život dostojan čoveka i građanina
Beograd prajd tim, jedan od organizatora manifestacije Evroprajd, oglasio se povodom objave patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija u kojoj je podržao najavu Vlade Srbije o otkazivanju panevropske Parade ponosa u Beogradu.
“Nikome ništa ne namećemo, već samo želimo, kako kaže i sam patrijarh Porfirije, bogomdarovanu slobodu da živimo život dostojan čoveka i građanina”, navedeno je u saopšenju Beograd prajd tima.
Ukazano je da su njegovom izjavom produbljene podele, kontroverze i sukobi.
“Da, slažemo se da nasilje nije put. Naši životi su realni i istiniti. Mi samo o njima pričamo. Za nas nema ničeg veštačkog u tome, niti mi grubo promovišemo ono za šta se borimo. Kako grubo, ako želimo da na sat vremena prošetamo”, navedeno je u tekstu.
Ukazali su i da proglašavanje ljudi drugačije orijentacije zlim doprinosi, kako su ukazali, javnom žigosanju.
“Koje može da rezultira nasiljem i progonom, što se pre svega protivi načelima Srpske pravoslavne crkve. Naša želja je da živimo u ljubavi i toleranciji sa svakim čovekom i ta težnja, koja ujedno predstavlja i jednu od temeljnih hrišćanskih vrednosti, jedan je od glavnih povoda za organizaciju Evroprajda”, navedeno je između ostalog u saopštenju.
Odluku vlasti Srbije da, kako je navedeno, odlože ili otkažu Evroprajd, obelodanio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – i to u danu kada je saopštio odluku da će nova mandatarka Vlade Srbije biti Ana Brnabić, deklarisana pripadnica LGBT populacije.
Obrazloženje koje je predsednik Srbije ponudio javnosti je kompleksna politička situacija povezana sa Kosovom – uz tvrdnje da za održavanje panevropske LGBTQI+ manifestacije ne postoje bezbednosni uslovi.
Organizatori manifestacije, kao i pripadnici manjiske seksualne populacije u Srbiji, najavu vlasti tumače kao zabranu. Ipak, kako organizatori navode – za sada nikakav zvaničan dokument o odlaganju/otkazivanju/zabrani šetnje tokom Evroprajda ne postoji.
Aktuelne su, međutim, najave brojnih međunarodnih zvaničnika poput Vladimira Bilčika – izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, da će prisustvovati šetnji planiranoj 17. septembra.
U nedavnom komentaru za Glas Amerike, Majkl Smelcer – viši istraživač i analitičar američke nevladine organizacije Fridom haus, poručio je da najava presednika Srbije o neoržavanju Evroprajda predstavlja, kako se izrazio, značajno kršenje prava srpske i evropske LGBT zajednice.
„Umesto pristanka na zahteve grupa - protivnika ljudskih prava, koje prete ometanjem događaja, potrebno je da vlasti Srbije obezbede prava manjinskih grupa da se mirno okupljaju bez straha od odmazde ili nasilja – što je zagarantovano državnim Ustavom“, podvlači Smelcer – aludirajući na održane skupove protivnika tog događaja koji pripadaju tradicionalnoj, konzervativnoj i ultradesničarskoj struji.
„Pravo na izražavanja sopstvenog mišljenja kroz kolektivnu akciju, poput mirnog protesta, jedan je od kamena temeljaca liberalne demokratije. Odobriti marš jednoj grupi - koja negira prava drugoj - krši osnovna načela liberalne demokratije i sugeriše implicitno vladino pružanje prednosti jednoj grupi nad drugom“, upozorava predstavnik nevladine vašingtonske organizacije Fridom haus.
U vezi sa mogućim otkazivanjem ili zabranom Evroprajda do sada su se oglašavali brojni međunarodni faktori. U Americi, oglasio se državni sekretar Entoni Blinken, a reagovala je i Evropska unija – založivši se da se Prajd održi i uvaže prava manjinskih populacija u Srbiji.
Inače, Srbija je država u kojoj nisu regulisana osnovna prava LGBT populacije.
Uprkos tome, premijerka Brnabić živi u zajednici sa svojom partnerkom i detetom - u državi u kojoj LGBT osobe sebe smatraju obespravljenim u odnosu na većinsku heteroseksualnu populaciju.
"Zabrana kao sramna predaja"
Njujorška nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjumans rajt voč (HRW) saopštila je da pretnje nasiljem nad učesnicima Evroprajda ne opravdavaju otkazivanje okupljanja i zatražila da Vlada Srbije odmah ukine zabranu tog događaja.
„Odluka Vlade Srbije da otkaže Evroprajd je sramna predaja. Ulični protesti ekstremno desničarskih grupa i verskih subjekata već su održani. Sada Srbija ima obavezu da osigura i bezbednost i dostojanstvo učesnika Evroprajda. Pretnje dostojanstvu i pravima LGBT osoba vlasti treba da tretiraju ozbiljno. Otkazivanje regionalnog događaja je pogrešan potez", poručio je Grejem Rid direktor programa za prava LGBT osoba u toj organizaciji.
Evroprajd je panevropski međunarodni događaj kome je svake godine domaćin po jedan evropski grad. Odluka o domaćinstvu Beograda doneta je 2019. godine. Planirano je da čitava manifestacija u prestonici Srbije traje sedam dana. U tom periodu najavljena su brojna kulturno-umetnička dešavanja, debate, kao i šetnja.
Očekuje se da će u Beogradu boraviti nekoliko desetina hiljada ljudi – posetilaca iz zemlje i inostranstva.
Titula domaćina Evroprajda dodeljuje se još od 1992. godine. Beograd je odabran kao domaćin, uprkos tome što ne predstavlja deo Evropskog ekonomskog prostora.
