Ovih dana u letovalištu i ribarskom raju Činkatik, na atlantskoj obali države Virdžinije, oko 400 kilometara udaljenom od Vašingtona, odvija se osamdeset i šesta godišnja aukcija ponija, kojoj svake godine prisustvuju desetine hiljada posetilaca. Neki od njih i kupe nekog ponija, koji inače potiču iz Španije.
Direktor Vatrogasne službe Činkatika, Rou Teri, već je 34 godine vatrogasac i dobro je upoznat sa poreklom ponija koji su brodovima dovoženi iz Evrope:
“Prema legendi, u 16. veku do ove obale doplovljavale su galije iz Španije. Nekoliko galija je udarilo u obalu i potonulo kraj obala Virdžinije i obe Karoline, pa su poniji doplivali do obale. U to vreme, u području Činkatika živeli su Indijanci koji su hvatali ponije i, verovatno, prodavali, ili bolje rečeno razmenjivali. Kada su Indijanci otišli, preostali divlji poniji su lutali ostrvom i niko ih nije uznemiravao. A onda je 1925. godine požar uništio ostrvo Činkatik. Stanovnici su prikupili novac za izgradnju vatrogasne stanice ali nije bilo para i za vatrogasna kola. Neko je došao na ideju da se proda nekoliko ponija. Od tada se održavaju aukcije ponija, a od tog novca se izdržava Vatrogasna stanica. Na ostrvu ostaje 150 ponija, a sve ostalo, uglavnom ždrebad i ždrebice, se prodaju. “
Aleks Staker je četiri godine vatrogasac u Činkatiku, i objašnjava kako se odvija aukcija ponija:
“Pozovemo lokalnog stručnjaka za aukciju na kojoj se prodaju mladi poniji. Devojčice i dečaci izuzetno uživaju. Ko želi da kupi ponija mora da ispuni formular. To je složen proces. Ukoliko neko dete želi da kupi ponija, a nema para, Vatrogasna služba novčano priskače u pomoć.“
Bili Bibi je poslednji potomak porodice koja se naselila u Činkatiku pre više od dve stotine godina. Tada je porodica posedovala četrdesetak hektara zemlje i više od stotinu ponija.
"Otac i deda su mi pričali da su u vreme mog pradede stanovnici hvatali ponije bez ograničenja. Udarili bi im žig, i postali njihovi vlasnici. Ovo je Misti. Na leđima ima iscrtanu mapu Amerike, okrenutu naopačke. Ovo treba da predstavlja Floridu, a uz malo mašte ovo je kao Meksički zaliv samo naopačke.“
Bili Bibi nastavlja da turisti iz cele Amerike dolaze da vide ponije. Tako je 1946. godine u Činkatik došla književnica, Margaret Henri, koja je obožavala konje, i već pisala o njima. Došla je da bi napisala priču o plivanju i aukciji ponija. Upoznala je porodicu Bibi, i od dede Bibija kupila Misti. Obećala je da će je vratiti da bi služila za rasplod. Na osnovu nekih stvarnih ličnosti i događaja Margaret Henri je napisala niz popularnih dečijih romana o Misti i njenim potomcima.