Devojčice u Srbiji često prolaze kroz različite vrste diskriminacije ili rodnog nasilja, a najdrastičniji problem problem su rani brakovi, ocenjuju u nevladinoj organizaciji „Atina“.
Socijalna radnica u toj organizaciji Andrijana Radoičić Nedeljković kaže za Glas Amerike da se devojčice sa neravnopravnošću suočavaju maltene od začeća.
"U to smo imali prilike da se uverimo u praksi, pre par godina smo imali situaciju koja je eskalirala u vezi sa abortusima ženske dece. Međutim, i kasnije kada devojčica odrasta, taj njen neravnopravan položaj se sve više oslikava i to na način da je ona vrlo podložnija i rizicima i nasilju".
Kao i u svetu, najdrastičniji problem i u Srbiji su rani brakovi kojima, kažu u „Atini“, nisu izložene samo romske devojčice, već sve one iz siromašnih sredina.
U 2018. ih je udato oko 1000, a najmlađa koju je "Atina" registorvala je imala 11 godina.
"Profesionalci i javno mnjenje će vrlo lako opravdati tu pojavu tim nekim kulturološkim oblicima ili nekim tradicionalnim, običajnim pravom. Međutim, ne postoji ništa kulturno u tome niti bilo šta uobičajeno u tome. To je jedna nasilna praksa i do nje zapravo dolazi isključivo dolazi zbog posmatranja devojčice kao bića koje je manje vredno za porodicu".
"Nulta tolerancija prema nasilju"
Nisu samo devojčice iz siromašnih sredina diskriminsane. Istraživanje Incest trauma centra pokazalo je da je svaka treća devojčica žrtva rodnog nasilja, a podaci Centra za studije roda i politike ukazuju da je 76 odsto devojčica diskriminisano samo zato što su devojčice.
"To znači da je bila izložena uvredama na osnovu fizičkog izgleda, seksualizaciji, objektivizaciji i različitim vrstama nasilja koje joj se dešava tokom odrastanja. Kada govorimo o 21. veku, ne možemo da ne spomenenmo i digitalno nasilje, devojčice su i tu više izložene nasilju na internetu od dečaka".
U „Atini“ napominju da se nasilje nad devojčicama u sistemu ne prepoznaje kao zaseban probmem. Ipak, kažu da glavni deo rešenja i nije u osnivanju novih institucija, već u dubokoj reformi društva.
"To znači rad sa roditeljima, rad sa decom, mladima, nulta tolerancija na bilo koju vrstu nasilja nad devojčicama, bez obzira odakle one dolaze...Jer, ako u jednom trenutku krenemo da podrazumevamo da je normalno da se neka devojčica uda, a neka ne, da je normalno da neka devojčica ima nasilan seksualni odnos, a neka ne – mi u tom trenutku odobravamo nasilje", zaključuje Andrijana Radoičić Nedeljković.
Uz to mora da se vodi i borba protiv stereotipa tradicionalne, patrijarhalne uloge žene koji deluje da je i dalje jak - čak i među devojčicama.
Istraživanje „Atine“ pokazalo je da 81 odsto devojčica u Srbiji smatra da majka treba da žrtvuje sve za svoju decu, a 92 odsto misli da su žene lošiji vozači od muškaraca.