Vođa poljska opozicije Donald Tusk rekao je da su tri opozicione partije osvojile dovoljno glasova na parlamentarnim izborima da zajedno mogu da formiraju novu vladu. Vladajuća stranka Pravo i pravda, konzervativno-nacionalističke orjentacije, pojedinačno je osvojila najviše mandata, ali je zabeležila pad u odnosu na pre četiri godine.
Izlazna ankete pokazuju da će Pravo i pravda u Sejmu, donjem domu parlamenta, imati 200 od 460 mandata, dok su tri opozicione stranke o kojima je Tusk govorio, osvojile oko 248 mesta. Ekstremno-desničarska stranka Konfederacija dobila je 12 mandata.
“Ja sam najsrećniji čovek na svetu. Demokratija je pobedila, Poljska je pobedila”, kazao je Tusk.
Jaroslav Kačinski, vođa vladajuće stranke, priznao je da je ishod izbora neizvestan. On je kazao novinarima u izbornom štabu da je 37 odsto osvojenih glasova veliki uspeh, iako je naveo da možda neće ostati na vlasti.
“Pitanje pred nama je da li će ovaj uspeh moći da se pretvori u još jedan mandat naše vlade, a mi to još ne znamo. Ali moramo imati nadu i to moramo znati bez obzira da li smo u vlasti ili u opoziciji, sprovešćemo ovaj projekat na različite načine“, rekao je Kačinjski.
Mogućnost greške u izlaznim anketama je dva posto.
Tri opozicione stranke, Tuskova Građanska koalicija, Treći put i Nova levica, izašle su tri različite izborne liste, ali su obećale da će tražiti način da svrgnu sa vlasti Zakon i pravdu i poprave odnose sa Evropskom unijom. Glasovi se još prebrojavaju, a državna izborna komisija saopštila je da očekuje da će konačne rezultate imati do utorka ujutro.
Mnogi Poljaci smatraju da su to najvažniji izbori od 1989, kada je rođena nova demokratija nakon decenija komunizma. U pitanju su zdravlje ustavnog poretka nacije, njen pravni stav o pravima LGBTQ+ zajednice i abortusu, kao i strani savezi zemlje koja je bila ključni saveznik Ukrajine nakon što je Rusija pokrenula invaziju.
Pravo i pravda je narušila ravnotežu vlasti kako bi stekli veću kontrolu nad državnim institucijama, uključujući sudove, javne medije i sam izborni proces.
Podrška stranci se smanjila od poslednjih izbora 2019. zbog visoke inflacije, optužbi za korupciju i svađa sa evropskim saveznicima. Pravo i pravda osvojili su skoro 44 odsto glasova u 2019. godini, ali je poslednjih nedelja bilo više od 30 odsto glasova.
Drugi vide ekonomske pretnje u načinu na koji stranka vlada i veruju da je visoka socijalna potrošnja pomogla da se podstakne inflacija. Takođe postoji visok nivo državnog vlasništva u poljskoj ekonomiji, a vladajuća stranka je izgradila sistem pokroviteljstva, dajući hiljade poslova i ugovora članovima i sigurnim glasačima.
EU, čije finansiranje je pokrenulo veći deo ekonomske transformacije, uskraćuje milijarde evra u finansiranju Poljske zbog onoga što smatra demokratskom erozijom. U pitanju je i sudbina odnosa Poljske sa Ukrajinom. Partija Konfederacije je vodila kampanju na antiukrajinskoj poruci, optužujući tu zemlju za nezahvalnost Poljskoj za njenu pomoć u ratu u Rusiji.
Poljska je bila nepokolebljivi saveznik Ukrajine i tranzitno čvor za zapadnog oružje, a odnosi su zahladneli zbog ukrajinskog žita koje je ušlo na poljsko tržište. Oko 29 miliona Poljaka od 18 godina imalo je pravo glasa. Oni su birali 460 članova Donjeg doma, odnosno Sejma, i 100 za Senat na četvorogodišnji mandat.
Istovremeno se održao i referendum o migracijama, starosnoj dobi za penzionisanje i drugim pitanjima. Opozicione grupe se protive referendumu, optužujući vladu da pokušava da iskoristi emocije. Neki su pozivali birače da bojkotuju referendum. Širom Poljske je otvoreno više od 31.000 biračkih mesta, dok je u inostranstvu bilo više od 400. Oko 600.000 Poljaka se prijavilo za glasanje u inostranstvu.
Ministarstvo spoljnih poslova otpustilo je u petak svog portparola nakon što je rekao da se svi glasovi u inostranstvu ne mogu prebrojati pre roka za njihovo podnošenje, što bi dovelo do poništavanja. Ministarstvo je saopštilo da je smenjen zbog širenja "lažnih informacija". Cenzus za ulazak u parlament za pojedinačne stranke je pet odsto, a za koalicije osam odsto.
