Prekomerna upotreba sile od strane policije prema demonstrantima tokom julskih protesta u Beogradu pominje se i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Međutim, za žrtve te policijske brutalnosti u praksi se gotovo ništa nije promenilo, što njihovi pravni zastupnici ocenjuju kao zabrinjavajuće. Sa druge strane, postupci u slučajevima napada na policajce se brže razvijaju.
Evropska komisija u novom izveštaju, u kontekstu protesta, u kratkom pasusu podvlači da uprkos zaštiti života i održavanju javnog reda, upotreba sile mora biti srazmerna i proporcionalna. Predstavnici nevladinih organizacija Inicijative A11 i Beogradskog centra za ljudska prava za Glas Amerike ocenjuju da je značajno što je Evropska komisija ovo pitanje pomenula u izveštaju, ali i podsećaju da je prošlo tri meseca otkako su podneli desetine krivičnih prijava u ime oštećenih građana i da i dalje nemaju zvanične informacije da su postupci protiv policajaca pokrenuti.
"Naši klijenti nisu doblil još nikakav poziv kao oštećeni, što je nekakav prvi korak. Kada podnesete krivičnu prijavu da se nekom nešto loše desilo, prvi korak u krivičnom postupku je da ta osoba bude saslušana. To se nije desilo", kaže Nikola Kovačević iz Inicijative A11.
"Niko od ljudi koje zastupamo nije dobio poziv da se pred tužilaštvom pojavi u svojstvu oštećenog i da ispriča šta se desilo, niti su izvođeni drugi dokazi. I to je zabrinjavajuće, prošlo je već tri meseca i postavlja se pitanje delotvornosti istrage ako do nje dođe", napominje Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Glasu Amerike je u pisanom odgovoru potvrđeno da su, povodom krivičnih prijava protiv NN policijskih službenika, u toku predistražni postupci i da se utvrđuje da li postoje elementi krivičnog dela.
Sa druge strane, istom tužilaštvu MUP je podneo 29 krivičnih prijava zbog napada na policajce i u tim slučajevima su saslušani okrivljeni građani. I primer iz Inicijative A11 ukazuje na to da su postupci sa ove strane mnogo brži.
"Jedan dečak kojeg zastupa Inicijativa A11 je dobio poziv za Prekršajni sud prilično efikasno, gde mu se na teret stavlja da je bacio kamen na policiju", kaže Nikola Kovačević.
U slučaju julskih protesta je, kaže Kovačević, specifično to što je iza postupanja policije stao ceo sistem i što zvaničnici, od ministra unutrašnjih poslova do predsednika republike, relativizuju ono što se desilo oštećenim građanima. Među poslednjima je, smatra, i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac koja je u nedavnom intervjuu Blicu rekla da je „svima jasno da je sila bila upotrebljena od strane demonstranata protiv državnih institucija i policije“, a da se sila od strane policije istražuje.
"Nalazimo se danas u situaciji da u Srbiji postoji sistemska nekažnjivost, da to konstatuju svi živi i da niko za to ne snosi nikakvu odgovornost", zaključuje Kovačević.
"Država nema baš dobar bilans stanja u kažnjavanju policijskih službenika, komunalnih policajaca i zatvorskih čuvara koji su primenjivali silu prema građanima...Ja cenim to u kontekstu ranijih godina, država nije spremna da kazni policijske službenike koji nezakonito tuku ljude", kaže Luka Mihajlović.
Šta preostaje žrtvama? U ove dve organizacije kažu da će sačekati još neko vreme, a onda se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava ili Ustavnom sudu. Kako je potvrđeno Glasu Amerike, čekaju se i nalazi Zaštitnika građana koji, po sopstvenoj inicijativi i pritužbama građana, i dalje sprovodi 23 postupka kontrole zakonitosti rada MUP-a.
