Procenjuje se da u svetu ima oko 22 hiljade belih medveda
Ugroženi polarni medvedi na Aljaski
Beli medvedi su u nevolji. Stručnjaci tvrde da bi – ako se ništa ne promeni – do kraja ovog stoleća mogli da izumru. Stručnjaci ističu smanjenje životne sredine, topljenje arktičkog leda, a tu je i taloženje otrovnih materija u hrani koju jedu. Beli medvedi su se sada našli u središtu rasprave koju vode borci za zaštitu životne sredine. Američka vlada, koja planira nova istraživanja izvorišta gasa i nafte bliža medvedima, istovremeno se sprema za sprovođenje propisa o ispuštanju štetnih gasova i većoj zaštiti prirode.
Naučnici sve više brinu da će polarni medvedi da nestanu. Robert Irvin je potpredsednik „Branitelja prirode“, organizacije za zaštitu životne sredine.
„Prognoze su da će polarni medvedi na Aljaski nestati za manje od 50 godina, ako nastavimo putem kojim smo krenuli u pogledu ispuštanja štetnih gasova i to je vrlo otrežnjujuće.“
Irvin je imao u vidu najnoviju studiju o polarnim medvedima koju je izdao američki Geološki zavod. U njoj se navodi da polarni medvedi mogu da se očuvaju, ako se smanji emisija štetnih gasova. Procenjuje se da u svetu ima 22 hlijade belih medveda. Oni mogu da preplivaju velike razdaljine i kratkotrajno žive na kopnu. Ali njihova prirodna sredina – arktički led – ubrzano se topi.
„Oni love svoju hranu po zaleđenom Arktiku. Odgajaju svoje mladunce u zaleđenom Arktičkom okeanu.“
Druge studije pokazuju da beli medvedi imaju alarmantnu količinu otrovnih materija u telu. To su hemikalije koje se najčešće koriste u poljoprivredi. One onda otiču u reke i potom okeane, gde stižu u struje koje ih donose u arktički eko-sistem. Dag Inkli je viši naučni saradnik u Nacionalnoj prirodnjačkoj federaciji.
„Nažalost, nivo otrovnih materija pronađenih u ćelijama polarnih medveda je prilično visok. Mi smo izvestili o najmanje sedam belih medveda u regionu Norveške, koji su imali i muške i ženske polne organe, što može da bude posledica zagađenja.“
Prirodna sredina medveda-Arktik-ubrzano se topi
Američka vlada je proteklih nedelja preduzela nekoliko mera koje se tiču polarnih medveda. Agencija za zaštitu životne sredine je objavila da će regulisati ispuštanje štetnih gasova da bi se suzbilo globalno zagrevanje. Potom je Sekretarijat za prirodne resurse proglasio pola miliona kvadratnih kilometara Arktičkog okeana i priobalnog područja ugroženim habitatom. Treće, administracija je odlučila da ne menja oznaku za polarne medvede koja ukazuje da su „ugroženi“, u onu koja se koristi za vrstu koja je „u opasnosti“.
Borci za zaštitu životne sredine kažu da je to učinjeno pod pritiskom lobista. Promena bi omogućila veću zaštitu belih medveda i njihove životne sredine. Rezultat je to što će naftna i gasna industrija do sredine 2011, moći da počne da istražuje nova područja u Arktičkom okeanu. Ričard Rejndžer je viši savetnik u Američkom institutu za naftu, koji predstavlja američku naftnu i gasnu industriju.
„Mnogi ljudi, ne samo u našoj industriji, nego i u vladi, naročito u američkom Geološkom zavodu, veruju da postoje veliki izgledi da se u regionu američkog arktičkog basena, što znači ispod morskog dna, pronađu znatne količine nafte i prirodnog gasa.“
Borci za zaštitu životne sredine kažu da bi naftna mrlja na Arktiku, poput one prošlogodišnje u Meksičkom zalivu, značila katastrofu ne samo za bele medvede nego i za kitove, foke i ostale životinjske vrste. Oni kažu da taj region, koji je šest meseci godišnje zamrznut i u mraku, ne raspolaže sredstvima za odbranu od takvih katastrofa.
Ali Rejndžer ističe da naftna i gasna industrija deluju na Arktiku više od 40 godina. On dodaje da je ta industrija učestvovala u studijama o zaštiti polarnih medveda.
„Bušili smo bezbedno u toj sredini tokom mnogo godina i verujem da to možemo da radimo na zadovoljstvo vlade, na zadovoljstvo javnosti i u cilju zaštite tamošnje životne sredine.“
Međutim, borci za zaštitu životne sredine kažu da jedno od poslednjih veličanstvenih područja naše planete, ne bi trebalo da se dovodi u opasnost.
„Kada su polarni medvedi zdravi, vidimo da je i sredina zdrava. Prema tome, štiteći polarne medvede mi u stvari štitimo sebe.“
Ako se polarni medvedi ne očuvaju, borci za zaštitu životne sredine tvrde da će i druge vrste polako zadesiti ista sudbina.
Broj: 392273
Naslov: Polar Bears in Crisis
Autor: Zulima Palacio
HEADLINE: Borci za zaštitu životne sredine opominju da su polarni medvedi na Aljaski u opasnosti
INTRO: Beli medvedi su u nevolji. Stručnjaci tvrde da bi – ako se ništa ne promeni – do kraja ovog stoleća mogli da izumru. Stručnjaci ističu smanjenje životne sredine, topljenje arktičkog leda, a tu je i taloženje otrovnih materija u hrani koju jedu. Beli medvedi su se sada našli u središtu rasprave koju vode borci za zaštitu životne sredine. Američka vlada, koja planira nova istraživanja izvorišta gasa i nafte bliža medvedima, istovremeno se sprema za sprovođenje propisa o ispuštanju štetnih gasova i većoj zaštiti prirode.***
TEXT: Naučnici sve više brinu da će polarni medvedi da nestanu. Robert Irvin je potpredsednik „Branitelja prirode“, organizacije za zaštitu životne sredine.
Robert Irvin, „BRANITELJI PRIRODE“
„Prognoze su da će polarni medvedi na Aljaski nestati za manje od 50 godina, ako nastavimo putem kojim smo krenuli u pogledu ispuštanja štetnih gasova i to je vrlo otrežnjujuće.“
Irvin je imao u vidu najnoviju studiju o polarnim medvedima koju je izdao američki Geološki zavod. U njoj se navodi da polarni medvedi mogu da se očuvaju, ako se smanji emisija štetnih gasova. Procenjuje se da u svetu ima 22 hlijade belih medveda. Oni mogu da preplivaju velike razdaljine i kratkotrajno žive na kopnu. Ali njihova prirodna sredina – arktički led – ubrzano se topi.
Robert Irvin, „BRANITELJI PRIRODE“
„Oni love svoju hranu po zaleđenom Arktiku. Odgajaju svoje mladunce u zaleđenom Arktičkom okeanu.“
Druge studije pokazuju da beli medvedi imaju alarmantnu količinu otrovnih materija u telu. To su hemikalije koje se najčešće koriste u poljoprivredi. One onda otiču u reke i potom okeane, gde stižu u struje koje ih donose u arktički eko-sistem.
Dag Inkli je viši naučni saradnik u Nacionalnoj prirodnjačkoj federaciji.
Dag Inkli, NACIONALNA PRIRODNJAČKA FEDERACIJA
„Nažalost, nivo otrovnih materija pronađenih u ćelijama polarnih medveda je prilično visok. Mi smo izvestili o najmanje sedam belih medveda u regionu Norveške, koji su imali i muške i ženske polne organe, što može da bude posledica zagađenja.“
Američka vlada je proteklih nedelja preduzela nekoliko mera koje se tiču polarnih medveda. Agencija za zaštitu životne sredine je objavila da će regulisati ispuštanje štetnih gasova da bi se suzbilo globalno zagrevanje. Potom je Sekretarijat za prirodne resurse proglasio pola miliona kvadratnih kilometara Arktičkog okeana i priobalnog područja ugroženim habitatom. Treće, administracija je odlučila da ne menja oznaku za polarne medvede koja ukazuje da su „ugroženi“, u onu koja se koristi za vrstu koja je „u opasnosti“. Borci za zaštitu životne sredine kažu da je to učinjeno pod pritiskom lobista. Promena bi omogućila veću zaštitu belih medveda i njihove životne sredine. Rezultat je to što će naftna i gasna industrija do sredine 2011, moći da počne da istražuje nova područja u Arktičkom okeanu. Ričard Rejndžer je viši savetnik u Američkom institutu za naftu, koji predstavlja američku naftnu i gasnu industriju.
Ričard Rejndžer, AMERIČKI INSTITUT ZA NAFTU
„Mnogi ljudi, ne samo u našoj industriji, nego i u vladi, naročito u američkom Geološkom zavodu, veruju da postoje veliki izgledi da se u regionu američkog arktičkog basena, što znači ispod morskog dna, pronađu znatne količine nafte i prirodnog gasa.“
Borci za zaštitu životne sredine kažu da bi naftna mrlja na Arktiku, poput one prošlogodišnje u Meksičkom zalivu, značila katastrofu ne samo za bele medvede nego i za kitove, foke i ostale životinjske vrste. Oni kažu da taj region, koji je šest meseci godišnje zamrznut i u mraku, ne raspolaže sredstvima za odbranu od takvih katastrofa.
Ali Rejndžer ističe da naftna i gasna industrija deluju na Arktiku više od 40 godina. On dodaje da je ta industrija učestvovala u studijama o zaštiti polarnih medveda.
Ričard Rejndžer, AMERIČKI INSTITUT ZA NAFTU
„Bušili smo bezbedno u toj sredini tokom mnogo godina i verujem da to možemo da radimo na zadovoljstvo vlade, na zadovoljstvo javnosti i u cilju zaštite tamošnje životne sredine.“
Međutim, borci za zaštitu životne sredine kažu da jedno od poslednjih veličanstvenih područja naše planete, ne bi trebalo da se dovodi u opasnost.
Robert Irvin, „BRANITELJI PRIRODE“
„Kada su polarni medvedi zdravi, vidimo da je i sredina zdrava. Prema tome, štiteći polarne medvede mi u stvari štitimo sebe.“
Ako se polarni medvedi ne očuvaju, borci za zaštitu životne sredine tvrde da će i druge vrste polako zadesiti ista sudbina.
