U trenutku kada je raketa Saturn V sa posadom misije Apolo 13 lansirana iz Kejp Kanaverala na Floridi, 11. aprila 1970, američka javnost je za putovanja do Meseca bila zainteresovana skoro podjednako kao za vožnju do posla.
Na kraju krajeva, bio je to treći američki pokušaj sletanja na Mesec, što je podvig koji je devet meseci ranije izvela slavna misija Apolo 11.
“Posle sletanja na Mesec, došlo je do izvesnog razočarenja, ne samo u javnosti nego i samoj NASA-i", objasnio je za Glas Amerike Džim Lovel, komandant misije Apolo 13, u intervjuu koji je 2015. godine sniman u Planetarijumu Adler u Čikagu.
"Entuzijazam za letove do Meseca je u velikoj meri opao... Kada je došlo vreme za misiju Apolo 13, mislim da je jedino spomenuta na 67. stranici Njujork Tajmsa, zajedno sa vremenskim podacima, jer su svi zaboravili na to."
"Malo je ljudi u medijima pratilo dešavanja u Svemirskom centru Džonson", dodao je Lovel.
Međutim, sve se promenilo u trenutku, kada je eksplozija zatresla letelicu drugog dana misije. Lovel i njegove kolege Džek Svajgert i Fred Hejz bili su u velikoj nevolji.
"Kroz letelicu se čulo kako nešto odzvanja, metalni zvuk, kao udarac", priča Hejz. "Znali smo da to nije normalno, da se nešto loše dogodilo."
Dok su se na kontrolnoj tabli svemirske letelice - kao i u NASA-inoj kontroli misije u Hjustonu u Teksasu - palila svetla upozorenja, Lovel je izgovorio rečenicu koja je ušla u istoriju.
“Hjuston, imamo problem."
"Moj tim je bio taj koji je odgovorio na poziv Džima Lovela", priča Džin Krenc, direktor leta NASA-e zadužen za misiju Apolo 13. "To je bio treći pokušaj sletanja na Mesec, i sve vreme smo imali probleme."
“Nismo bili pripremljeni za tako veliki problem kao što je bio Apolo 13", izjavio je Džerald "Džeri" Grifin, direktor leta NASA-e, koji je zajedno sa Krencom vodio kontrolu misije kroz krizu. "Nikada nismo očekivali ništa tako drastično."
“Imali smo trojicu astronauta u pokvarenom svemirskom brodu 200.000 milja daleko od Zemlje koji se kretao ka Mesecu", objašnjava Krenc. Da bi se astranauti živi vratili na Zemlju, bilo je potrebno danonoćno rešavanje problema u okolnostima ogromnog stresa, jer je sve bilo pitanje života ili smrti.
“Bili smo obučeni da, sve dok imate opcija, ne odustajete, samo gurate napred", priča Grifin. "Nikada nismo ostali bez opcija."
Međutim, jedna opcija koja je brzo iščezla čim se eksplozija dogodila, bila je da će se misija završiti kao što je planirano.
“Osetio sam mučninu jer sam znao da nećemo moći da sletimo na Mesec", ispriča je Hejz za Glas Amerike.
Dok je svet pratio šta se dešava sa Apolom 13 na radiju i televiziji, Krancova mantra bila je "Neuspeh nije opcija", koja je kasnije postsala i naslov njegove knjige.
“Kriza je trajala skoro četiri dana, a pažnja celog sveta bila je fokusirana na taj događaj možda više nego na druge misije kojima smo bili posvećeni"
Koriseći lunarni modul kao privremeni čamac za spasavanje, Lovel i njegova posada su uspeli da izvedu manevar oko Meseca i vrate se na Zemlju. Milioni ljudi su uz ogromno uzbuđenje - i olakšanje - gledali kako se letelica spušta u Tihi okean, zbog čega je NASA tu misiju prozvala "uspešnim neuspehom."
Međutim, povratak u bezbednost je takođe značio kraj jednog sna. Cilj nije bio ostvaren. Ni Džim Lovel ni Fred Hejz nikada nisu hodali po Mesecu.
“Godinama kasnije, kada smo odlučili da napišemo knjigu o priči Apolo 13 - imao sam oseća da taj let jeste bio neuspeh", ispričao je Lovel. "Ali u drugom smislu, to je bio trijumf - priča o tome kako ljudi mogu da spreče gotovo izvesnu katastrofu - tako što će sarađivati, smišljati rešenje za krizu koju nismo planirali i za koju se nismo obučavali, i zajednički vratiti svemirsku letelicu kući."
Lovelova knjiga o celom iskustvu, "Izgubljeni Mesec", bila je osnova za holivudski blokbaster iz 1995 "Apolo 13", u kojem Tom Henks glumi Lovela, Kevin Bejkon je Svajgert a Bil Pakston - Fred Hejz.
“Mislim da je taj film i publicitet doprineo tome da u ovom trenutku oko cele priče postoji izvestan mit", kazao je Hejz.
“Film Apolo 13 je bio blagoslov zato što je mladim ljudima koji nisu bili ni rođeni u to vreme pružio priliku da vide šta se zaista događalo", ispričao je Lovel.
“Ponekad, kod filmova koji su zasnovani na stvarnim događajima, potrebno je pojačati dramu", priča Endru Džonson, potpredsednik za astronomiju i kolekcije u planetarijumu Adler. "Ovo je bila prava drama. Nije bilo sigurno da će se ti momci ikada vratiti kući živi. Zbog toga je to tako dobra priča i zato je zaokupila pažnju."
To je priča koju planetarijum ističe u svojoj izložbi "Misija na Mesec", gde posetioci mogu da vide opremu Apola 13, koju je donirao Lovel, koji je i sam, kao dečak, posetio čikaški planetarijum. On se nada da će njegova priča i iskustva inspirisati novu generaciju istraživača koji posećuju Adler.
Dok je obeležavanje 50-godišnjice misije Apolo 13 u planetarijumu Adler odloženo zbog izbijanja koronavirusa, proslava se preselila na internet, gde posetioci Adlerovih i NASA-inih društvenih medija mogu da vide i čuju - u digitalnom formatu - najvažnije elemente priče o uspešnom neuspehu američkog svemirskog programa.
