Lideri NATO-a okupljaju se ove nedelje na samitu u Vašingtonu, na kojem alijansa obeležava 75. godišnjicu postojanja. NATO nikad nije bio veći, ali i izazovi sa kojim se suočava su veliki - rat u Ukrajini, sve agresivnija Kina, rat Izraela i Hamasa u Gazi, a neke članice dovode u pitanje svoju posvećenost alijansi.
Takođe, velika je neizvesnost oko toga da li aktuelni predsednik Džo Bajden može da pobedi rivala Donalda Trampa na izborima u novembru. I dok se Bajden suočava sa svojim problemima, u nekim zemljama u Evropi jača desničarski populizam - posebno u Francuskoj i Mađarskoj, što preti temeljima sigurnosti i stabilnosti posle Drugog svetskog rata.
Samit traje od 9. do 11. jula i evo šta treba znati o tom događaju:
Sve oči uprte u Bajdena
Posle lošeg nastupa u debati i borbe da uprkos tome ipak zadrži poziciju predsedničkog kandidata Demokratske partije, Bajden poručuje da fokus treba da bude na njegovim odnosima sa drugim NATO članicama, te da to može da pokaže da je i dalje dovoljno snažan da vodi Ameriku.
Diplomate i analitičari pažljivo će pratiti svaki potez predsednika.
"Ishod novembarskih izbora u SAD biće veoma važan za NATO i lideri zemalja članica to osećaju, čak i ako o tome ne govore", kaže Džef Ratke, predsednik Američko-nemačkog instituta na Univerzitetu Džons Hopkins.
Mogućnost povratka Trampa u Belu kuću alarmirala je mnoge u Evropi koji se plaše da će SAD biti manje posvećene NATO-u ili Ukrajini, ili se totalno povući.
"Bajdenove kolege ne mogu da urade ništa po tom pitanju, tako da su u nezgodnoj poziciji posmatrača procesa koji je jako važan za alijansu, a nad kojim nemaju nikakvu kontrolu", kaže Ratke.
Bajden je preuzeo zasluge za jačanje NATO-a i pružanje otpora ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i tvrdi da će pokazati da je sposoban i kompetentan. Ali, činjenica je da će biti pod ogromnim pritiskom jer mnogi misle da nije kadar za još jedan mandat, i da vodi najvažniju članicu NATO-a.
"Neizvesnost oko toga šta bi Tramp mogao da uradi i koliko brzo, ostavlja ljude na ivici. Njegova pobeda bi bila veliki udarac za NATO", kaže Ratke.
Ali, ne vrti se sve oko Džoa
Iako je Bajden u fokusu, odluke u NATO-u donose lideri 31 zemlje članice.
Ovo će biti i prvo javno pojavljivanje novog britanskog premijera Kira Starmera na globalnoj sceni. On bi trebalo da se privatno sastane sa Bajdenom u sredu. Britanski premijer je signalizirao snažnu podršku za NATO i Ukrajinu, ali bi jačanje desničarskih partija, kao i povlačenje podrške levice zapadnoj politici prema Izraelu, moglo donekle da ublaži uticaj Londona.
Zabrinjava i situacija u Francuskoj, gde se predsednik Emanuel Makron suočava sa političkom neizvesnošću pošto je levica pobedila desnicu u drugom krugu parlamentarnih izbora, ali niko nema većinu. Desničarska partija, koja je skeptična prema NATO-u, dobila je do sada najviše mesta u parlamentu.
Potom, tu su pitanja Mađarske i Turske, dve članice NATO-a koje su blokirale učlanjenje Finske i Švedske u alijansu. Viktor Orban je takođe upalio alarme zbog nedavne posete Rusiji, dok Redžep Tajip Erdogan ostaje u dobrim odnosima sa Kremljom.
Budućnost NATO-a
U mnogim aspektima, alijansa nikada nije delovala snažnije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, NATO je dobio dve nove članice i sada ih ima ukupno 32. Istovremeno, istočno i centralno-evropske članice alijanse, poput Baltičkih država, Poljske i Češke, pojačale su svoju podršku Ukrajini i NATO-u kao instituciji.
Ali, NATO je fragilan. Odluke se donose konsenzusom, a politička previranja u zemljama članicama donose nesigurnost u tom pogledu. Očekuje se da NATO lideri ponovo istaknu politiku "otvorenih vrata", odnosno da svaka zemlja koja ispuni uslove može postati članica. Ali, Ukrajina na samitu neće dobiti pozivnicu kojoj se nadala.
Ministar spoljnih poslova Srbije na samitu NATO-a
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić učestovaće na događajima u okviru NATO samita u Vašingtonu. Iako nije članica, Srbija sarađuje sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir.
Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Đurić je prvog dana samita učestvovao na pratećem događaju "Žene, mir i bezbednost“, na poziv američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.
"Srbija je druga zemlja u regionu koja je usvojila principe programa „Žene, mir i bezbednost“, i čitav niz nadležnih državnih institucija prati primenu i usaglašavanje tih principa. Trenutno od ukupnog broja angažovanih pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, 12,59% čine žene. Na ovaj način, Srbija je još jednom potvrdila nameru da aktivno doprinosi procesima izgradnje mira i stabilnosti, ne samo u svom neposrednom okruženju, već i širom sveta", navodi se u saopštenju.
Đurić, koji je do nedavno bio ambasador Srbije u Americi, pre nekoliko dana je na Eksu objavio da "mu je čast što će predstavljati Srbiju u Vašingtonu na nizu događaja u nedelji Samita NATO" , ali i istakao da Srbija ostaje vojno neutralna,
"Posvećeni smo dijalogu i saradnji dok istovremeno ostajemo čvrsto pri našoj politici vojne neutralnosti i nacionalnim interesima. Predstaviću našu politiku i razgovarati sa predstavnicima zemalja sa kojima delimo, i sa onima sa kojima manje delimo ili ne delimo stavove o regionalnim i međunarodnim temama", napsiao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Izdvajanje za odbranu je jedna od stvari na koje se Tramp najviše žalio u vezi sa NATO-0m, i nekoliko puta je ponovio da SAD ne treba da učestvuju u odbrani zemalja koje ne izdvajaju 2 odsto BDP-a za odbrnau.
NATO zvaničnici su istakli da se broj članica koje ispunjavaju tu obavezu povećao na 23, a očekuje se da još nekoliko njih tokom samita saopšti da ispunjava taj kriterijum.
Podrška Ukrajini
Mnoge članice NATO-a su potpisale pojedinačne odbrambene ugovore sa Ukrajinom, kako bi dale dugoročne garancije da će pomagati Kijevu da se odbrani od Rusije i spreči neke potencijalne buduće napade.
Rusija je u proteklim mesecima ostvarila značajne dobitke na bojnom polju, zbog toga što je američki Kongres odugovlačio sa odobravanjem pomoći Ukrajni. Te prepreke su sad otklonjene i očekuje se da paket pomoći vredan više milijardi dolara bude objavljen sledeće nedelje.
Ali, cilj Ukrajine je da se priključi NATO-u, što bi značilo da, kao i svaka članica, potpada pod načelo kolektivne odbrane.
Međutim, malo je verovatno da se članstvo desi dok rat traje. Alijansa će Kijevu izneti plan o "premošćavanju" do članstva, koji će definisati i naredne korake.
U međuvremenu se očekuje da se zemlje članice obavežu na novu vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini. Milijarde dolara su već poslate toj zemlji, a lideri kažu da stiže još. Odlazeći Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručuje bi 43 milijarde dolara godišnje trebalo da budu osnova za dalje planiranje.
Tokom posete Pentagonu, Stoltenberg je kazao da će fokus biti na obezbeđivanju dodatne pomoći i pokušajima da se rat završi.
"Na samitu ćemo odlučiti kako da dalje jačamo podršku Ukrajini, i da Rusija shvati da se to neće završiti. Oni moraju da sednu za sto i prihvate rešenje prema kojem Ukrajina ostaje suverena država".
Ne zaboravite Kinu
NATO saveznici su fokusirani na pretnju koja dolazi iz Kine, a koja uključuje konstantne kampanje dezinformacija čiji je cilj da doveedu u pitanje demokratske sisteme.
Takođe, problem predstavlja i kineska prodaja oruđa i tehnologije koja dozvoljava Moskvi da obnovi svoju odbrambenu industriju i vodi rat u Ukrajini.
SAD su posebno nekoliko puta prozivale Kinu zbog politika koje prete evropskoj bezbednosti, dok Peking jača ekonomske veze sa pojedinim zemljama Evrope.
Treću godinu zaredom, lideri iz Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana biće na samitu NATO-a i razgovarati o tome kako da se izbore sa pretnjom u Južnom kineskom moru i šire.
